|
Stanje
u domacim elektronskim medijima - "Nit' riba, nit'
devojka"
Pocetkom godine na inicijativu Nezavisnog udruzenja novinara
Srbije i Medija centra, odrzan je sastanak radi preduzimanja
konkretnih koraka, kojima bi se domace stanje u medijima,
posle mnogo godina haosa i javasluka, konacno poboljsalo
i dobilo moderan, evropski izgled. Ovom sastanku su prisustvovali
ljudi iz medija i predstavnici vlasti zaduzeni za oblast
medija i telekomunikacija - Slobodan Orlic, savezni sekretar
za informisanje, Boris Tadic, tadasnji savezni ministar
telekomunikacija i Biserka Matic, koministar republickog
Ministarstva za informisanje. Medija centar i NUNS formirali
su cetiri radne grupe: za zakone, profesionalna pitanja,
transformaciju medijskog sistema i obrazovanje novinara.
Radnoj grupi za zakone koju su cinili pravnici i ljudi iz
medija, povereno je pisanje zakona o javnom informisanju,
zakona o radio-difuziji i zakona o telekomunikacijama. Do
danas je napravljena sedma verzija Predloga zakona o radio-difuziji,
cija je sudbina jos neizvesna, jer nije prosao skupstinsku
proceduru izglasavanja. Zarko Korac, potpredsednik republicke
vlade zaduzen za medije, demantuje tvrdnje da DOS namerno
odugovlaci sa usvajanjem zakona o radio-difuziji, jer im
se ne zuri da sebi "vezu ruke" i ogranice svoj
uticaj u medijima.
- U ovom trenutku se ceka zavrsna verzija saveznog zakona
o telekomunikacijama. O njemu bi se u Skupstini raspravljalo
"u paketu" sa Nacrtom zakona o radio-difuziji,
sto je i jedini razlog cekanja - kaze Zarko Korac. Prema
njegovim recima, ideja o RTS kao buducem javnom radio-difuznom
servisu je dobro resenje, a zakon bi trebalo promeniti u
delu koji zasad ne daje, a trebalo bi da pruza mogucnost
republickom parlamentu, da potvrdi imenovanje generalnog
direktora javnog radio-difuznog servisa. On veruje da ce
zakon uci u skupstinsku proceduru do kraja godine, a do
njegovog usvajanja, ne vidi nacin kojim bi se moglo smanjiti
nezadovoljstvo ANEM-a, zbog trenutne status quo situacije,
koja je zamrzla postojece stanje u medijima i onemogucila
dobijanje novih frekvencija.
| Istrazivanje
Stratedzik marketinga o TV gledanosti
|
|
Darko Brocic, direktor medijskih istrazivanja
agencije Stratedzik marketing kaze da ova firma
jednom mesecno na teritoriji Srbije bez Kosova,
istrazuje gledanost televizijskih kanala na
uzorku od 1500 gledalaca starosti od deset do
70 godina. Prema poslednjem istrazivanju iz
prve polovine oktobra, prva tri mesta po gledanosti
zauzimaju:
1. TV Pink sa 81 odsto auditorijuma i prosecnim
dnevnim gledanjem od 91 minut
2. Prvi program RTS sa 77 odsto auditorijuma
i prosecnom dnevnom gledanoscu od 70 minuta
3. BK televiziju gleda 65 odsto auditorijuma,
prosecno 48 minuta dnevno
4. Drugi i treci program RTS
5. Yu INFO
6. Studio B
7.Politika
8.TV B92
9.Kosava
10. Palma
|
| Istrazivanje
Stratedzik marketinga o reklamama |
|
Za ovo istrazivanje 24 sata se prati program
jedanaest TV stanica. Prema njegovim rezultatima,
vise od polovine svih reklama emituje se na
TV Pinku, potom sledi BK televizija kojoj je
porasla i gledanost i broj reklama u poslednjih
sest meseci, a na trecem mestu je RTS, s tim
sto je cena reklame na RTS veca nego na BK televiziji.
|
|
- Argument vise za usvajanje zakona o radio-difuziji je
cinjenica da je pisan po ugledu na zakone najrazvijenijih
evropskih drzava i zemalja u tranziciji, ali i na osnovu
preporuka i sugestija Saveta Evrope, UNESCO, Evropske unije
i OEBS. Evropsko zakonodavstvo u oblasti medija, poslednjih
pet godina pretrpelo je velike promene, a osnovna je zelja
da mediji postanu nezavisni od svih ekonomskih, politickih
i drugih centara moci. To vazi za sve medije, a pogotovo
tzv. drzavne koji se finansiraju iz javnih prihoda - kaze
Rade Veljanovski, predsednik radne grupe autora zakona o
radio-difuziji i zakona o javnom informisanju.
Gordana Susa, predsednik Nezavisnog udruzenja novinara
Srbije, tvrdi da je nedavni okrugli sto sa OEBS, parlamentarcima
Saveta Evrope i predstavnicima strukovnih organizacija pokazao
da svi imaju zajednicki stav - zakon o radio-difuziji je
neophodan, ali mnogo vaznije od toga je transformisanje
Radio-televizije Srbije u javni radio-difuzni servis.
- Medjutim, mene mnogo vise od ovih problema onespokojava
cinjenica da okruglom stolu ili javnoj raspravi, nisu prisustvovali
domaci parlamentarci koji bi inace zakone trebalo da usvajaju.
Recimo, Zarko Korac je bio svega pet minuta, odrzao uvodno
izlaganje i otisao, sto zabrinjava jer pokazuje odnos ove
vlasti prema medijima uopste - smatra Susa.
U beogradskom hotelu "Interkontinental" su 19.
oktobra na dvodnevnom okruglom stolu posvecenom buducnosti
medija u Srbiji, koji su organizovale Vlada Republike Srbije,
Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju,
podrzani zakoni kojima bi bilo regulisano funkcionisanje
medija i informisanje javnosti uopste. Mario Otmajer, savetnik
programa za medijsku sekciju pri Savetu Evrope, tom prilikom
je rekao da se slaze s tim da ova organizacija mora raditi
naporno na svakom clanu, kao i da bi bilo dobro da u Srbiju
donese iskustvo drugih zemalja. Zapazeno je i misljenje
Verana Matica, predsednika Upravnog odbora ANEM-a i glavnog
i odgovornog urednika RTV B92, da "ne bi bilo dobro
da se donesu zakoni o medijima samo zbog clanstva Jugoslavije
u Savetu Evrope".
- Skeptican sam po pitanju usvajanja zakona o radio-difuziji,
jer on sadrzi dve bitne stvari - Radio-difuzni savet Srbije
i transformaciju RTS u javni radio-difuzni servis, a to
su dva velika ispita iz demokratije za sadasnju vlast. Iz
nase medijske svakodnevice, jasno je da vlast ima potrebu
da gusi nezavisne elektronske medije, produzavajuci moratorijum
na dodelu frekvencija. Bez jakih nezavisnih medija nema
ni jakog javnog radio-difuznog servisa, pa ni sanse za napredak
drustva - smatra Veran Matic. Sa njegovim misljenjem se
slaze i Milos Zivkovic, pravni savetnik Asocijacije nezavisnih
medija ANEM, koji razlog vise za sto hitnije usvajanje ovog
zakona, vidi u cinjenici da se "medijska slika od 5.
oktobra 2000. godine do danas ovde nije bitnije promenila,
jer postojeci zakon svako tumaci na svoj nacin, pa su mahinacije
svakodnevna pojava".
- Ukoliko politicari budu dovljno zreli da ga prihvate,
zakon ce lakse da zazivi i stace se na put dosad cestoj
praksi nekih vlasnika elektronskih medija da, gde god zgodno
mesto nadju, predajnik posade - kaze Zivkovic.
- Nama je stalo da se zakon o radio-difuziji donese i to
sto pre. Ovo prelazno stanje koje sada imamo nije dobro,
jer lici na ono "nit' je riba, nit' devojka".
Ono sto imamo je staro deset, petnaest godina i normalno
je da bi ljudi to da menjaju, ali ne tako da za deset meseci
ponovo mora da se radi na promenama. Dakle, te promene moraju
biti korenite, a ne kozmeticke - tvrdi Aleksandar Crkvenjakov,
generalni direktor Radio-televizije Srbije. On kaze da je
pretplata jos jedan od razloga zasto bi RTS bila za zakon
o radio-difuziji, jer bi se njime na valjan nacin regulisao
izvor finansiranja ove medijske kuce.
- Veze izmedju TV Novi Sad i RTS postoje, ali one su vise
formalne prirode. TV NS je prakticno samostalna. Medjutim,
ni to nije regulisano, a bilo bi korisno da se zna kako
stvari stoje i u tom pogledu. Treci kanal RTS mora dobiti
zakonsko resenje. Moze li mozda taj 3K da bude komercijalan?
Hajde da mu utvrdimo buducnost - odlucan je Crkvenjakov.
Slobodan Djoric, generalni sekretar Udruzenja privatnih
radio i televizijskih stanica "Spektar", kaze
da je usvajanje zakona o radio-difuziji nasa urgentna potreba,
jer je stanje u radio-difuznom sistemu Srbije" gore
nego pre 5. oktobra 2000. godine".
- Pre tog datuma RTV stanice su osnivali uglavnom SPS i
JUL i njihovi sticenici, a sada to svi rade jer je etar
"oslobodjen", pa nema straha, represije, oduzimanja
predajnika...Prema procenama naseg udruzenja koje postoji
pet godina, poslednjih godinu dana svaki treci dan se pojavi
novi radio ili TV emiter, a signal potice iz podruma, poljske
prikolice, sa tavana i slicnih "studija" - prenosi
svoja saznanja Djoric. Prema njegovim recima, odsustvo zakona
pogoduje od ranije privilegovanim RTV stanicama, koje su
brojnim kanalima prosirile svoje medijsko trziste, dok u
sadasnjem trenutku bez zakona o radio-difuziji "propadaju
RTS i nezavisni mediji, jer su zaustavljeni u transformaciji".
Djoric smatra da je usvajanje vise medijskih zakona u paketu
"manevar vlasti" da bi sto duze zadrzala najveci
deo medijskog "kolaca".
- Nase udruzenje nema zamerki na Predlog novog zakona o
radio-difuziji, osim sto se pribojavamo da je on suvise
savrsen za nase trenutne uslove u oblasti medija. I u postojecem
Zakonu o radio-difuziji odredjene odredbe su vrlo jasne,
ali su "mrtvo slovo na papiru", jer pravni sistem
ne funkcionise, pa se pitam sta bi bio garant da ce se novi
zakon sprovoditi. Mozda bi resenje bilo da se usvaja deo
po deo zakona, pa da se vidi kako funkcionise u praksi -
predlaze Nino Brajovic, predsednik Udruzenja novinara Srbije.
Milomir Maric, glavni i odgovorni urednik BK televizije
kaze da sedmu verziju zakona o radio-difuziji "nije
procitao, niti ga zanima, jer su ga pisali uvek politicki
podobni novinari".
- Ceo zivot sam radio protiv zakona, pa sam zbog toga i
snosio konsekvence. Ako vlasnik BK televizije od mene bude
trazio da postujem ovaj zakon necu se protiviti, ali cu
svakako traziti "rupe" u njemu - odlucan je Maric.
Zeljko Mitrovic, vlasnik i glavni i odgovorni urednik RTV
Pink, tvrdi da nije procitao sedmu verziju Nacrta zakona
o radio-difuziji, zbog cega i ne moze da je komentarise.
Ana Vodinelic
SADRZAJ SPECIJALA:
 Glavna
strana Specijala
Veran
Matic, direktor RTV B92: Nismo hteli bagerom na "Pink", Glas
Javnosti, 12.decembar
Pismo
SEEMO-a Njegovoj Ekselenciji Zoranu Djindjicu: Polozaj elektronskih medija
Ana
Vodinelic: Stanje u domacim elektronskim medijima "Nit' riba, nit' devojka"
Zeljko
Mitrovic, vlasnik RTV Pink: Pink nije Djindjicev
Petar
Lukovic: Lepote ksenofobije
B92
i DJINDJIC: Pregovaranje preko Vasingtona
Profesor
Dragan Kujundzic: Kako samo brzo zaboravljaju
Stefan
Sonino, sef misije OEBS pri SRJ: Ucesnici u trci moraju da nose podjednak teret
Djindjic
o medijima
Apel
medjunarodnoj i domacoj javnosti
Pismo
Verana Matica, predsednika UO ANEM-a i glavnog i odgovornog urednika RTV B92
ANEM
saopstenje: Bez emisija produkcije UrbaNS na televiziji Novi Sad
ANEM
saopstenje: Ne trazimo privilegije, trazimo njihovo ukidanje
Djindjic
u Vasingtonu: Nema privilegija za medijske prvoborce u Srbiji
Veran
Matic: Prvi komentari na izjave srpskog premijera Zorana Djindjica
Lista
kanala koji su ukljuceni nakon proglasenja moratorijuma
Prednacrt
Zakona o radiodifuziji (7. radna verzija)
Slobodan
Djoric, generalni sekretar Udruzenja Spektar: Nedirnute privilegije u etru godinu
dana kasnije
Velimir
Curgus Kazimir: Teret saveznistva
ANEM
zahteva hitno usvajanje novih medijsko-pravnih propisa (zakljucak sa sednice
ANEM)
|
