| |
| Hag i Oluja: Briljantna operacija ili ratni zločin? |
| 5. avgust 2005. | Izvor:B92 |
"Briljantna operacija hrvatskih snaga uz pojedinačne ekscese", kako se u Hrvatskoj opisuje Oluja, u Haškom tribunalu posmatra se na drugačiji način: kao udruživanje političkog, vojnog i policijskog vrha u tzv. zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio proterivanje Srba iz Krajine. Posledice tog zločinačkog plana, prema Tužilaštvu, su ubistvo najmanje 150 Srba, progon više desetina hiljada, uništavanje imovine prognanih da se osigura da se oni nikada ne vrate. Dve haške optužnice za taj zločin terete hrvatske generale Anta Gotovinu, Mladena Markača i Ivana Čermaka ali u Tužilaštvu podsećaju da generali nikako nisu delovali samoinicijativno.
"Nije Čermak ili Markač osobno išao da deportira ili pali ili uništava imovinu Srba iz Krajine. On je to radio sa skupinom ljudi", kaže za B92 Florans Artman, portparol haškog Tužilaštva. Ona objašnjava da Tužilaštvo nema nameru da kometariše vojnu "operaciju hrvatskih snaga vezanu za teritorije", već da se bavi zločinima počinjenim u toj operaciji. "U javnosti se jedno povezuje sa drugim da bi se reklo da Haški tribunal optužuje legitimnost Hrvatske da se bori za svoju teritoriju. Previše je politiziranja u vezi sa optužnicama, umesto da se misli na zločin, na žrtve i na ljude koji moraju da plate osobno za to što je počinjeno," kaže Artman.
U predlogu za izmenu postojeće optužnice protiv Markača i Čermaka, Tužilaštvo u Hagu navodi da je u zajedničkom zločinačkom poduhvatu učestvovalo oko hiljadu osoba iz vrha hrvatske vlasti, na čelu sa tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom. Danas više nije tajna da je Tuđman bio pod istragom Haškog tribunala ali ostaje nejasno zašto nije optužen za zločine u Oluju?
Artman kaže da u Tužilaštvu ne žele da odgovaraju na takva pitanja i da bi umesto toga moglo da se pita i zašto Tribunal nije optužio hiljade drugih. Ona kaže da odgovor na to pitanje može da se nađe u postojećim optužnicama za Oluju. Na podsećanje da se u tim optužnicama Tuđman upravo i pominje na vrhu tzv. zajedničkog zločinačkog poduhvata, Artman odgovara da se "u optužnici navodi i kada je Tuđman umro." Podsećamo predsednik Hrvatske umro je 1999. godine, više od četiri godine posle zločina počinjenih u Oluji ali pre nego što je Tribunal podigao prve optužnice za taj zločin, protiv Gotovine u maju 2001. odnosno protiv Markača i Čermaka u februaru 2004.
Artman kaže da je Tuđman bio deo predmeta Oluja ali ponavlja da Tužilaštvo ne želi da se bavi osobama protiv kojih nisu podignute optužnice. Ona dodaje da je Tužilaštvo, generalno gledano, moglo raditi brže da je sa svih strana bilo više saradnje sa sudom.
Deset godina posle operacije Oluja u Hagu se čeka na početak procesa protiv optuženih za zločine nad krajiškim Srbima. Generali Čermak i Markač, pre nego što su pušteni na slobodu do početka suđenja, stigli su da u Hagu tek odbace sve navode haške optužnice. Na putu ka Hagu, u martu 2004. godine penzionisani general hrvatske vojske Ivan Čermak izjavio je i da je "optužnica apsurdna jer pobedničku vojsku naziva zločinačkom skupinom. Hrvatska mora da pred međunarodnom zajednicom i UN-om učini sve da sa sebe skine takve konotacije," poručio je ovaj haški optuženik. Hrvatski zvaničnici u više navrata nagovestili da će bar pokušati da osiguraju mesto na suđenju hrvatskim generalima gde im je namera da se pojave u statusu prijatelja suda.
Treći optuženi za zločine u Oluji, general Ante Gotovina nalazi se u bekstvu, a glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte veruje da vlast u Zagrebu snosi odgovornost za njegovo skrivanje. Zato su u martu odloženi pregovori o priključenju Hrvatske Evropskoj uniji. |
|
 |
Izbeglice cekaju da im se vrate njihovi stanovi
15. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Oko 30.000 srpskih porodica koje su nekada zivele u Hrvatskoj iskljuceno je iz procesa restitucije jer su se njihove kuce nalazile u drustvenom, a ne u privatnom vlasnistvu.
Pise: Masimo Morati iz Sarajeva
Poslednje izbeglice
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Mada su mnogi Srbi, koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, izgradili nove zivote, njih oko 500 se jos uvek nalazi u izbeglickom kampu u predgradju Beograda.
Za IWPR pise: Vladimir Sudar iz Beograda
Ratni zlocini zasenjuju uspomene na pobedu
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Pristalice otvorene rasprave o ratnim zlocinima pocinjenim tokom operacije "Oluja" suocavaju se sa otporom javnosti, koja se ove akcije priseca sa bezrezervnim odobravanjem.
Pise: Drago Hedl iz Osijeka
HHO - posledice 'Oluje'
7. avgust 2005. | Izvor:Beta
Hrvatski helsinški odbor ocenjuje da je vojna akcija "Oluja" imala i pozitivne i negativne posledice po ostvarivanje ljudskih prava.
Nestali: Priča najtužnija
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Porodice nestalih pričaju o svojoj tragediji - kako su im i gde nestali najbliži, šta su sve činili da ih nađu, sa kavim su se preprekama susretali... Prilog Sandre Mandić
Život izbeglica: Od nemila do nedraga
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Priča ljudi koji su tokom poslednjih deset godina bili promorani da promene više adresa. Prilog Sandre Mandić
Razgovor u studiju: Oluja, deset godina kasnije
6. avgust 2005. | Izvor:B92
O posledicama "Oluje" nakon deset godina, o tome kako žive izbegli i sa kojim problemima se susreću u novoj sredini, da li žele da se vrate kućama ili ostanu, koje su glavne prepreke za masovniji povratak, šta država Srbija čini da im pomogne... Novinar B92 Peđa Obradović razgovarao je u studiju sa Savom Štrpcem iz Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" i sa Dragišom Dabetićem, republičkim komesarom za izbeglice
Oluja - domovinska zahvalnost
5. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet
Dan pobede i domovinske zahvalnosti, praznik kojim Hrvatska proslavlja akciju 'Oluja', obeležen je centralnom proslavom u Kninu.
Reakcije
5. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Dok se u Hrvatskoj slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, reakcije političara i javnih ličnosti u Srbiji u tonu su osuda Hrvatske zbog nepriznavanja počinjenih zločina. Upozorenja stižu i od nekih međunarodnih organizacija
Hronologija akcije "Oluja"
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta u 4 sata posle ponoći. Hrvatskoj vojsci i policiji do totalne pobede trebalo je samo četiri dana. Hrvatska je povratila kontrolu nad svojim međunarodno priznatim granicama. Tokom i posle akcije nestalo je 1.805 osoba, a samo tokom te operacije poginulo je oko 700 civila. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane.
Konačno rešenje srpskog pitanja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku, pogotovo na desetogodišnjicu 'Oluje' samo povlači brojna pitanja. Da li je Republika Hrvatska spremna, voljna i sposobna da tim svojim građanima koji se nalaze u izbeglištvu obezbedi osnovne uslove za život. Koliko im može i hoće garantovati bezbednost i tako dalje. Autor Vladimir Đorđević
Čija je naša zemlja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Naša zastava na kninskoj tvrđavi simbolično je označila kraj četvorogodišnje srpske okupacije takozvane SAO Krajine i sna o velikoj Srbiji. 'Oluja' je trajala 84 sata, a zbog učinkovitosti, brzine i primjenjene taktike međunarodni vojni stručnjaci ocjenili su je kao briljantnu vojnu akciju." Autor: Peđa Obradović
Prikaz napretka operacije ''Oluja''
5. avgust 2005.
Grafički prikaz napredovanja hrvatskih snaga tokom akcije "Oluja".
Da li je Plan Z4 mogao biti alternativa ratu
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Plan Z4 koji su '95. godine kao rešenje pitanja Krajine predložili Piter Goldbrajt, Leonid Kerestendžijanc i Jasuši Akaši krajiškim Srbima nudio je široku autonomiju razrađenu prema modelu autonomije Alanskih ostrva u Finskoj. Tada suprotstavljeni stavovi političara u Srbiji o tome da li je Plan trebalo prihvatiti ili ne, i dalje su potpuno različiti, a pitanje odgovornosti za njegovo odbijanje i posledice takve odluke i dalje se postavljaju.
Novinar: Đorđe Nasković
Transkript filma: Oluja nad Krajinom
5. avgust 2005.
Na području sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je najmanje 410 civila, zapaljeno preko 20.000 kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane (Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, lipnja 1999.). Film "Oluja nad Krajinom" produkcijske kuce "Factum" govori o toj akciji Hrvatske vojske. Autor filma, Božidar Knežević, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, zbog otkazivanja kočnica, novembra 2001. godine
"Brijunski transripti": Razgovora hrvatskog državnog i vojnog vrha pred akciju "Oluja"
5. avgust 2005.
O čemu je bivši predsednik Hrvatske dr Franje Tuđmana razgovarao sa vojnim i političkim vrhom zemlje, tokom priprema vojne akcije "Oluja". Taj tranksript bio je jedan od ključnih razloga za podizanje optužnice pred Haškim tribunalom protiv generala Hrvatske vojske Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, optuženih za ratne zločine počinjene tokom "Oluje".
Oluja 1995–2005
5. avgust 2005. | Filip Švarm
Deset godina kasnije, malo šta podseća na "Oluju" i bivšu Krajinu: tu i tamo ostaci paljevina po opustelim selima, izbledeli grafiti "Hrvatsko vlasništvo" ili "Ustaška bojna – Zagi i Gugi" po kućama, spomenici hrvatskim vojnicima... I osećaj da je jedan način života zauvek okončan
Dokumenti: Plan Z-4
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Nacrt Sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i Zapadnom Sremu
10 godina od Oluje
4. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Počelo je obeležavanje 10. godišnjice početka vojne akcije Oluja, tokom koje je proterano 250.000 Srba.
Solidarnost Radija B92
4. avgust 2005.
Pre deset godina, u vreme akcije Oluja, Radio B92 je organizovao prikupljanje pomoći za izbeglice.
Tuđman: Tobože im jamčiti prava...
3. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet, Beta
Transkripti razgovora Tuđmana, njegovih saradnika i generala ukazuju na postojanje plana za progon Srba tokom akcije "Oluja".
|
|
|
|
