Kondom je reč koja se koristi da označi kontraceptivno sredstvo koje se navlači preko penisa i služi da spreči izlivanje sperme u vaginu. Poreklo reči kondom (condom, eng.) je zagonetka. Jedna priča kaže da je osoba po imenu Kondom napravila ovo sredstvo za kralja engleske Čarlsa II. U to vreme pravili su se od životinjskih iznutrica.Od 1840. većina kondoma pravi se od prerađene gume, a od 1930. od prirodnog materijala lateksa. U vreme kada su prvi put korišćeni bili su upotrebljavani više puta, ali u današnje vreme služe za jednokratnu upotrebu i sadrže podmazivač. To je efikasno sredstvo koje u narodu nije omiljeno, jer smanjuje seksualni užitak.Nema zabeleženih podataka ko je i kada doneo prvi kondom u Srbiju. Međutim, ono što sa sigurnošću možemo tvrditi je da se on nikada nije odomaćio u ionako skromnom priboru za ličnu higijenu srpskog mačo muškarca. Kondom se kod Srba koristio pre svega kao sredstvo za sprečavanje neželjene trudnoće. Nus pojava da štiti i od bolesti koje se prenose seksualnim putem, kao što su sifilis i triper, bila je dobrodošla, ali nikada nije bila značajniji razlog za običnog Srbina da ga upotrebi i navuče na onu stvar pre nego što bi nekoj ženi pokazao kako je mit o Srbima, kao nenadmašnim ljubavnicima, opravdano utemeljen. Sa pojavom side početkom osamdesetih godina prošlog veka žurka je bila završena. Ideja slobodne ljubavi u kojoj je uživao dekadentni Zapad, zauvek je završila na polici istorijskih epizoda. Skoro u čitavom svetu... osim kod nas, naravno! Jer neće grom u koprive! Što bih ja dobio sidu kad nisam ni peder, ni narkoman, mislio je prosečan stanovnik Srbije. Tako je mislio verovatno veći deo od petnaestak hiljada Srba ili građana Srbije koji danas nose virus side u sebi. Za razliku od nas, stanovništvo u razvijenim zapadnim zemljama ozbiljno je shvatilo novu pretnju koja se nadvijala nad budućnošću njihovih nacija. Bez mnogo odlaganja prilagodili su svoje ponašanje novonastalim okolnostima i počeli neizostavno da koriste ovaj komadić gume. To im je pomoglo da epidemiju side zadrže u obliku koji se može kontrolisati.A mi? Mi ne bi smo bili Srbi kada i sa tim ne bi smo napravili sprdnju. Higijensku gumicu, kako se to pristojno nazivalo, narod je nazvao kurton. I to ne bi bilo muka da odmah od te reči ne napravismo epitet za svakog onog ko se ne uklapa u naše standarde i ne deli naše vrednosti. Malo po malo, narod je za higijensku gumicu usvojio englesku reč kondom, a srpska reč je nepovratno postala etiketa koju smo nesebično lepili svima koji nam se nisu svideli. U knjigu naših osobenosti upisali smo još jednu po kojoj se razlikujemo od drugih. Naša virtuozna sposobnost da sve omalovažimo i nagrdimo dostigla je vrhunac sa kurtonom. Jedini smo narod koji od stvari koja nas može zaštititi i spasiti nam život, napravio pogrdnu reč. Nije nam poznato da iko drugi, izuzev jezički bliskih nam Hrvata, ima naziv kao što mi imamo kurton ili reč sličnog pridodatog značenja. A kako mi razumemo to konotativno značenje reči kurton, pogledajte u ovom albumu.Kada smo napravili prve karikature koristeći likove političara da pošaljemo preventivnu poruku naciji i kada smo zatražili savet od ljudi sa kojima sarađujemo, prvo njihovo pitanje bilo je: „Pa zar se ne plašite?“. Kada smo poželli da ove karikature objavimo u nekim medijima, marketinška agencija kojoj smo se obratili odbila je da to učini plašeći se posledica. Autocenzura u srpskom društvu prevazišla je slavne dane kada je Komitet sve znao i morao biti o svemu obavešten, kada smo i sami morali znati šta se sme, a šta vodi u aps. Legenda kaže da je, dok je ovom zemljom vladao, mašinbravar stalno zapitkivao obične građane sa kojima je dolazio u kontakt o vicevima koje narod o njemu priča. Gde je danas nestao taj humor? Gde je nestala satira Domanovića, Nušića, Sterije... Ovi današnji političari čim uđu u politiku stave kažiprst na čelo i palac na bradu, namršte lice i duboko se zamisle nad sudbinom naroda. Za šale nemaju vremena, a za šale na svoj račun ni kapaciteta. I malo po malo, narod je prestao da se šali. Iščezao je onaj poznati srpski humor koji nam je pomogao da opstanemo i kad nam je bilo najteže. Počeli smo da se mirimo sa sudbinom i da ćutimo. A Knjaz bi rekao kada bi čuo da narod ćuti: POPUŠTAJ!!! Uživajte sakupljajući kurtone. ....................................... U Beogradu, 1. decembra 2006. Karlo Boras Omladina JAZAS-a Omladina Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side – Omladina JAZAS-a je nevladina, neprofitna, humanitarna organizacija osnovana 1994. godine sa ciljem da se bavi prevencijom HIV/AIDS-a i pružanjem psihosocijalne pomoći ljudima koji žive sa ovom bolešću. Ideja koja je počela od grupe mladih entuzijasta proširila se i postala glavno oružje u borbi protiv side. Danas, Omladina JAZAS-a sa svojih 11 regionalnih kancelarija pokriva čitavu teritoriju Republike Srbije i predstavlja jednu od najvećih nevladinih organizacija u našoj zemlji (po različitim krterijumima: realizovanim programima, populaciji koju pokriva tim programima, broju članova, razvijenosti infrastrukture i sredstvima kojma raspolaže za realizaciju svojih programa). Omladina JAZAS-a broji preko 3000 članova širom zemlje i sve veći broj mladih ljudi svojim članstvom potvrđuje usvajanje zdravih stilova života koje Omladina JAZAS-a stalno promoviše. Kroz zabavu, druženje i timski rad mi osmišljavamo i sprovodimo programe koji pored toga što imaju za cilj prevenciju širenja HIV/AIDS-a uključuju i sve veći broj mladih u svim svojim etapama počev od samog nastanka programa preko njihovog sprovođenja pa sve do evaluacije i razvoja novih.
