Dijagnoza – moždani udar

Dijagnoza moždanog udara se postavlja pregledom bolesnika i prethodnim informisanjem o okolnostima i načinu nastanka tegoba. Vrlo je verovatno da je došlo do nastanka moždanog udara kada dobijemo podatak da je naglo nastala slabost jedne polovine tela ili/i drugih tipičnih simptoma kod osobe koja ima dva ili više faktora rizika za vaskularna oboljenja. Piše: Doc. dr Dejana Jovanović, Urgentna neurologija, Institut za neurologiju, KCS, BeogradUkoliko se i neurološkim pregledom potvrde simptomi koje bolesnik navodi najverovatnija je dijagnoza moždanog udara. U cilju potvrde kliničke dijagnoze moždanog udara neophodno je uraditi snimanje glave tzv. skener. Skener je radiografsko snimanje glave kojim se odmah prikazuje moždano krvavljenje, njegova veličina i lokalizacija. Medjutim, u ovom ranom periodu tokom, u prvih 24 sata, skenerom se ne može prikazati moždani infarkt. Iako fizički postoji, moždani infarkt postaje vidljiv na skeneru tek posle oko 24-48 sati od trenutka njegovog nastanka. Lekarima je dovoljna informacija da skener ne pokazuje patološke promene da bi tvrdili da je došlo do moždanog infarkta. naime, isključivanjem da se radi o moždanom krvavljenju ili drugim neurološkim bolestima koje su mogle da dovedu do tih simptoma, kao što je npr. tumor mozga, sasvim je izvesno je da se radi o moždanom infarktu. U praćenju toka bolesti, kada je moguće, ponavljamo skener i onda uočavamo gde je tačno formiran i koliki je nastali moždani infarkt. Dalje ponavljanje skenera na nekoliko meseci od moždanog udara nema nikakvog značaja ni za lekara ni za bolesnika, jer oporavak bolesnika i izgledi za ponavljanje moždanog udara nisu u korelaciji sa nalazom na skeneru. Druga važna metoda koju treba uraditi je ultrazvučni pregled vratnih krvnih sudova. Uočavanje promena na ovim krvnim sudovima, pogotovo prisustvo velikih suženja ovih krvnih sudova, mogu nas opredeliti za upućivanje bolesnika na hiruršku intervenciju. Međutim, važno je naglasiti da se kod bolesnika sa tek doživljenim moždanim udarom hirurške intervencije saniranja suženja krvnog suda ne rade u prvih 2-4 nedelje i da čak njihovo izvođenje u prvim danima od nastanka moždanog udara može imati i smrtni ishod. S druge strane, kod bolesnika sa tipičnim simptomima moždanog udara koji se potpuno povlače unutar 1 sata (tranzitorni ishemijski atak), pored skenera glave, ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata treba uraditi što pre unutar prvih 24-48 sati i ukoliko se utvrdi suženje krvnog suda koje prevazilazi 70%, takvog bolesnika treba hitno uputiti vaskularnom hirurgu. U cilju orijentacionog utvrdjivanja protočnosti glavnih krvnih sudova unutar mozga služimo se neinvazivnom metodom transkranijalnog doplera. Ova metoda ima poseban značaj u akutnoj fazi moždanog udara i pri primeni savremene trombolitičke terapije, jer može na jednostavan način da nam pokaže da li je došlo do uspostavljanja protoka krvi u prethodno zapušenom krvnom sudu. Kod bolesnika sa moždanim krvaljenjem, a redje i kod bolesnika sa moždanim infarktom, neophodno je uraditi preciznije snimanje krvnih sudova. Ta metoda se naziva digitalnom suptrakcionom angiografijom. Iako se radi o veoma preciznoj metodi detekcije promena na krvnim sudovima mozga, ova intervencija se ne radi rutinski zbog potrebe da se pri njenom izvodjenju ulazi kateterom kroz preponsku arteriju (slično kao kod kateterizacije srčanih arterija) što ne samo da je neprijatno, nego nosi i rizik od komplikacija. Izvodi se obično onda kada postoji sumnja da postoje anomalije krvnih sudova koje treba operisati ili kada se drugim neinvazivnim metodama snimanja krvnih sudova ne možemo sa sigurnošću izjasniti da li ima i kakve su promene na krvnim sudovima. Kod svih bolesnika sa moždanim udarom treba utvrditi postojanje faktora rizika i uzroka koji su mogli do njega da dovedu. Uobičajeno je da se urade kompletne rutinske laboratorijske analize uključujući određivanje šećera i masti u krvi i utvrđivanjem spremnosti krvi ka ugrušavanju. Pored toga, kod svih bolesnika se radi EKG i kardiološki pregled kojim se utvrđuje istovremeno postojanje srčanog oboljenja. U zavisnosti od kardiološkog nalaza kod bolesnika sa moždanim udarom se često izvodi i ultrazvuk srca. Izvođenje drugih dijagnostičkih metoda, uključujući i magnetnu rezonancu se ne rade rutinski već samo ako se ukaže potreba. Ovu metodu snimanja glave ćemo uraditi kada ni ponovljeni skener nije potvrdio da se radi o moždanom udaru ili kada postoji dijagnostička sumnja da li se uopšte radi o moždanom udaru. Uz pomoć ove metode možemo na neinvazivan način snimiti i krvne sudove mozga i vrata, čemu se pribegava kod većine mladih ljudi koji su doživeli moždani udar kada njegov uzrok nije jasan.