| |
| Da li je Plan Z4 mogao biti alternativa ratu |
| 5. avgust 2005. | Izvor:B92 |
Plan Z4 koji su '95. godine kao rešenje pitanja Krajine predložili Piter Goldbrajt, Leonid Kerestendžijanc i Jasuši Akaši krajiškim Srbima nudio je široku autonomiju razrađenu prema modelu autonomije Alanskih ostrva u Finskoj. Tada suprotstavljeni stavovi političara u Srbiji o tome da li je Plan trebalo prihvatiti ili ne, i dalje su potpuno različiti, a pitanje odgovornosti za njegovo odbijanje i posledice takve odluke i dalje se postavljaju.
Vuk Drašković, predsednik Srpskog porekta obnove: "Osećanje da se nikako ne može izbeći politička odgovornost, najmanje politička odgovornost Slobodana Milošević, čelnih ljudi njegovoga režima, Srpske radikalne stranke i lidera, tadašnjih lidera krajiških Srba, za svojevrsno saučesništvo u ovom velikom zločinu etničkog čišćenja Hrvatske od Srba. Ti ljudi su odgovorni što su odbili potpisivanje Plana Z4", kaže Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove i aktuelni šef diplomatije SCG.
Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke: "Mi nismo bili vlast ni u Krajini ni u Srbiji u tom trenutku. Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić bili su u zatvoru, znači o čemu su mogli da odlučuju. Nemojte da sad neko traži krivca u tome, kad mi nismo mogli da odlučujemo ni o čemu."
Vuk Drašković: I Srpska radikalna stranka je bila posebno angažovana tada direktno na terenu u Krajini, čak su izvođene i neke akcije da se nikako ne bi dogodilo da neko u Krajini popusti i da slučajno prihvati Plan Z4.
Aleksandar Vučić: "Pa, bili smo protiv toga zato što su Krajišnici u tom trenutku već imali svoju defakto državu, a ovim bi im se država ukidala u potpunosti."
Vuk Drašković: Planom Z4 tadašnjoj Srpskoj Krajini ponuđen je status države u državi. Srpska Krajina je imala svoj Parlament, svoju Vladu, predsednika Krajine. Srpska Krajina je imala pravo i na svoju monetu koju izabere i kakvo joj ime da, a obaveza centralne hrvatske banke je bila da štampa tu monetu za koju se odluči Krajina. Krajina je imala pravo na mnoge međunarodne ugovore, sporazume, međunarodna predstavništva..."
Aleksandar Vučić: "Kad kažu da bismo imali svoju monetu lažu, po Sporazumu Z4, pogledajte ga danas, ne bismo imali našu monetu, nego bismo imali naša obeležja, a centralna banka bi bila u Zagrebu i ona bi vodila monetarnu politiku. I sve bi vam se svelo na nešto slično ili neuporedivo niže od onoga što danas ima Republika Srpska, do konačnog ukidanja.
Vuk Drašković: Nikada neću zaboraviti kada smo imali jedan sastanak sa jednim visokim zapadnim diplomatom ovde u vreme kada se uporno odbijao Plan Z4, kada je Karl Bilt rekao - ako ne prihvatite Plan Z4 počinićete samoubistvo.
Aleksandar Vučić: "Plan Z4 je bilo - Krajina je Hrvatska, samo će dve-tri-četiri godine da se strpe dok ne pobiju i ne proteraju sve Srbe. A onda su to izveli mnogo brže uz podršku nekih koji nisu hteli da pomognu našem narodu.
Vojislav Šešelj, predsednik SRS: Šta je najadekvatniji odgovor na najnoviji ustaški napad? Napad srpskih snaga na Osijek i zauzimanje Osijeka. Srbi imaju dovoljno vojnih snaga u istočnoj Slavoniji i Baranji da zauzmu Osijek, ali Milošević to sprečava. Šta je dalje efikasan odgovor na ovaj napad? Ako Hrvati bombarduju Knin, Srbi treba da bombarduju Zagreb. Srbi imaju moćne rakete zemlja-zemlja, tipa Luna ili kako ih na zapadu zovu frog, kojim se može gađati vrlo efikasno Zagreb. To su rakete koje ostavljaju krater od najmanje 300 metara u prečniku. Posle tog napada Hrvati bi morali zaustaviti ofanzivu, ali Milošević drži pod svojom kontrolom te rakete. Njegovi ljudi, takozvane crvene beretke, to je paravojna formacija Službe državne bezbednosti Srbije.
B92: Demokratska opozicija i deo javnosti u Srbiji jednoglasno su optužili vlast u Beogradu da je odgovorna za proterivanje Srba iz Krajine.
Vojislav Koštunica: "Tuđmanov saveznik, braćo i sestre, nije u Vašingtonu i Bonu već u Beogradu. On ima svoje ime i prezime i zove se Slobodan Milošević."
Zoran Đinđić: Kada pominjemo one koji su krivi i odgovorni, moramo na jedno od prva tri mesta da pomenemo režim u Beogradu.
B92: Krivca za Oluju u Miloševiću je videla i međunarodna zajednica. Jedan od autora Plana Z4 Piter Galdbrajt na svedočenju u Haškom tribunalu naveo je da je Milošević mogao da spreči akciju hrvatskih snaga.
Piter Galbrajt (svedočeći u Haškom tribunalu): "Mi smo očajnički pokušavali izbeći taj rat. Mi smo pokrenuli tu inicijativu čak i u 5 do 12, mi smo pokušali doći do vas da nam date podršku. Mi smo verovali da vaša javna podrška može izbeći rat. Vi ste bili na godišnjem odmoru u trenutku kada se spremala katastrofa, katastrofa za 180 tisuća Srba u Krajini."
S. Milošević: Katastrofa koja je pripremana tajno, koja je izvedena na opšte iznenađenje svakog u Srbiji, počev od mene kao i svakog građanina. |
|
 |
Izbeglice cekaju da im se vrate njihovi stanovi
15. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Oko 30.000 srpskih porodica koje su nekada zivele u Hrvatskoj iskljuceno je iz procesa restitucije jer su se njihove kuce nalazile u drustvenom, a ne u privatnom vlasnistvu.
Pise: Masimo Morati iz Sarajeva
Poslednje izbeglice
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Mada su mnogi Srbi, koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, izgradili nove zivote, njih oko 500 se jos uvek nalazi u izbeglickom kampu u predgradju Beograda.
Za IWPR pise: Vladimir Sudar iz Beograda
Ratni zlocini zasenjuju uspomene na pobedu
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Pristalice otvorene rasprave o ratnim zlocinima pocinjenim tokom operacije "Oluja" suocavaju se sa otporom javnosti, koja se ove akcije priseca sa bezrezervnim odobravanjem.
Pise: Drago Hedl iz Osijeka
HHO - posledice 'Oluje'
7. avgust 2005. | Izvor:Beta
Hrvatski helsinški odbor ocenjuje da je vojna akcija "Oluja" imala i pozitivne i negativne posledice po ostvarivanje ljudskih prava.
Nestali: Priča najtužnija
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Porodice nestalih pričaju o svojoj tragediji - kako su im i gde nestali najbliži, šta su sve činili da ih nađu, sa kavim su se preprekama susretali... Prilog Sandre Mandić
Život izbeglica: Od nemila do nedraga
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Priča ljudi koji su tokom poslednjih deset godina bili promorani da promene više adresa. Prilog Sandre Mandić
Razgovor u studiju: Oluja, deset godina kasnije
6. avgust 2005. | Izvor:B92
O posledicama "Oluje" nakon deset godina, o tome kako žive izbegli i sa kojim problemima se susreću u novoj sredini, da li žele da se vrate kućama ili ostanu, koje su glavne prepreke za masovniji povratak, šta država Srbija čini da im pomogne... Novinar B92 Peđa Obradović razgovarao je u studiju sa Savom Štrpcem iz Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" i sa Dragišom Dabetićem, republičkim komesarom za izbeglice
Hag i Oluja: Briljantna operacija ili ratni zločin?
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Briljantna operacija hrvatskih snaga uz pojedinačne ekscese", kako se u Hrvatskoj opisuje Oluja, u Haškom tribunalu posmatra se na drugačiji način: kao udruživanje političkog, vojnog i policijskog vrha u tzv. zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio proterivanje Srba iz Krajine.
Oluja - domovinska zahvalnost
5. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet
Dan pobede i domovinske zahvalnosti, praznik kojim Hrvatska proslavlja akciju 'Oluja', obeležen je centralnom proslavom u Kninu.
Reakcije
5. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Dok se u Hrvatskoj slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, reakcije političara i javnih ličnosti u Srbiji u tonu su osuda Hrvatske zbog nepriznavanja počinjenih zločina. Upozorenja stižu i od nekih međunarodnih organizacija
Hronologija akcije "Oluja"
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta u 4 sata posle ponoći. Hrvatskoj vojsci i policiji do totalne pobede trebalo je samo četiri dana. Hrvatska je povratila kontrolu nad svojim međunarodno priznatim granicama. Tokom i posle akcije nestalo je 1.805 osoba, a samo tokom te operacije poginulo je oko 700 civila. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane.
Konačno rešenje srpskog pitanja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku, pogotovo na desetogodišnjicu 'Oluje' samo povlači brojna pitanja. Da li je Republika Hrvatska spremna, voljna i sposobna da tim svojim građanima koji se nalaze u izbeglištvu obezbedi osnovne uslove za život. Koliko im može i hoće garantovati bezbednost i tako dalje. Autor Vladimir Đorđević
Čija je naša zemlja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Naša zastava na kninskoj tvrđavi simbolično je označila kraj četvorogodišnje srpske okupacije takozvane SAO Krajine i sna o velikoj Srbiji. 'Oluja' je trajala 84 sata, a zbog učinkovitosti, brzine i primjenjene taktike međunarodni vojni stručnjaci ocjenili su je kao briljantnu vojnu akciju." Autor: Peđa Obradović
Prikaz napretka operacije ''Oluja''
5. avgust 2005.
Grafički prikaz napredovanja hrvatskih snaga tokom akcije "Oluja".
Transkript filma: Oluja nad Krajinom
5. avgust 2005.
Na području sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je najmanje 410 civila, zapaljeno preko 20.000 kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane (Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, lipnja 1999.). Film "Oluja nad Krajinom" produkcijske kuce "Factum" govori o toj akciji Hrvatske vojske. Autor filma, Božidar Knežević, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, zbog otkazivanja kočnica, novembra 2001. godine
"Brijunski transripti": Razgovora hrvatskog državnog i vojnog vrha pred akciju "Oluja"
5. avgust 2005.
O čemu je bivši predsednik Hrvatske dr Franje Tuđmana razgovarao sa vojnim i političkim vrhom zemlje, tokom priprema vojne akcije "Oluja". Taj tranksript bio je jedan od ključnih razloga za podizanje optužnice pred Haškim tribunalom protiv generala Hrvatske vojske Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, optuženih za ratne zločine počinjene tokom "Oluje".
Oluja 1995–2005
5. avgust 2005. | Filip Švarm
Deset godina kasnije, malo šta podseća na "Oluju" i bivšu Krajinu: tu i tamo ostaci paljevina po opustelim selima, izbledeli grafiti "Hrvatsko vlasništvo" ili "Ustaška bojna – Zagi i Gugi" po kućama, spomenici hrvatskim vojnicima... I osećaj da je jedan način života zauvek okončan
Dokumenti: Plan Z-4
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Nacrt Sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i Zapadnom Sremu
10 godina od Oluje
4. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Počelo je obeležavanje 10. godišnjice početka vojne akcije Oluja, tokom koje je proterano 250.000 Srba.
Solidarnost Radija B92
4. avgust 2005.
Pre deset godina, u vreme akcije Oluja, Radio B92 je organizovao prikupljanje pomoći za izbeglice.
Tuđman: Tobože im jamčiti prava...
3. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet, Beta
Transkripti razgovora Tuđmana, njegovih saradnika i generala ukazuju na postojanje plana za progon Srba tokom akcije "Oluja".
|
|
|
|
