Firma B92 me vec godinama navodi na zabrinjavajuce netipicno (cak nenormalno?) ponasanje.

U vreme bombardovanja i likvidacije pomenute firme, meni, zakletom mrzitelju nekrologa (a, bogme, i pisanja), ne pade na pamet nista pametnije nego da napisem ezopovski antinekrolog i u njemu prepricam prastari sovjetski film (iz serije o pokretima otpora u buducim narodnim demokratijama) Neulovljivi Jan. Jan, ceski pokret otpora od 1 coveka, juri sa rancem na ledjima, a u rancu radio predajnik. Pa emituje istinu sa tavana, zvonika, drveca i ostalih visokih objekata, pobedonosno ostajuci neulovljiv uprkos Wehrmacht-SS-Gestapo- masineriji ...

Srecom, cenzurisana stampa nije bila raspolozena za takve infantilnosti.

Mada se kao na ucenje spreman gradjanin Srbije trudim da sebi usadim demokratske manire i nasusnu tolerantnost, uocavam da na  “kritizerska” zakeranja, ogovaranja, glasine - kad se ticu B92 – reagujem rezanjem, kao beznadezno lose dresiran ker.
Primera (simptoma?) – hrpa.
I najvecma zabrinjavajuci:
u vlasti sumanute “slike sveta” pricinjava mi se da se bez B92
u miloj nam otazbini nista ne bi promenilo (procenat promene ostavljam na volju citaocu: 73%, 50%, 11%???);
ne bi bilo mnogo korisnih/zanimljivih knjiga i casopisa;
nosaca zvuka (!?);
dokumentarnih filmova nove vrste;
mesta gde se uce korisne/zanimljive stvari;
televizije koja delimicno izgleda kako treba;
...
I mnogo  toga jos.
B 92 je ostvario “pozitivan predlog” Bertolta Brechta iz 1932:
 “Radio je jednostran dok bi trebalo da bude dvostran. Cist aparat za distribuciju, puku raspodelu. Evo pozitivnog predloga: prebaciti taj aparat sa distribucije na komunikaciju. Radio bi  bio najbolji moguci aparat za komunikaciju  u javnom zivotu, ogromna mreza kanala. To ce reci, bio bi ukoliko bi umeo da prima i emituje, da slusaoca pusti da govori kao i da cuje, da ga uvede u odnos umesto da ga izoluje.”

Jeste, sumanutost in extremis. Kao da cujem zavijanje vozila hitne pomoci koje stize sa spricevima, sedativima i ludackom kosuljom.

[clanak Velimira Curgusa Kazimira i komentari]

SADRZAJ SPECIJALA:

Glavna strana Specijala
Veran Matic, direktor RTV B92: Nismo hteli bagerom na "Pink", Glas Javnosti, 12.decembar
Pismo SEEMO-a Njegovoj Ekselenciji Zoranu Djindjicu: Polozaj elektronskih medija
Ana Vodinelic: Stanje u domacim elektronskim medijima "Nit' riba, nit' devojka"
Zeljko Mitrovic, vlasnik RTV Pink: Pink nije Djindjicev
Petar Lukovic: Lepote ksenofobije
B92 i DJINDJIC: Pregovaranje preko Vasingtona
Profesor Dragan Kujundzic: Kako samo brzo zaboravljaju
Stefan Sonino, sef misije OEBS pri SRJ: Ucesnici u trci moraju da nose podjednak teret
Djindjic o medijima
Apel medjunarodnoj i domacoj javnosti
Pismo Verana Matica, predsednika UO ANEM-a i glavnog i odgovornog urednika RTV B92
ANEM saopstenje: Bez emisija produkcije UrbaNS na televiziji Novi Sad
ANEM saopstenje: Ne trazimo privilegije, trazimo njihovo ukidanje
Djindjic u Vasingtonu: Nema privilegija za medijske prvoborce u Srbiji
Veran Matic: Prvi komentari na izjave srpskog premijera Zorana Djindjica
Lista kanala koji su ukljuceni nakon proglasenja moratorijuma
Prednacrt Zakona o radiodifuziji (7. radna verzija)
Slobodan Djoric, generalni sekretar Udruzenja Spektar: Nedirnute privilegije u etru godinu dana kasnije
Velimir Curgus Kazimir: Teret saveznistva
ANEM zahteva hitno usvajanje novih medijsko-pravnih propisa (zakljucak sa sednice ANEM)