Da li nam se lek za demenciju sve vreme krio ispred nosa?

Lekovi koji su dosad uglavnom propisivani ljudima s depresijom mogu dobiti novu namenu, jer su naučnici otkrili da smanjuju uticaj Alchajmera i drugih degenerativnih bolesti mozga.

Sky News
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Istraživanje je pokazalo da antidepresivi i antikancerogena jedinjenja normalizuju proizvodnju proteina u mozgovima laboratorijskih miševa. To bi moglo da spreči štetu koju izazazivaju Krojcfeld-Jakobova bolest i demencija.

Vođa projekta profesor Đovana Maluči kaže da je, na osnovu dosadašnjih dokaza, sasvim moguće da će u skorije vreme biti započeta i klinička studija.

Antidepresiv koji je korišćen u ispitivanjima poznat je po generičkom nazivu trazodon hidrohlorid, dok je antikancerogeno jedinjenje dibenzoilmetan.

"Za dve ili tri godine moći ćemo da otkrijemo da li ovaj pristup usporava razvoj bolesti, što bi bio veoma važan korak u lečenju tih poremećaja", rekla je Đovana Maluči.

"Zanimljivo je to što je trazodon već korišćen u lečenju simptoma kod pacijenata u poslednjim stadijumima demencije, tako da znamo da će biti bezbedan za upotrebu u kliničkoj studiji. Naš cilj je da otkrijemo da li davanjem ovih lekova pacijentima u ranoj fazi bolesti možemo usporiti ili prekinuti njen razvoj."

Iako je većina njihovih kolega optimistična, drugi se ne usuđuju da daju vedre prognoze, budući da uspeh prilikom lečenja laboratorijskih miševa nije bio stoprocentan.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Brain".

Prati B92 na Viberu

Vesti

Nove metode u lečenju migrene

Uprkos tome što su migrene na sedmom mestu liste uzroka onesposobljenosti kod ljudi, njima se pridaje veoma malo pažnje kao velikom zdravstvenom problemu, napisao je dr Endru Čarls, neurolog iz Kalifornije, za "Medicinski žurnal Nju Inglanda" (The New England Journal of Medicine).

Vesti četvrtak 19.10. 13:24 Komentara: 0

Četiri vežbe za zdraviju kičmu

Okoštavanje kičme ili spondiloza jedan je od najčešćih zdravstvenih problema savremenog doba. Degenerativne promene između pršljenova u najvećoj meri su uslovljene genetikom, ali ubrzavaju ih i nedovoljna fizička aktivnost, loše držanje tela, profesije koje zahtevaju dugotrajno sedenje i prinudne položaje, odmaranje u nepravilnom položaju i prekomerna telesna težina.

Vesti sreda 18.10. 13:30 Komentara: 6
strana 1 od 1972 idi na stranu