Na Berlinskom kongresu krenulo se sa podelom Srba i srpskih teritorija
Tog 13. jula 1878. napisaše nam Velike sile novu istoriju i smernice kojim moramo da idemo i podeliše naše teritorije gde su živeli Srbi. Mnogo toga smo morali da zaboravimo i izbrišemo iz sećanja, a zaboravimo na starostavne knjige i tumačenja i zapise iz davnina.
Izvor: srpskaistorija.com/ Đorđe Bojanić
Tačno je da smo tada stekli nezavisnost, ali nismo dobili Bosnu i Staru Srbiju a Crnoj Gori se trasirao put ka odvajanju od Srpstva i stvaranju nove nacije.
Posle završetka Berlinskog kongresa Cetinje i cela Crna Gora su pali u nacionalno očajanje, pošto im je glavna ideja bila ujedinjenje svih Srba. To je bilo onemogućeno upravo zbog nezavisnih, a razdvojenih: Srbije, Crne Gore, Hercegovine i Bosne i Stare Srbije (Raška oblast, Kosmet i Maćedonija).
„Hercegovci su sa suznim očima polagali oružje, a u cijeloj Crnoj Gori bio je to dan velike žalosti.“ (Kralj Nikola, „Memoari“, str.534.).
,,No, neka se ovo zapamti gdje treba. Danas u cijeloj Crnoj Gori nema nijedne mislene duše, koja bi smatrala da je srpsko pitanje riješeno Berlinskim kongresom”, pisao je list ,,Glas Crnogorca“ nakon Berlinskog kongresa.
Neosporno je da smo na Berlinskom kongresu stekli nezavisnost, ali nismo dobili sjedinjenje sa srpskim zemljama i Srbima: Crnom Gorom, Bosnom, Hercegovinom i Starom Srbijom. Tada su oslobođene teritorije Niškog, Pirotskog, Leskovačkog i Vranjskog okruga pripale Srbiji. Tada Srbija nije imala jaku pregovaračku ulogu, pa je i ovo bilo dobro u tom trenutku. Ali, gledano iz više uglova to je bilo i pogubno za Srbe i Srbiju. Gledano iz ugla šta se dešavalo od tada do danas, kroz kakve smo sve ratove i stradanja prošli, kao i odricanja, odroda, podaništva i samoporicanja zarad sitnih ličnih interesa nametnutih od onih koji nam nisu želeli dobro. Tako smo ulazili u podele da nismo jedan narod, pa su se stvorile i nove nacije, jezici, crkve, teritorije. Sve je to bilo pogubno za nas Srbe.
Danas mnogi pričaju kako je CG prva dobila nezavisnost, i to koriste u neznanju. A Crna Gora je samo dva sata pre Srbije postala nezavisna država, ali tada još nije bila formirana nacija.
Sve je to lepo i mudro osmišljeno.
Da ne zaboravimo da je Srbija bila okupirana od strane Turaka a savez između srpskih kneževina Srbije i Crne Gore je bio učvršćen 1866. god. Tada je knez Nikola bio spreman da se odrekne prestola u korist kneza Mihaila Obrenovića, svoga kuma. Ali do toga nije došlo. Mihajla su Srbi ubili 1868. god. Bio je to težak period oslobađanja i sticanja samostalnosti od turskog okupatora i agresora.
Zanimljiva je i činjenica da je pre zakazivanja Berlinskog kongresa, 7. juna 1878. u Beču, došlo do susreta srpskog ministra inostranih poslova Jovana Ristića (bio je Andrašijev đak) i njegovog domaćina grofa Đule Andrašija. Zapisano je da je Andraši jasno rekao Ristiću da Beč neće dozvoliti bilo kakvo proširenje Srbije ka zapadu, ali ni prema Novopazarskom sandžaku i Mitrovici, da ne bi dve srpske države (Srbija, Crna Gora, Hercegovina i Bosna… gde su živeli Srbi) imale zajedničku granicu.
Još tada je bilo jasno šta je njihov cilj – kao i danas.
Zato je Austrougarska dobila dozvolu da okupira Bosnu i Hercegovinu i da drži garnizon u Novopazarskom sandžaku.
To danas kao da nećemo realno da sagledamo… zato danas u Crnog Gori ovaj datum (13. jul završetak Berlinskog kongresa) je nacionalni praznik i slavi se. A šta se slavi? 13. jul je u Crnoj Gori prvi put proslavljen kao Dan državnosti 2005. god, za razliku od ranijih godina kada je to bio Dan ustanka crnogorskog naroda u Drugom svetskom ratu.
Srećom da je u Srbiji to sasvim običan dan.
U Kragujevcu 14. jula 1878. godine, u zgradi Stare skupštine, pročitane Odluke Berlinskog kongresa kojima Srbija konačno stiče nezavisnost i postaje međunarodno priznata država… ali bez Stare Srbije, Bosne i Hercegovine, a i Crna Gora je tada bukvalno odvojena od matice Srbije.
Od Berlinskog kongresa mi bauljamo u podelama i sopstvenom odricanju i samoporicanju. Jer nismo razumeli suštunu i time se niko bavio nije. Zato nas Srbe danas razdvajaju granice… i nacije stvorene od srpskog roda (bošnjačka, crnogorska i makedonska)… a svi mi smo samo braća iste krvi. Ali dobro, svako ima pravo na svoje uverenje i opredeljenje… i to moramo poštovati.
I da ne zaboravim, dodatno i na tim podlogama i temeljima nas je razorio nacionalno, verski i duhovno komunizam koji je iskoristio tu srpsku slabost… i dokrajčio Srbe.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
