Ako nas napada Djindjic sada, a pre toga smo imali slicna iskustva sa savetnicima predsednika Kostunice, onda je jasno da nijednoj strani u sukobu nasa egzistencija ne odgovara - kaze za Reporter Sasa Mirkovic, direktor RTV B92

Vesna Tasic

Na "diverzantsko" pitanje o razlozima losijeg polozaja nezavisnih medija od promene vlasti u odnosu na period Milosevicevog rezima, upuceno premijeru Srbije prilikom gostovanja u vasingtonskom Institutu za mir, Zoran Djindjic je u odgovoru, najblaze receno, promasio temu.

Odgovarajuci na konkretan prigovor direkcije B92 i Anema o nedodeljivanju novih frekvencija, DJindjic je ocenio da "neki ljudi traze privilegije", da "ne zele zakon, vec traze licencu kako bi postali nacionalni TV kanal", zatim da "rade ilegalno" ali je, konacno, rekao i da "svi ostali nezavisni elektronski mediji tako rade u Srbiji".

O eventualnom uskracivanju ranije stecenih privilegija, ni ovoga puta nije bilo reci. Upravo zato ce, sve do zakonskog regulisanja dodele televizijskih frekvencija (koje je, prema obecanjima vlasti trebalo da bude zavrseno pre pet meseci), televizije koje su uzivale polozaj povlascenih u vreme Milosevicevog rezima - Pink, BK, YU info i druge - tu privilegiju imati i dalje. Konkretno, pokrivenost teritorije zemlje njihovim signalom dostizace i do 90 odsto. Oni "drugi" mediji, zbog moratorijuma na dodelu frekvencija, dostizace najvise 30 odsto pokrivenosti teritorije.

Novac: Nova vlast je samo zacementirala Milosevicevo nasledje. Primera radi, samo u jednom danu, 5. oktobra 2000, drzava SRJ je dodelila osam frekvencija televizijama u sistemu STV mreze koju je osnovala SPS. RTV Pink je, recimo, samo u avgustu dobio 12 kanala, a nebrojeno televizija je uzivalo iste privilegije na osnovu "diskrecionog prava" tadasnjeg saveznog ministra za telekomunikacije Ivana Markovica. Danas, od 40 televizijskih stanica Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), samo 11 ima dokumentaciju i dozvole.

Nova vlast, medjutim, uporno i upadljivo izbegava da vodi medijsku politiku. Koliki novac moze biti u igri ilustrativno govori podatak, dobijen marketinskim istrazivanjima, da je samo od oktobra prosle godine za reklame u SRJ bruto utroseno oko sto miliona DEM. Od toga, 85 miliona maraka je utroseno na televizijsku reklamu, od cega je oko 56 miliona zavrsilo na Pinku. U isto vreme, RTV B92 nije dostigao nijedan procenat te sume. Reklame, po pravilu, dobijaju prve cetiri televizije na rejting listi koja se pravi svakog meseca. Na prvom mestu je vec duze vreme ubedljivo Pink, dok se RTV B92 trenutno nalazi na osmom. A rejting upravo zavisi od dometa signala, odnosno pokrivenosti teritorije.

Mali "pinkovi": "Problem je samo sto taj zakon, i ako bi sutra bio usvojio, moze da profunkcionise tek za godinu dana. Pravnici kazu da bi prosedura za raspisivanje konkursa mogla da pocne tek za deset meseci. Iako je u Vasingtonu apostrofiran kao problem, nije u pitanju samo B92, vec i veliki broj clanica Anema. U svakom gradu u Srbiji imate mali "Pink" ili "BK", odnosno minijaturu medijskog stanja u Beogradu. I oni su u poruci iz Vasingtona prepoznali sebe. Predistorija nasih kontakata sa predstavnicima vlasti, nasih zahteva da im predlozimo moguca resenja, traje veoma dugo. Razlog ignorisanja moze biti i to sto je B92, kao i ostale clanice Anema, ostao sa istom uredjivackom politikom od pre 5. oktobra. To je ocito problem. Jer, ako nas napada Djindjic sada, a pre toga smo imali slicna iskustva sa savetnicima predsednika Kostunice, onda je jasno da ni jednoj ni drugoj strani u sukobu nasa egzistencija ne odgovara", kaze za Reporter Sasa Mirkovic, direktor RTV B92.

Ako bi B92 imala istu pokrivenost kao Pink, bila bi plasirana medju prve cetiri stanice po rejting listi gledanosti

REPORTER: Zasto je televizija Pink bila povlascena i u prethodnom i u ovom rezimu?

To sto je televizija Pink bila u povlascenom polozaju u odnosu na ostale medije direktna je posledica cinjenice da je vlasnik Pinka bio ne samo uz vlast, poput vlasnika BK televizije, vec i u vlasti, kao clan Direkcije JUL-a. Nijedna od nezavisnih stanica nije mogla da dobije frekvencije koje bi im omogucile nacionalno pokrivanje, primanje signala u celoj zemlji, vec ni lokalne kanale i frekvencije. Od preko 30 Anemovih stanica, koje su konkursale 1998. godine, samo tri su dobile frekvencije i kanale. Cinjenica da je Pink bez problema dobio nacionalno pokrivanje jasno govori o povlascenom polozaju.

Ako bi B92 imala istu pokrivenost kao Pink, bila bi plasirana medju prve cetiri stanice po rejting listi gledanosti. U ovoj situaciji, veoma mali deo reklamnog kolaca dolazi u B92 bez obzira na kvalitet programa. Problem je, dakle, u nepostojanju iste startne pozicije za trzisnu utakmicu.

Zasto jos nije doslo do zakonske raspodele frekvencija?

Po postojecem zakonu bilo je moguce raspisati konkurs i dodeliti frekvencije i kanale svima koji iz politickih razloga nisu mogli da ih dobiju za vreme Miloseviceve vladavine. Tako bi se privremeno resio problem neravnopravnosti nezavisnih elektronskih medija u odnosu na bivse privilegovane. Novi zakon o radiodifuziji je pripremljen i predat vladi kako bi bio stavljen u skupstinsku proceduru. Medjutim, na poslednjem okruglom stolu koji su organizovali Vlada Srbije, OEBS i Savet Evrope, iako je zakon dobio podrsku kao veoma dobar, pojedini clanovi vlade su izrazili veliku sumnju u mogucnost njegovog usvajanja. Mislim da ce za vladu veliki problem predstavljati zakonom predvidjena transformacija RTS-a u javni servis, kao i odredba koja kaze da ce frekvencije i kanale deliti Radiodifuzni savet kao nezavisno telo. Na taj nacin bi vlada ostala bez mogucnosti direktnog uticaja na uredjivacku politiku najmocnijeg medija, a ne bi mogla da utice ni na to kako ce se deliti frekvencije. To su velike poluge moci kojih bi vlada trebalo da se odrekne i verujem da ce s tim u vezi biti i velikih problema. Kampanju organizujemo upravo u cilju brzog usvajanja ovog zakona.

Koja je ciljna grupa RTV B92?

RTV B92 se prvenstveno obraca urbanoj populaciji, srednjeg i viseg obrazovanja, zaposlenima i finansijski manje ugrozenim slojevima populacije. Na to nas navodi kako teritorija koju pokrivamo (Beograd i veci deo Vojvodine), tako i teme koje obradjujemo. B92 ne zeli da neguje mediokritetstvo niti zeli da promovise kic i sumnjive vrednosti. Imamo kvalitetan program i ostavljamo gledaocima da izgrade svoje misljenje o njemu. Zbog toga i imamo tako mnogo redovnih posetilaca naseg sajta na internetu. Taktika ne podilazenja vec nametanja pokazala se, u slucaju Radija B92, kao veoma dobra i uspesna. Radio je danas najslusaniji na prostoru na kom se moze cuti, i to ubedljivo. Mnogo slusaniji i od Radio Pinka.

Da li je ANEM imao ambiciju da postane nacionalna RTV mreza posle promene vlasti?

Nikada nismo planirali da Asocijacija postane nacionalna RTV. ANEM je poslovno udruzenje i njegova uloga nije da emituje program vec da stiti interese pojedinih clanica i razvija saradnju, prvenstveno poslovnu. ANEM je formiran kako bi stitio nezavisne medije od Milosevicevog rezima i kako bi predstavljao alternativu RTS-u u uslovima diktature, a u cilju stvaranja uslova za promene. U tome smo i uspeli. Danas Asocijacija sve vise ima ulogu poslovnog udruzenja. Nazalost, zbog pogresnog odnosa vlasti prema medijskoj politici, Asocijacija i dalje mora da obavlja ulogu zastitnika clanica od vlasti i da se bori za ravnopravan polozaj sa onima koji su bili privilegovani. Da bi ostala na trzistu, TV B92 bi trebalo da ima iste pocetne pozicije kao i drugi, dakle, veci opseg pokrivanja teritorije koji bi obezbedio i vecu gledanost.

Kakva je vlasnicka struktura B92?

B92 godinama je bio drustveno preduzece. Izbegavali smo privatizaciju jer smo videli sta se dogodilo Studiju B i Borbi. Posle donosenja Zakona o privatizaciji pokrenut je privatizacioni proces u okviru kog cemo nastojati da zaposleni postanu vlasnici B92.

SADRZAJ SPECIJALA:

Glavna strana Specijala
Veran Matic, direktor RTV B92: Nismo hteli bagerom na "Pink", Glas Javnosti, 12.decembar
Pismo SEEMO-a Njegovoj Ekselenciji Zoranu Djindjicu: Polozaj elektronskih medija
Ana Vodinelic: Stanje u domacim elektronskim medijima "Nit' riba, nit' devojka"
Zeljko Mitrovic, vlasnik RTV Pink: Pink nije Djindjicev
Petar Lukovic: Lepote ksenofobije
B92 i DJINDJIC: Pregovaranje preko Vasingtona
Profesor Dragan Kujundzic: Kako samo brzo zaboravljaju
Stefan Sonino, sef misije OEBS pri SRJ: Ucesnici u trci moraju da nose podjednak teret
Djindjic o medijima
Apel medjunarodnoj i domacoj javnosti
Pismo Verana Matica, predsednika UO ANEM-a i glavnog i odgovornog urednika RTV B92
ANEM saopstenje: Bez emisija produkcije UrbaNS na televiziji Novi Sad
ANEM saopstenje: Ne trazimo privilegije, trazimo njihovo ukidanje
Djindjic u Vasingtonu: Nema privilegija za medijske prvoborce u Srbiji
Veran Matic: Prvi komentari na izjave srpskog premijera Zorana Djindjica
Lista kanala koji su ukljuceni nakon proglasenja moratorijuma
Prednacrt Zakona o radiodifuziji (7. radna verzija)
Slobodan Djoric, generalni sekretar Udruzenja Spektar: Nedirnute privilegije u etru godinu dana kasnije
Velimir Curgus Kazimir: Teret saveznistva
ANEM zahteva hitno usvajanje novih medijsko-pravnih propisa (zakljucak sa sednice ANEM)