4. septembar 2008. | 12:48

Skvoš je sport koji je sve popularniji u svetskim okvirima. Pre nego što se upustimo u priču o uticaju jednog aspekta ove igre na tenis, ukratko ćemo objasniti (na video-klipu i videti) šta je to skvoš.

Dvojica igrača sa reketom okružena su sa četiri zida. Postoji tačno omeđen prostor iz koga se servira, po jedan za svakog igrača. Da bi servis bio ispravan, potrebno je da loptica pogodi prednji zid iznad servis linije, a zatim da se odbije u protivnikov deo terena (osim ako rival ne odigra volej).

Igrači naizmenično odbijaju loptu o zid, sve dok ne tapne dva puta ili dok neko ne pogodi ispod ’aut –linije’ ili u nju (za razliku od tenisa, i linija je aut). U prednji, glavni zid, loptica mora da udari svakako, ali pre i posle toga može da se odbije o bilo koji od preostala tri zida. Tako se rivalu otežava posao jer mu je teže da adekvatno vrati loprticu.

Gemovi se obično igraju do 9 poena, ali na razliku (ne može da bude 9:8, samo 10:8, kao taj-brejk u tenisu) i igra se na tri dobijena gema. Poene dobija samo igrač koji servira (isto kao kada su postojale promene u odbojci).

Mnogi vrhunski teniseri igrali su ili još uvek igraju skvoš, pa u tenisu pokušavaju da iskoriste stvari koje su naučili.

U jednom članku lista The Times iz juna ove godine govori se o neuobičajenoj upotrebi ručnog zgloba u tenisu, tj. o jednom potezu preuzetom iz skvoša. Svakom početniku u tenisu kaže se da nikako ne sme da pomera zglob, da ga ’zaključa’ i da čvrsto drži reket. Kao da je šaka srasla sa rukom i da ne može da izvede samostalan pokret. Zglob doduše treba malo da se savije kod zamaha prilikom ’normalnog’ udarca, ali nikako ga ne treba koristiti kao stožer, on ne sme da snosi najveći napor kod udarca. Drugim rečima, ne treba igrati skvoš.

Ipak, stručnjaci i sami teniseri pronalaze nove načine da poboljšaju tehniku udarca, pa je i ideja o ’zglobu-stožeru’ zaživela. Tačnije, nastala je kao kombinacija nove tehnologije i puke želje da se lopta zadrži u igri.

Udarac o kojem je reč igra se iz forhenda, u trenutku kada je rival ’izbačen’ sa terena nekom moćnom forhend dijagonalom ili odlično izvedenim spin-servisom.

„Kada vas je protivnik naterao da odete previše u stranu i nema šanse da na pravi način (sredinom reketa) vratite lopticu, pred vama su dva izbora – da pokušate lobom, ali tada u 99% slučajeva gubite poen ili možete da pokušate skvoš udarcem iz zgloba“, kaže Endru Kastl, bivši britanski ’broj 1’.

Kastl je prilično kompetentan da govori o ovoj temi zato što i dalje aktivno igra skvoš, 16 godina pošto se povukao iz tenisa. Naučio je Stefana Edberga kako da igra skvoš dok je Šveđanin živeo u London, a često igra i sa Timom Henmanom i njegovim bratom.

„Krut, nesavitljiv zglob je prošlost u tenisu. Taj skvoš udarac nije nešto što čovek trenira. To je mera kojoj se pribegava kada nema nijednog drugog raspoloživog rešenja, ali evidentno je da ga sve više tenisera koristi“, dodao je Kastl, koji već pet godina radi za BBC kao komentator.

Povodom svega oglasio se i Greg Ruzedski, britanski teniser kanadskog porekla, kojeg je nekada odlikovao topovski servis. Rusedski sada povremeno radi kao stručni konsultant na Eurosportu.

„Možda u moje vreme jednostavno nismo bili dovoljno dobri da odigramo takav udarac“, kaže Greg.

Piter Nikol, nekada prvi igrač sveta u skvošu, primetio je da sve više tenisera koristi skvoš udarce.

„Da, očigledno je da teniseri preuzimaju tehnike iz skvoša. Česta je upotreba udarca ’iz zgloba’, naročito na travi. I skvoš i tenis igrači postali su znatno brži nego ranije, pa moraju da se prilagode i pomešaju metode skvoša i tenisa. Stare tehnike više nisu dovoljne za dobar rezultat. Federer je jednom rekao da njegova raznovrsnost i mnoštvo različitih udaraca potiče iz vremena kada je igrao skvoš“, kaže Nikol.

U duelu Federera i Nalbandijana pre dve godine na Rolan Garosu, Švajcarac je, posle loba rivala, sustigao lopticu i leđima okrenut mreži poslao neodbranjiv ’pasing’ iz forhenda. Rodžer je taj podvig posle pripisao skvošu koji je kao dečak redovno igrao sa ocem. Nikol misli da je tada počela ’skvoš revolucija’.

„Vrlo je moguće da je tada mnogo igrača reklo: ’Ako on može to da izvede, zašto ne bih i ja?’. Mislim da bi teniserima zaista mnogo pomoglo kada bi uživo gledali neki vrhunski skvoš meč i shvatili kako sve to funkcioniše. Sigurno bi izvukli svašta pozitivno da primene u svojoj igri“, rekao je levoruki Nikol, koji je u karijeri osvojio 52 titule.

Upliv skvoša u tenis nije nova stvar. Ivan Lendl, bivši ’broj 1’ iz Češke, igrao je skvoš kako bi poboljšao bekhend. Endi Mari je takođe često igrao skvoš, a njegova majka Džudi učila je njega i brata Džejimija kako da udaraju spin i ostale prefinjene udarce, koji nemaju mnogo veze sa snagom i bliski su skvošu.

„Učila sam ih mnogim veštinama kako bi mogli dobro i precizno da igraju slajs i ’drop šot’. Uvek sam bila svesna da nije dovoljno da znaju jedino da igraju snažno sa osnovne linije, pošto nekad mora da naiđe neko ko je bolji u tome i šta onda? Recimo, udarac iz skvoša (o kome pričamo) je sad postao protivoružje za forhend dijagonalu“, izjavila je Džudi Mari.

Razlog zašto se sve ovo dešava baš sada jeste u sve razvijenijoj tehnologiji reketa i besprekornoj fizičkoj spremi igrača.

„Momci su danas tako jaki. Pogledajte Nadala i Federera, oni su verovatno najsnažniji ljudi koji su bili u vrhu“, rekao je Rusedski.

Nikol je za kraj naveo igrače koji najviše koriste skvoš u tenisu.

„Očigledno je da Federer i Nadala to rade. Huan Karlos Ferero je briljantan u tome, a i Rodik ume da odigrao skvoš udarac tu i tamo. Ali defintivni junak je Fabris Santoro – skoro svaki njegov udarac je skvoš. Da ga igra, bio bi noćna mora za sve“, zaključio je Piter Nikol.