20. avgust 2008. | 18:51

Gael Monfis je Francuz koji uprkos velikim očekivanjima stručnjaka još nije ušao 20 najboljih tenisera sveta. Najbolji rang imao je u junu 2006. godine, kada je bio 23. na listi. Monfis će u toku US opena napuniti 22 godine, a već je zaradio oko 2 miliona dolara samo od turnira. Bio je prvi junior sveta i u 2004. je osvojio tri od četiri Gren slema u toj konkurenciji. Kao i mnogo puta ranije, ispostavilo se da uspesi u mlađim kategorijama ne znače ništa po prelasku u seniorski rang. Ima samo jedan trofej u profesionalnoj karijeri – trijumfovao je u Sopotu 2005. godine. Još četiri puta je bio vicešampion, a na Gren slemovima do ovogodišnjeg Rolan Garosa (polufinale) nije uspevao da prođe četvrto kolo. Na US openu je 2006. stigao do druge runde.

Ozbiljnije se preorijentisao na seniorske turnire u 2004. godini. Na ’fjučersu’ u Bergamu izbacio je Đokovića, ali je u finalu izgubio od Lukas Dlouhog. To je ispravio naredne sedmice u Galzgovu, kada je u finalu pobedio Aleksa Bogdanovića sa 6:4, 6:3. NA ATP turu debitovao je u Mecu (355.000 dolara), kada je dobio ’specijalnu pozivnicu’ organizatora. Izbacio je Malisa i Pasijansa, a u trećem kolu bolji je bio Gaske.

Sledeće sezone napredovao je više od 200 mesta na ATP lestvici i ušao je u Top 50. Posle solidnih izdanja na početku godine, trijumfovao je na ’čelindžeru’ u Besansonu (100.000 dolara). U finalu je savladao Kristofa Rohusa sa 6:3, 2:6, 6:3. U Majamiju je izbacio tada 15. igrača sveta Nikolaja Davidenka i Hjung-Taika Lija, ali je u četvrtom kolu posustao protiv Dominika Hrbatija. Osvojio je i ’čelindžer’ u Tunisu (šljaka, 125.000 dolara), a pobedio je specijalistu za zemlju Oskara Hernandesa i u finalu sunarodnika Fabrisa Santoroa sa 7:5, 3:6, 7:6. Na Vimbldonu je stigao do treće runde, a posle pobede u Sopotu (475.000 dolara) ušao je u 50 najboljih na svetu. Konkurencija nije bila naročito jaka, Monfis je igrao sa samo jednim igračem iz Top 50 (Haneskuom), a u bici za trofej savladao je Florijana Majera sa 7:6, 4:6, 7:5. Do kraja godine je igrao finala u Mecu i Lionu, ali su Ljubičić i Rodik bili bolji.

Godina 2006. je, uprkos nekim odličnim partijama, bila obeležena povredama levog stopala (propustio mesec i po posle US opena) i desnog skočnog zgloba (dva meseca posle Vimbldona). Kao 30. teniser na listi igrao je finale Dohe, u kojem je izgubio od Federera. Do polufinala u Rimu imao je tri pobede i 8 poraza, a posle toga je dogurao i do osmine finala na Rolan Garosu. U trećoj rundi dobio je Džejmsa Blejka u pet setova, a Amerikanac ga je posle opisao kao „najbržeg čoveka na Turu“. Na Kvinsu je došao do četvrtfinala, a na Vimbldonu je eliminisan već na startu od Igora Kunjicina.

I 2007. godina bila je prožeta usponima i padovima. Igrao je treće kolo u Melburnu, trijumfovao na ’čelindžeru’ u Sanrajzu (100.000 dolara), a u finalu Pertšaha izgubio je od Huana Monaka sa 7:6, 6:0. Igrao je polufinale u Vašingtonu, gde je posle tri taj brejka ispao od Džona Ajznera, a u Zagrebu ga je na istoj stanici zaustavio Janko Tipsarević.

Ove sezone je na ATP turu bio prilično loš sve do senzacionalnog plasmana u polufinale Rolan Garosa. Izbacio je redom Klemona, Ornu, Melcera, Ljubičića i Davida Ferera, a poklekao je protiv Federera. Prethodno je uzeo i ’čelindžer’ u Marakešu (85.000 dolara), kada je u finalu dobio Žeremija Šardija sa 7:6, 7:6.

Od septembra 2004. godine do istog meseca 2006. Monfisov trener bio je Tjeri Šampion. Od maja 2007. trener mu je bio Tarik Benhabiles, ali je do početka ove sezone Šampion ponovo preuzeo brigu o njegovom napretku.

Gael Monfis u poslednje vreme igra vrlo defanzivno. Povlači se čak i nekoliko metara iza osnovne linije, a dugačak raspon ruku omogućuje mu da stigne i na adekvatan način u polje vrati mnogo teških loptica. Ofanzivu preuzima uglavnom iz kontranapada, a njegov zaštitni znak je dvoručni bekhend.

Ranije je igrao znatno agresivnije i voleo je da pravi direktne poene po svaku cenu, ali je Šampion, nekada specijalista za šljaku, uvideo da drukčiji stil igre bolje paše tamnoputom Francuzu. To je bilo očigledno na Rolan Garosu, kada je Monfis dobio i neumornog Davida Ferera. Gaelova igra mnogo oscilira. Svoje navijače dovodio je do očajanja, pošto mu se često dešavalo da užasno zahvati lopticu, koja bi potom otišla i nekoliko metara u aut. Takve stvari nisu se događale u Parizu i ukoliko bi igru sa smanjenim brojem neiznuđenih grešaka načinio konstantom, Monfis bi postao vrlo dobar igrač i sigurno bi ušao u Top 20. Njegov servis je više snažan nego što je precizan, ali i tu mu je, kao i u globalu, problem konstantnost. Takođe, retko kada pogodi prvi servis onda kada je to najpotrebnije.