Posipanje ulica solju je štetnije nego što se misli
Mnogi nisu svesni mana posipanja solju zamrznutih ili snegom zavejanih ulica zimi.
Izvor: express.hr
Među svesnijima su svakako vlasnici pasa, koji moraju da šetaju psa po takvim ulicama.
U osnovi, reč je o najobičnijem natrijum-hloridu, poput kuhinjske soli, ali s nekoliko hemijskih dodataka, pomoću kojih je takva so delotvornija u snižavanju temperature i otapanja snega i leda.
I zaista funkcioniše, kao što podjednako dobro deluju i kalcijum, odnosno magnezijum-hlorid.
Kako bi bila delotvorna, po svakom kvadratnom metru zamrznutog ili zavejanog tla potrebno je 100 grama soli, a to onda znači da se svake zime po gradovima posipaju ogromne količine soli, i to sve kad bi se u svakom trenutku pazilo da se s njom ne preteruje.
A ne treba puno mašte da bismo shvatili koje bi mogle biti mane izbacivanja tolikih količina soli u naše okruženje. Ona šteti stablima, biljkama, nagriza fasade zgrada, spomenike, automobile, a nakon što se s ulica ispere, sve te ogromne količine soli odlaze u tlo, u najgorim slučajevima i u podzemne vodene tokove.
I da usled takvih stvari i ne trpi priroda, gomilaju se materijalne štete. Oni koji imaju psa, jako dobro znaju o kakvim agresivnim materijama je reč. Njihovi ljubimci šepaju kad naiđu na posoljeni deo pločnika, neretko im se šape izranjave pre nego što vlasnici reaguju. I jedino što im preostaje je da im šape ispiraju vodom u kadi ili, u najgorim slučajevima, da odu kod veterinara.
Potreba za solju se, inače, bitno smanjuje ukoliko se, u slučaju padanja snega, ulice na vreme očiste grtalicom (mašinom za čišćenje snega). Ponekad u takvim slučajevima ulice uopšte nije neophodno soliti.
Svesni šteta koje so nanosi, u pojedinim opštinama u Nemačkoj su potpuno zabranili so na ulicama. Berlin, Hamburg i Minhen su so apsolutno zabranili na pločnicima i svim drugim površinama po kojima se kreću pešaci, što uključuje i stepenice.
Štutgart, pak, so dopušta isključivo u slučaju padanja kiše koja se ledi u dodiru s tlom. Umesto toga primenjuju pesak, šljunak, krečnjak ili drvenu piljevinu.
Svako od tih sredstava nekad ima veće, nekad manje prednosti. Šljunak, na primer, ne vole biciklisti nakon što se sve otopi. Piljevina je jako zgodna jer nakon otapanja može da se pokupi i kompostira.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
