„U tom trenutku sam bila veoma tužna i razočarana jer je bila sudijska greška. Bila sam razočarana, ali sam se pomirila sa tim da sam osvojila srebro. Nisam žalila za zlatom jer osvojiti olimpijsko srebro sa 18 godina je velika stvar. Ona je pala u poslednjoj sekundi, što znači da nije isteklo vreme. Dobila bi još jednu opomenu, što bi značilo izjednačenje, ali bi onda imala deset opomena, a to je automatska diskvalifikacija. U tom slučaju, ja bih pobedila. Trener je uložio žalbu, ali su rekli da se na snimcima ne vidi da je pala, niti se vidi semafor, iako je bilo 11 kamera. Ili sudija zaklanja ili ja zaklanjam, ali je važno da se ne vidi. Prežalila sam zlato i zadovoljna sam srebrnim odličjem. Ne volim mnogo da pričam o tome“, rekla je Tijana za B92.

Ona se zahvalila svim ljudima koji su joj omogućili da ostvari ovakav uspeh.

„Ne bih uspela bez stručnog tima koji je bio pored mene – na prvom mestu trener, a onda i čitava ekipa. Pored sebe sam imala olimpijsku šampionku koja mi je toliko pomogla. Milica je sjajna devojka u svakom smislu te reči i ostaće zauvek olimpijska šampionka. Znam koliko je vredno radila i trudila se, mnogo mi je pomogla da se razvijem i sa 18 godina ostvarim ovakav rezultat. Ne mislim samo na put do Rija, celokupni razvojni put. Imala sam veliku pomoć od svoje škole, psihologa Marije i bili smo potpuno spremni. Otišli smo tamo bez pritiska, znali kako da nas ne pojede atmosfera i želeli da damo sve od sebe. To smo i uradili“, zaključila je Bogdanovićeva za B92.