"Nauku finansiraju poreski obveznici"

Prošle nedelje Srbiju je prvi put posetio Robert-Jan Smits, generalni direktor Glavne uprave za istraživanje i inovacije Evropske komisije. Mada njegova poseta nije privukla veliku medijsku pažnju, ona je bila gotovo istorijska za naučnu zajednicu u Srbiji.

Izvor:
Foto: Tanjug / Jaroslav Pap
Foto: Tanjug / Jaroslav Pap

Kao praktično drugi čovek evropske nauke, Smits je odgovoran za najveći program finansiranja nauke u istoriji, program „Horizont 2020“ koji je težak čak 80 milijardi evra. Njegov dolazak predstavlja dodatno priznanje brojnim uspešnim naporima domaćih istraživača da budu konkurentni u takozvanom evropskom istraživačkom prostoru i da osvoje sredstva iz „Horizonta 2020“.

„Ovo je moja prva poseta Srbiji i moram reći da sam izrazito impresioniran onim što sam video tokom ova dva dana“, rekao je Robert-Jan Smits u ekskluzivnom razgovoru za naučnopopularni portal Centra za promociju nauke, Elementarijum.

„Imao sam priliku da vidim prvoklasne univerzitete i institute, briljantne mlade ljude, izrazito elokventne i samouverene, koji se bave prvoklasnim naučnim istraživanjima, spremni su da grade partnerstva i budu deo evropskih projekata“, zaključio je Smits, dodajući i da se u Srbiji „veoma vešto promoviše nauka”.

Tokom posete Srbiji, Robert-Jan Smits je u petak, 3. marta gostovao na izložbi „Srbija u Horizontu 2020“ koju je organizovao Centar za promociju nauke u Galeriji nauke i tehnike SANU. Izložba predstavlja kratki presek dosadašnje saradnje domaćih istraživača, naučnoistraživačkih i drugih ustanova sa Evropskom unijom.

„Ovo je dodatni razlog zašto treba što pre ponovo da posetim vašu zemlju, ali i da prenesem svojim kolegama u Evropskoj Uniji: obratite više pažnje na Srbiju i predivne stvari koje se događaju tamo u oblasti naučnih istraživanja i inovacija“, poručio je Smits.

Posebno je istakao da će evropskim naučnicima preneti poruku: „Ostvarite saradnju sa srpskim naučnicima i zovite ih da postanu deo važe mreže, što je svakako u interesu Evrope kao celine“.

Pored Smitsa, na otvaranju izložbe Centra za promociju nauke govorili su i akademik Zoran Petrović, upravnik Galerije nauke i tehnike SANU, kao i Nemanja Đorđević, direktor Centra za promociju nauke.

Tom prilikom, Centar za promociju nauke je pozvao i doktorande iz Srbije koji na skupu u Galeriji nauke i tehnike SANU, mogli da postave pitanja visokom evropskom predstavniku o stanju nauke u Evropi i Srbiji, projektima i podršci istraživanjima.

„Veoma je važno, više nego ikada ranije, da se promoviše nauka, da se govori o naučnim idejama i rezultatima“, rekao je Robert-Jan Smits, posebno ukazujući na značaj povezivanja građana i nauke.

„Ko finansira nauku? To su naravno poreski obveznici. Oni žele da znaju gde je otišao novac koji su dali. Iz tog razloga smatram da je obaveza naučnika i inovatora da pokažu na koji način je potrošen novac koji je uložen u nauku“, poručio je Smits.

Celokupan video intervju sa Robert-Janom Smitsom biće objavljen na Elementarijumu i u narednom broju časopisa Elementi.

Izvor: Elementarium.cpn.rs

Nauka

Koliko prave nauke ima u naučnim časopisima?

Grupa istraživača poslala je lažne radne biografije na adrese 360 naučnih časopisa u ime izmišljenog poljskog doktora, čije je ime prevedeno s poljskog jezika glasilo Dr Prevara (engl. Dr. Fraud). Čak 48 časopisa sa velikim zadovoljstvom je imenovalo lažnog doktora u svoj uređivački odbor.

Nauka petak 24.03. 17:55 Komentara: 3

Neverovatni snimci najmanjih živih bića

Mikroskopi nam omogućavaju da posmatramo čak i najsitnije postojeće predmete i bića, ali se ograničenja javljaju kod uočavanja pokreta. Nekada je potrebno da prođu sati, pa čak i dani da bi se neki pokret uočio.

Nauka četvrtak 23.03. 11:27 Komentara: 4

One pomeraju granice nauke

Povodom obeležavanja deset godina osnivanja Evropskog istraživačkog saveta (European Research Council, ERC), koji dodeljuje jedan od najprestižnijih grantova u okviru programa Horizont 2020. Evropske komisije, Institut BioSens, Institut za fiziku u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu priključili su se institucijama širom Evrope u organizovanju niza događaja kojim obeležavaju dosadašnje uspehe.

Nauka utorak 14.03. 08:16 Komentara: 0

Sedam planeta: Otkriće i posledice

Tri od sedam planeta koje su nedavno otkrivene imaju uslove u kojima se može zamisliti život, rečeno je na skupu "Sedam planeta, otkriće i posledice" u organizaciji Centra za promociju nauke.

Nauka sreda 8.03. 08:47 Komentara: 10

Krvavi minerali

Konfliktni minerali nalaze se u džepovima, torbama i rančevima skoro svakog od nas. Vaš mobilni telefon i laptop rade zahvaljujući ovakvim materijalima. Nadimak „konfliktni“ duguju svom poreklu, zbog toga što su najveća nalazišta na svetu smeštena duboko u ratnim zonama država Centralne Afrike, najviše u DR Kongo.

Nauka ponedeljak 27.02. 17:50 Komentara: 1

Kako je slučajnost usporila evoluciju živih bića

Grupa istraživača sa Univerziteta u Ekseteru objavila je članak u časopisu Nature Communications u kojem su objasnili kako je jedna neobična i slučajna prirodna pojava sprečila porast količine kiseonika u atmosferi, a time i razvoj višećelijskih organizama za čitave dve milijarde godina.

Nauka četvrtak 9.02. 15:10 Komentara: 12
strana 1 od 132 idi na stranu