20. avgust 2008. | 20:25

Marion Bartoli je 23-godišnja francuska teniserka rođena u Ženevi. U karijeri je osvojila tri titule (Oklend, Tokio, Kvebek Siti) i zaradila oko 3 miliona dolara. U oktobru 2007. bila je 9. na WTA listi, što joj je najviši plasman ikada. Na Gren slem takmičenjima samo je jednom prošla četvrto kolo, a to se dogodilo prošle godine na Vimbldonu kada je bila vicešampionka. Na US openu i Rolan Garosu takođe je prethodne sezone igrala četvrtu rundu (najbolji rezultat), dok u Melburnu nikada nije dobila dva meča u nizu.

Prve turnire na profesionalnom nivou Marion je odigrala 1999. godine, ali te i naredne sezone nije beležila zapaženije rezultate. U 2001. je došla do prvog trofeja, na ’fjučersu’ u Belgiji (10.000 dolara) je u finalu savladala Aranču Paru sa 6:2, 6:1. Prethodno je trijumfovala i u Hatfildu i Torinu, nadmetanjima sa istim nagradnim fondom. Debitovala je na WTA turu, ali bezuspešno – u prvoj rundi Rolan Garosa izgubila je od Kataline Kastanjo.

Početkom 2002. bila je prvakinja u Kolumbusu (25.000 dolara), kada je na putu do titule izbacila Koen-Aloro, Loru Grenvil i u finalu Morin Drejk sa 6:2, 6:3. Nije imala sreće na prva dva Gren slema, pošto je ispadala u tri seta već na startu takmičenja, prvo od Tine Pisnik, a zatim od Ai Sugijame. Na US openu je, posle prebrođenih kvalifikacija, eliminisala 25. nosioca Aranču Sančes Vikario i Rosanu de los Rios i tek u trećoj rundi ispala od Lindzi Devenport. Potom je slavila u Poatijeu (50.000 dolara) pobedivši u finalu Sedu Norlander sa 6:1, 6:0.

Več na početku sledeće sezone ušla je u naboljih 100 i tu se zadržala do kraja sezone. Igrala je polufinale u Kanberi, a iz kvalifikacija je došla do četvrtfinala Majamija. Dobre igre i plasman u treće kolo San Dijega omogućile su Bartolijevoj kartu za Top 50. Francuskinja je 2004. godine prvi put okončala sezonu u prvih 50, a igrala je u tri polufinala – Oklend, Hiderabad i Sinsinati. Na Vimbldonu je eliminisala 17. nosioca Čandu Rubin i u trećem kolu ispala od Ai Sugijame, što joj je do tada bilo najveće Gren slem ostvarenje.

Nikakav ozbiljniji proboj ka užem vrhu Marion nije napravila ni u 2005. godini. Dva polufinala (Oklend i Kvebek Siti), kao i trijumf na ’čelindžeru’ u Dubaiju (75.000 dolara) premalo su za teniserku sa najvišim ambicijama. Tokom cele sezone imala je samo šest pobeda nad igračicama iz najboljih 50, a na Gren slemovima je jedino na US openu ušla u treće kolo.

Godina 2006. bila je najberićetnija za Bartoli u dosadašnjem toku karijere. U Oklendu je već na startu sezone došla do prvog trofeja – eliminisala je Emili Lua, Loru Grenvil, Juliju Šruf, Nadju Petrovu i u finalu Veru Zvonarjevu sa 6:2, 6:2. Beležila je solidne rezultate u nastavku sezone, bila je konstantnija i retko joj se događalo da izgubi već na početku takmičenja. U finišu te godine je, posle finala u Baliju, osvojila još dve titule. U Tokiju (175.000 dolara) je u završnoj predstavi nadigrala Aiko Nakamuru sa 2:6, 6:2, 6:2, dok je u Kvebek Sitiju (175.000 dolara) ’biciklom’ porazila Olgu Pučkovu – 6:0, 6:0. Godinu je završila na 17. mestu na WTA listi.

U 2007. je ’eksplodirala’ na Vimbldonu. Prethodno je na Rolan Garosu prvi put ušla u drugu nedelju nekog Gren slema (četvrto kolo), a zatim je u Londonu postala vicešampionka. Napravila je niz iznenađenja, izbacila Šahar Per i Jelenu Janković, a kulminacija je bio polufinalni okršaj sa tada neprikosnovenom Žistin Enan. Francuskinja je odigrala prvi set vrlo nervozno, a kada je shvatila da je već postigla ogroman uspeh, krenula je rasterećenije i konstantno napadala Enanovu karakterističnim dvoručnim forhendom. Bartoli je od rezultata 5:5 u drugom setu osvojila sedam gemova uzastopno i obezbedila finale – 1:6, 7:5, 6:1. U borbi za titulu bolja je bila Venus Vilijams – 6:4, 6:1. Do kraja godine igrala je polufinala u Luksemburgu i Lincu, kao i još nekoliko četvrtfinala. U oktobru je bila 9. teniserka planete.

Ove sezone igra sasvim prosečno, a na Vimbldonu je ispala već u trećem kolu od Betani Metek.

Marion Bartoli se može okarakterisati kao agresivna teniserka, koja napadački stil igre uglavnom forsira sa osnovne linije. Kao mlađa je imala problema sa forhendom pa je, po uzoru na Moniku Seleš, počela i taj udarac da igra dvema rukama. Ovo je najviše zasluga njenog oca Valtera, koji joj je trener i danas.

Francuskinja voli da napada direktno iz riterna, zbog čega često stoji i po metar u terenu prilikom servisa rivalki. To nije nasumično odabran način igre, Marion zna da jedino ofanzivom može doći do pozitivnog ishoda. Razlog za to je očigledan višak kilograma i sa njime povezano slabo kretanje. Zbog toga, kao i zbog dvoručnog forhenda, Bartolijeva nema mnogo šansi u nadmudrivanju sa bazne linije, pogotovo sa atletski spremnim i brzim teniserkama.