"Da li mogu da vam uzmem mikrofon, mnogo ste mi lagano to rekli, da li shvatate, osvojena je bronzana medalja na Olimpijskim igrama u ženskoj košarci!?!?"
"Da li mogu da vam uzmem mikrofon, mnogo ste mi lagano to rekli, da li shvatate, osvojena je bronzana medalja na Olimpijskim igrama u ženskoj košarci!?!?"
Zatvorite ovde celokupan tekst članka
Getty Images
Nismo to očekivali, verovatno nisu ni one, ali ovo što se dogodilo ne treba nikako da nas iznenadi, iako smo uglavnom usresređeni na neke druge stvari, neke druge sportove, neke druge sportiste, čiji neuspesi nam izazivaju veće emocije nego uspesi onih, uslovno rečeno, "malih".
Ako ćemo o verovanju, sigurno je verovala, onako do kraja, istinski, bar jedna osoba, osoba koja je promenila žensku košarku u Srbiji, pre svega način gledanja na nju, a onda i sve ostalo – Marina Maljković.
U tome je imala značajnu podršku ekipe ljudi koja joj je omogućila da sedne na klupu reprezentacije Srbije, pre svih, to su predsednik KSS Dragan Đilas i potpredsednica zadužena za žensku košarku Ana Joković. Ali, ovde pričamo o terenu, ne o foteljama...
Preozbiljnim stavom, ledeno hladnim očima, posvećenošću do krajnjih granica, istinskom ljubavlju prema sportu koji je sasvim sigurno nepravedno u zapećku, van centra pažnje, nekima sasvim daleko, obavijen dubokim kulturološkim i "tradicionalnim" pogrešnim shvatanjem.
Pre pet godina je obećala krv, suze i znoj. Teške reči za devojku od 29 godina, a takvih smo se naslušali i od mnogih koji misle da imaju pokriće, iskustvo i bezobrazluk da mogu da ih upotrebe, ne urade ništa, posle malo buke se povuku u tišini i sve zaborave.
Marina nije zaboravila ništa od toga. Ni tokom celog Evropskog prvenstva, ni tokom Olimpijskih igara, do poslednje pauze između poluvremena, poslednje utakmice na turniru. Kaže da je tada izvređala svoje košarkašice, prvi put u karijeri.
To je bio trenutak da se to uradi, da se preduzmu krajnje mere kako bi se iz svih izvuklo ono najbolje. I tu je bilo nekih i nekakvih koji su davali sebi za pravo da to rade, u raznoraznim sportovima i u raznoraznim prilikama. Marina je to pravo stekla životom posvećenom košarci, pre svega, srpskoj košarci, koja je zbog nje bogatija nego ikada do sada.
U izjavi posle osvajanja zlata na Evropskom prvenstvu rekla je da je upravo taj život dala da bi imala šansu da sa svojim košarkašicama obezbedi kartu za Rio. Mora joj se verovati na reč, mora zbog svega što je uradila sa svojih veoma malo godina, što je pokazala da je Srbija zaista zemlja košarke, ne samo jednog oblika tog sporta kojim se bave muškarci.
Getty Images
Preozbiljnim stavom, ledeno hladnim očima, posvećenošću do krajnjih granica, istinskom ljubavlju prema sportu koji je sasvim sigurno nepravedno u zapećku, van centra pažnje, nekima sasvim daleko, obavijen dubokim kulturološkim i "tradicionalnim" pogrešnim shvatanjem.
Pre pet godina je obećala krv, suze i znoj. Teške reči za devojku od 29 godina, a takvih smo se naslušali i od mnogih koji misle da imaju pokriće, iskustvo i bezobrazluk da mogu da ih upotrebe, ne urade ništa, posle malo buke se povuku u tišini i sve zaborave.
Marina nije zaboravila ništa od toga. Ni tokom celog Evropskog prvenstva, ni tokom Olimpijskih igara, do poslednje pauze između poluvremena, poslednje utakmice na turniru. Kaže da je tada izvređala svoje košarkašice, prvi put u karijeri.
To je bio trenutak da se to uradi, da se preduzmu krajnje mere kako bi se iz svih izvuklo ono najbolje. I tu je bilo nekih i nekakvih koji su davali sebi za pravo da to rade, u raznoraznim sportovima i u raznoraznim prilikama. Marina je to pravo stekla životom posvećenom košarci, pre svega, srpskoj košarci, koja je zbog nje bogatija nego ikada do sada.
U izjavi posle osvajanja zlata na Evropskom prvenstvu rekla je da je upravo taj život dala da bi imala šansu da sa svojim košarkašicama obezbedi kartu za Rio. Mora joj se verovati na reč, mora zbog svega što je uradila sa svojih veoma malo godina, što je pokazala da je Srbija zaista zemlja košarke, ne samo jednog oblika tog sporta kojim se bave muškarci.
Prvi deo Olimpijskih igara je protekao u veoma lošoj atmosferi za gotovo sve srpske timove, kao i pojedince koji su se takmičili pod zastavom naše države. Sve to nekako može da nađe vezu sa onim pomenutim u prvom delu teksta, o tome koliko se tuguje zbog nečega, a onda sve krene nizbrdo…
Tri startna poraza, od kojih su prva dva bila veoma bolna, teška i psihološki nepremostiva za veliki broj ekipa, naročito u ženskoj konkurenciji, gde je, po pravilu, prisutna veća količina emocija i nekakve iracionalnosti koja stvar čini još težom.
Duel sa Španijom nikako nije mogao da se prelomi, nije to bila lepa utakmica za gledanje, ali je mogla da ode u povoljnijem smeru za našu selekciju, bar da se porazom ne počinje takmičenje. Ipak, ostalo se na tih šest razlike u korist protivnika, da bi zatim usledio takav uspon i još veći pad u utakmici protiv Kanade.
Sve je išlo kako treba, ali bukvalno sve, održan je egal na startu, druga i treća četvrtina su donele 12 poena prednosti pred poslednjih deset minuta, a onda kao da su se Marinine lavice uplašile pred mišlju da su u šansi da zabeleže laganu pobedu.
Iz ove perspektive, da je išlo sve kako je trebalo da ide, možda i ne bi bilo toliko zanimljivo… Utakmica za utakmicom, povećavan je broj postignutih poena, da bi sa najboljim košarkašicama na svetu bio viđen verovatno i ključni meč koji je odredio dalji tok turnira.
Amerikanke su ostvarile pobedu od 26 poena razlike, ali je ubačenih 84 poena najviše što je bilo koja ekipa uspela da postigne u duelu sa zvezdama ženske NBA lige.
Za korak ka četvrtfinalu bilo je potrebno savladati Kinu i Senegal, te stepenice su preskočene relativno lako i već u tom momentu Marina je mogla da kaže svojim izabranicama da je to ono što je od njih želela i da sada mogu u najopuštenijem mogućem izdanju da izađu na megdan Australiji u duelu za polufinale.
Medalja posle tri startna poraza? Nije problem...
Getty Images
Prvi deo Olimpijskih igara je protekao u veoma lošoj atmosferi za gotovo sve srpske timove, kao i pojedince koji su se takmičili pod zastavom naše države. Sve to nekako može da nađe vezu sa onim pomenutim u prvom delu teksta, o tome koliko se tuguje zbog nečega, a onda sve krene nizbrdo…
Tri startna poraza, od kojih su prva dva bila veoma bolna, teška i psihološki nepremostiva za veliki broj ekipa, naročito u ženskoj konkurenciji, gde je, po pravilu, prisutna veća količina emocija i nekakve iracionalnosti koja stvar čini još težom.
Duel sa Španijom nikako nije mogao da se prelomi, nije to bila lepa utakmica za gledanje, ali je mogla da ode u povoljnijem smeru za našu selekciju, bar da se porazom ne počinje takmičenje. Ipak, ostalo se na tih šest razlike u korist protivnika, da bi zatim usledio takav uspon i još veći pad u utakmici protiv Kanade.
Sve je išlo kako treba, ali bukvalno sve, održan je egal na startu, druga i treća četvrtina su donele 12 poena prednosti pred poslednjih deset minuta, a onda kao da su se Marinine lavice uplašile pred mišlju da su u šansi da zabeleže laganu pobedu.
Iz ove perspektive, da je išlo sve kako je trebalo da ide, možda i ne bi bilo toliko zanimljivo… Utakmica za utakmicom, povećavan je broj postignutih poena, da bi sa najboljim košarkašicama na svetu bio viđen verovatno i ključni meč koji je odredio dalji tok turnira.
Amerikanke su ostvarile pobedu od 26 poena razlike, ali je ubačenih 84 poena najviše što je bilo koja ekipa uspela da postigne u duelu sa zvezdama ženske NBA lige.
Za korak ka četvrtfinalu bilo je potrebno savladati Kinu i Senegal, te stepenice su preskočene relativno lako i već u tom momentu Marina je mogla da kaže svojim izabranicama da je to ono što je od njih želela i da sada mogu u najopuštenijem mogućem izdanju da izađu na megdan Australiji u duelu za polufinale.
Šesti uzastopni put je trebalo da devojke sa najmanjeg kontinenta uđu u grupu najbolje četiri selekcije na Olimpijskim igrama…
Trebalo je, ali to nisu dozvolile naše košarkašice, borile su se sa fizički veoma zahtivnim protivnicama, trčale kao nikada do sada, pogađale sa pozicija odakle verovatno nikad ne bi planirale ni da upute šut.
Koš razlike bio je dovoljan za šansu da se bore za finale, što je bio preveliki zalogaj. Sa svega devet poena u prvoj četvrtini i šest minuta treće deonice bez pogotka, osveta Španiji nije mogla da bude uručena, razočaranje u timu je samim tim bilo još veće, a onda…
Onda na scenu stupa ono o čemu je bilo reči u prvom delu teksta. Marina je obećala, a ne izgleda kao ličnost koja će olako da pređe preko toga i okrene drugi list i posluži se dobro znanom frazeologijom koja je toliko česta u našim najpopularnijim sportovima.
"Ne postoji čarobni štapić, ili da svima damo čokoladu, pa da bude bolje. Španija je ušla u utakmicu sa većim iskustvom i mirne glave cepala, odrađivala. Mi to danas nismo radili. Sada treba poučeni ovim iskustvom da krenemo tako protiv Francuske, od prvog minuta".
I baš tako, od prvog minuta je bilo sve kako treba, tako da se višak od deset poena stekao već u prvoj četvrtini. Sve umalo ponovo da ode u smeru poput onog protiv Kanade, na poluvremenu je bilo 0:0, a šta je već Marina sve rekla košarkašicama zatim… I neka je.
Posle četvrtine u kojoj su ubacile samo devet poena, u narednoj su protivniku spakovale 28, tako da ni blago opuštanje u samom finišu nije moglo da poremeti savršen tok drugog poluvremena, začinjen velikim slavljem i onom Marininom rečenicom sa početka teksta.
Getty Images
Šesti uzastopni put je trebalo da devojke sa najmanjeg kontinenta uđu u grupu najbolje četiri selekcije na Olimpijskim igrama…
Trebalo je, ali to nisu dozvolile naše košarkašice, borile su se sa fizički veoma zahtivnim protivnicama, trčale kao nikada do sada, pogađale sa pozicija odakle verovatno nikad ne bi planirale ni da upute šut.
Koš razlike bio je dovoljan za šansu da se bore za finale, što je bio preveliki zalogaj. Sa svega devet poena u prvoj četvrtini i šest minuta treće deonice bez pogotka, osveta Španiji nije mogla da bude uručena, razočaranje u timu je samim tim bilo još veće, a onda…
Onda na scenu stupa ono o čemu je bilo reči u prvom delu teksta. Marina je obećala, a ne izgleda kao ličnost koja će olako da pređe preko toga i okrene drugi list i posluži se dobro znanom frazeologijom koja je toliko česta u našim najpopularnijim sportovima.
"Ne postoji čarobni štapić, ili da svima damo čokoladu, pa da bude bolje. Španija je ušla u utakmicu sa većim iskustvom i mirne glave cepala, odrađivala. Mi to danas nismo radili. Sada treba poučeni ovim iskustvom da krenemo tako protiv Francuske, od prvog minuta".
I baš tako, od prvog minuta je bilo sve kako treba, tako da se višak od deset poena stekao već u prvoj četvrtini. Sve umalo ponovo da ode u smeru poput onog protiv Kanade, na poluvremenu je bilo 0:0, a šta je već Marina sve rekla košarkašicama zatim… I neka je.
Posle četvrtine u kojoj su ubacile samo devet poena, u narednoj su protivniku spakovale 28, tako da ni blago opuštanje u samom finišu nije moglo da poremeti savršen tok drugog poluvremena, začinjen velikim slavljem i onom Marininom rečenicom sa početka teksta.
Otac ju je, posle Evropskog prvenstva, u jednoj od izjava već okarakterisao kao penzionerku. Sonja Petrović je do 26. godine života prošla kroz pakao koji nijedan sportista ne bi želeo da doživi, ma ni da pomisli najgorem neprijatelju.
Devojka prefinjene košarkaške tehnike, stila igre dostojnog da se uporedi sa onim koji je godinama bio sinonim za Dejana Bodirogu, prebolela je dva kidanja ukrštenog ligamenta kolena, tri meseca igrala sa otokom i u finalu u Budimpešti Francuskoj dozvolila da vidi kako izgleda kada ona ubaci 22 poena.
Penzija je morala da sačeka, Sonja u sebi ima toliko talenta i zna toliko košarke da bi bila velika nepravda da sa 27 godina nikada više ne šutne na koš u zvaničnoj utakmici. Predomislila se i šutirala u Riju…
I te kako je šutirala i hvatala skokove i delila asistencije i krala, ali i gubila lopte. Kada je bilo najpotrebnije, preuzimala je odgovornost, protiv Kine i Senegala ubacila po 20 poena, u duelu sa Australijom je nije hteo koš, ali je omogućavala koleginicama da to čine.
Na kraju, turnir završava sa prosekom od 14,6 poena po utakmici, uz 5,1 skok i 3,6 asistencija, kao najkorisnija igračica naše ekipe, sa prosečnim indeksom od 15,4.
Sonjina vršnjakinja je svojim igrama dala odgovor na pitanje da li je naša najbolja košarkašica, pošto to nije želela da kaže u jednom od nedavnih intervjua. Jelena Milovanović je rekla da joj je san da se pojavi na Olimpijskim igrama u Riju…
Sasvim logično, reklo bi se, a onda je usledio dodatak:
"A, možda ćemo i nešto napraviti…"
Dodala je i da je nervira što ljudi ne prate žensku košarku, a onda se potrudila da tu sliku promeni. Na celom turniru je na centarskim pozicijama morala da se tuče sa jačima od sebe, ali je imala oružje koje njene direktne protivnice nisu…
Velika trojka i "ekipa na sve spremna"
Getty Images
Otac ju je, posle Evropskog prvenstva, u jednoj od izjava već okarakterisao kao penzionerku. Sonja Petrović je do 26. godine života prošla kroz pakao koji nijedan sportista ne bi želeo da doživi, ma ni da pomisli najgorem neprijatelju.
Devojka prefinjene košarkaške tehnike, stila igre dostojnog da se uporedi sa onim koji je godinama bio sinonim za Dejana Bodirogu, prebolela je dva kidanja ukrštenog ligamenta kolena, tri meseca igrala sa otokom i u finalu u Budimpešti Francuskoj dozvolila da vidi kako izgleda kada ona ubaci 22 poena.
Penzija je morala da sačeka, Sonja u sebi ima toliko talenta i zna toliko košarke da bi bila velika nepravda da sa 27 godina nikada više ne šutne na koš u zvaničnoj utakmici. Predomislila se i šutirala u Riju…
I te kako je šutirala i hvatala skokove i delila asistencije i krala, ali i gubila lopte. Kada je bilo najpotrebnije, preuzimala je odgovornost, protiv Kine i Senegala ubacila po 20 poena, u duelu sa Australijom je nije hteo koš, ali je omogućavala koleginicama da to čine.
Na kraju, turnir završava sa prosekom od 14,6 poena po utakmici, uz 5,1 skok i 3,6 asistencija, kao najkorisnija igračica naše ekipe, sa prosečnim indeksom od 15,4.
Sonjina vršnjakinja je svojim igrama dala odgovor na pitanje da li je naša najbolja košarkašica, pošto to nije želela da kaže u jednom od nedavnih intervjua. Jelena Milovanović je rekla da joj je san da se pojavi na Olimpijskim igrama u Riju…
Sasvim logično, reklo bi se, a onda je usledio dodatak:
"A, možda ćemo i nešto napraviti…"
Dodala je i da je nervira što ljudi ne prate žensku košarku, a onda se potrudila da tu sliku promeni. Na celom turniru je na centarskim pozicijama morala da se tuče sa jačima od sebe, ali je imala oružje koje njene direktne protivnice nisu…
Imala je, zapravo, sva oružja, od šuta za tri poena, do spretnih pirueta pod obručem, ali i lukavih poteza koji su svojstveni samo pravim majstorima. Čak i kada ništa nije mogla da pogodi iz igre, kao u duelu sa SAD, uspevala je da bude dvocifrena. Parola – snađi se, preživi…
Višnjica na šlagu pobedničke torte bila je njena partija u borbi za bronzu – 18 poena, 7 skokova, 2 asistencije, visoko iznad svog proseka, smireno u ključnim trenucima, trezveno i racionalno kada kola prete da krenu nizbrdo.
Treća članica velike trojke takođe ima 27 godina i takođe talenat bogom dan koji je iz sezone u sezonu sve izraženiji i čini je jednom od najboljih košarkašica sveta. O tome svedoči i MVP priznanje sa prošlog Evropskog prvenstva.
Ana Dabović je skoro ceo turnir odigrala na poziciji plejmejkera, zamisao Marine Maljković je potpuno urodila plodom, iako je na početku bilo malo poteškoća, uz velike uspone i padove, od situacija da šutira 0 od 7, preko toga da Australiji u ključnoj utakmici spakuje 24 poena, do utakmice za bronzu kada je upisala 11 poena uz pet asistencija.
Prodavala je "američke fore" protivnicama, više i od Danijel Pejdž, devojke oko koje se "onomad" podigla tolika buka, uz čak pretnje nekakvim bojkotima, samo zbog toga što joj crvena krvna zrnca nisu proizvedena u Srbiji.
Ništa od toga joj nije zasmetalo da pre svake utakmice iz sveg glasa zapeva himnu države koja nije toliko voljena u njenoj matičnoj, ali ona oseća "ono nešto" i daje zauzvrat ono što je srpskoj ženskoj košarci nedostajalo – profesionalan odnos, predanost i posvećenost onome što se radi.
Takmičenje je okončala kao najbolji skakač tima i jedna od retkih koja je imala preko 50 odsto uspešnosti u šutu iz igre. Za kratko vreme je postala stub ekipe, jedan od najvećih oslonaca i sigurnost koja daje rezultate… O, i te kako daje rezultate…
Getty Images
Imala je, zapravo, sva oružja, od šuta za tri poena, do spretnih pirueta pod obručem, ali i lukavih poteza koji su svojstveni samo pravim majstorima. Čak i kada ništa nije mogla da pogodi iz igre, kao u duelu sa SAD, uspevala je da bude dvocifrena. Parola – snađi se, preživi…
Višnjica na šlagu pobedničke torte bila je njena partija u borbi za bronzu – 18 poena, 7 skokova, 2 asistencije, visoko iznad svog proseka, smireno u ključnim trenucima, trezveno i racionalno kada kola prete da krenu nizbrdo.
Treća članica velike trojke takođe ima 27 godina i takođe talenat bogom dan koji je iz sezone u sezonu sve izraženiji i čini je jednom od najboljih košarkašica sveta. O tome svedoči i MVP priznanje sa prošlog Evropskog prvenstva.
Ana Dabović je skoro ceo turnir odigrala na poziciji plejmejkera, zamisao Marine Maljković je potpuno urodila plodom, iako je na početku bilo malo poteškoća, uz velike uspone i padove, od situacija da šutira 0 od 7, preko toga da Australiji u ključnoj utakmici spakuje 24 poena, do utakmice za bronzu kada je upisala 11 poena uz pet asistencija.
Prodavala je "američke fore" protivnicama, više i od Danijel Pejdž, devojke oko koje se "onomad" podigla tolika buka, uz čak pretnje nekakvim bojkotima, samo zbog toga što joj crvena krvna zrnca nisu proizvedena u Srbiji.
Ništa od toga joj nije zasmetalo da pre svake utakmice iz sveg glasa zapeva himnu države koja nije toliko voljena u njenoj matičnoj, ali ona oseća "ono nešto" i daje zauzvrat ono što je srpskoj ženskoj košarci nedostajalo – profesionalan odnos, predanost i posvećenost onome što se radi.
Takmičenje je okončala kao najbolji skakač tima i jedna od retkih koja je imala preko 50 odsto uspešnosti u šutu iz igre. Za kratko vreme je postala stub ekipe, jedan od najvećih oslonaca i sigurnost koja daje rezultate… O, i te kako daje rezultate…
Uz Milovanović naša najbolja trojkašica bila je Saša Čađo, devojka koja je zujala na terenu u svakoj utakmici, neumorno trčala sa jednog kraja na drugi, tražila šanse da iz kornera raspali, ali i da pritom uradi sve što treba, da li to bio skok, asistencija, ukradena lopta.
Milica Dabović je već u zrelim igračkim godinama, nije je bilo previše u ofanzivnim akcijama, a za petnaestak minuta koliko je provodila na terenu bila je tu da pruži sigurnost, čvrstinu i iskustvo, kao kapiten i predvodnik generacije.
U grupu iskusnih spadaju i Tamara Radočaj, Dajana Butulija i Nevena Jovanović, dok bi njihove minute u narednim reprezentativnim akcijama trebalo da dobiju mlade nade Aleksandra Crvendakić, Dragana Stanković i nešto starija Sara Krnjić.
Marinin san je ostvaren, snovi njenih lavica i dalje mogu da se razvijaju, ali u tome moramo i svi mi da im pomognemo. Lako je radovati se, prisvajati to… Treba da se zapitamo da li mi zaslužujemo ovakve devojke, a tu svakako ubrajamo i selektorku, pošto nije mnogo starija od svih njih…
Ako tražimo u čemu je ključ, već smo ga našli u prethodnoj rečenici, Marina je s jedne strane toliko bliska košarkašicama, a s druge ima distancu i autoritet koji stavlja pod jednu kapu kako najekstrovertniju članicu tima, tako i onu "koja se ne čuje". Ima i jednih i drugih, ali je ta lepeza ličnosti tako uklopljena da daje jedan predivni i jedinstveni kolaž.
Ženska košarkaška reprezentacija je u Riju ispisala zlatne stranice istorije srpskog sporta, kao debitant, kao neko na koga se ni u kojoj varijanti nije tipovalo za medalju. A zašto? Iz neznanja, iz naše nezainteresovanosti za nešto što nam se ne servira na tacni i možda je malo komplikovano za konzumaciju.
Nije, pogledajte još jednom kako Marinine lavice rade ono što najbolje znaju i kako su postale treća najbolja selekcija na Olimpijskim igrama, najvećem sportskom takmičenju u istoriji čovečanstva i zahvalite im se na sreći koju ćete osetiti, iznova i iznova.
Spasoje Veselinović
Getty Images
Uz Milovanović naša najbolja trojkašica bila je Saša Čađo, devojka koja je zujala na terenu u svakoj utakmici, neumorno trčala sa jednog kraja na drugi, tražila šanse da iz kornera raspali, ali i da pritom uradi sve što treba, da li to bio skok, asistencija, ukradena lopta.
Milica Dabović je već u zrelim igračkim godinama, nije je bilo previše u ofanzivnim akcijama, a za petnaestak minuta koliko je provodila na terenu bila je tu da pruži sigurnost, čvrstinu i iskustvo, kao kapiten i predvodnik generacije.
U grupu iskusnih spadaju i Tamara Radočaj, Dajana Butulija i Nevena Jovanović, dok bi njihove minute u narednim reprezentativnim akcijama trebalo da dobiju mlade nade Aleksandra Crvendakić, Dragana Stanković i nešto starija Sara Krnjić.
Marinin san je ostvaren, snovi njenih lavica i dalje mogu da se razvijaju, ali u tome moramo i svi mi da im pomognemo. Lako je radovati se, prisvajati to… Treba da se zapitamo da li mi zaslužujemo ovakve devojke, a tu svakako ubrajamo i selektorku, pošto nije mnogo starija od svih njih…
Ako tražimo u čemu je ključ, već smo ga našli u prethodnoj rečenici, Marina je s jedne strane toliko bliska košarkašicama, a s druge ima distancu i autoritet koji stavlja pod jednu kapu kako najekstrovertniju članicu tima, tako i onu "koja se ne čuje". Ima i jednih i drugih, ali je ta lepeza ličnosti tako uklopljena da daje jedan predivni i jedinstveni kolaž.
Ženska košarkaška reprezentacija je u Riju ispisala zlatne stranice istorije srpskog sporta, kao debitant, kao neko na koga se ni u kojoj varijanti nije tipovalo za medalju. A zašto? Iz neznanja, iz naše nezainteresovanosti za nešto što nam se ne servira na tacni i možda je malo komplikovano za konzumaciju.
Nije, pogledajte još jednom kako Marinine lavice rade ono što najbolje znaju i kako su postale treća najbolja selekcija na Olimpijskim igrama, najvećem sportskom takmičenju u istoriji čovečanstva i zahvalite im se na sreći koju ćete osetiti, iznova i iznova.
Prvo, ogroman uspeh za nase kosarkasice, vec drugu godinu za redom osvajaju se medalje, sto govori da titula prvaka Evrope od prosle godine nije slucajnost, vec posledica odredjenog kvaliteta koji posedujemo. Rezultati koje postizemo su iznad realnog kvaliteta nasih kosarkasica. Imamo nekoliko vrhunskih igracica( Sonja,Jelena,Ana) par dobrih timskih(Page, Nevena,Cadjo),a ostalo je cist prosek. Najveci kvalitet nam je velika borbenost, svaka daje maksimum, i kada nam se pogodi da nam kljucne igracice budu raspolozene u napadu onda tesko ko moze da nas dobije. Marina je to dobro ukomponovala, drzi sve pod kontrolom, iako je ja licno ne cenim kao trenera, za ovo napravljeno sa reprezentacijom, svaka joj cast. Sve igracice su nam u igracki najzrelijim godinama, izuzev Milice D. koja vise realno ne moze nista da pruzi reprezentaciji, tako da mozemo ocekivati da cemo biti u vrhu i u narednom periodu. (Zilijen, 23. avgust 2016 06:33)
E kad biste znali pravu pricu o odnosima u zenskoj kosarkaskoj reprezentaciji, o selektorki... ne bi vam bilo dobro.
Kad Sonja Petrovic kaze: "Ljudi ne znaju sta se desava u nasoj ekipi..."
Ili kad Milica Dabovic izjavi: "Ne pitajte me o mojoj minutazi na olimpijadi..." - pa pocne da place.
Mnogo teska prica... Tezha i od same Marine koju su bacili u vis cak 3 puta. :)
(Boston Celtics, 22. avgust 2016 02:45)
Uspeh je utoliko veći, jer u ekipi ne postoji drugarstvo. Oni upućeniji to znaju i logično je da to ne treba apostrofirati. Od pojedinih igračica Page npr. dobija loptu samo kad nema drugog rešenja. A najbolji naš je šuter. U takvim okolnostima Marina se pokazala kao mag basketa. (Konfučije, 21. avgust 2016 19:14)
Devojke svaku sam utakmicu pratio, bio uz Vas. Junacki, hrabro, borbeno, sa stilom. Svaka cas za svaki sekund na parketu. Vi ste nase zlato ! (Covek zvani Vuk, 21. avgust 2016 19:02)
Istinski prelep tekst! Bravo za potpisnika istog.
I svaka čast Marini i njenim devojkama na radu, požrtvovanju i naravno uspehu koje ostvaruju, sad već u kontinuitetu. Ponos ste Srbije! Sve najbolje u daljem radu. :)
(Dragana, 21. avgust 2016 17:55)
@md mesas aroganciju I autoritet. Autoritet podrazumeva znanje, harizmu, ozbiljnost u poslu, a oni to imaju. Sta bi po tebi trebali, da se smeju kao lud na brasno? (zuber, 21. avgust 2016 17:54)
Dobro, i šta mislite koliko (narodnog) novca treba država da uloži u żensku košarku? I to u žensku profesionalnu košarku? Mislim, ako je profesionalna, onda ne daje država novac za to. A koliko vas je spremno da kupi kartu i ide da gleda te klubove? Ja nisam, meni nije interesantna za gledanje, za razliku od muške. Dok na primer muški KK Partizan ima prosek od preko 5.000 gledaoca u ABA ligi, ženski i kad je bio najači, kad je igrao evropska takmičenja je imao po nekoliko stotina.
Nemojte da preterujete, država treba da ulaže u školske hale, u rekreativni sport, da se poboljša zdravlje nacije, a ne u profesionalne sportiste. Pri tom mislim i na muške fudbalske i košarkaške klubove (blizance, a i ostale). Osim eto kratkotrajne radosti, nemamo mi neke koristi od toga. (only fools and horses, 21. avgust 2016 17:21)
Danas sam gledao reprizu i opet se najezio kad su nase cure zagrljene otpevale himnu. Bravo, svaka cast!! Ulazite pare poreskih obveznika u prave i lepo vaspitane sportiste a ne u fudbalere sa splavova (Mladen, 21. avgust 2016 17:07)
Cuj pa ovog, crvena krvna zrnca joj nisu proizvedena u Srbiji? Jok nego cu da se radujem sto stranac igra za nas, nije problem sto nije Srpkinja nego sto nema nikakve veze sa Srbijom, pa nije ovo klub. Zbog toga mi je ova medalja najmanje vazna.
(Oypa 7, 21. avgust 2016 16:48)
Fudbal kakav god je bedan kod nas je deset puta profitabilniji od zenske kosarke. Zato se i sipa u fudbal. Zena se sada neko seti, a cim prodje euforija niko nece znati ni kada im pocinje a kada zavrsava prvenstvo. (dacha, 21. avgust 2016 15:53)
delfin
Slazem se, drzava mora da prekine sa ulaganjem u fudbalske klubove a pogotovu u dva najveca, ajde da se podigne glas o tome i da se to uradi ! Sa druge strane siguran sam da bi Partizan momentalno pristao na to posto su ionako ulaganja poslednjih godina minimalna ali crvena zvezda da pristane na to ,e to ce vec ici malo teze ,da ne kazem mnogooooo teze !
(antiDebil, 21. avgust 2016 15:46)
Jel to ista ona Marina, sto su joj, kada je pocela da osvaja titule sa partizanom, rasformirali klub i oterali je iz zemlje?
(roto kos je srce srbije, 21. avgust 2016 15:33)
Vidim da mnogi pricaju da fudbalerima treba smanjiti budzet. Apsolutno se slazem. Mozda je upravo to sto fudbalerima treba. Pa kada ponovo krenu da igraju iz entuzijazma, sa ogranicenim sredstvima, kada ne budu imali pare, nego volju i srce, mozda i od njih bude nesto. Kosarkasicama i Marini svaka cast. Kod nas se najbolje stvari radjaju nazalost bas kada su ljudi primorani da ni iz cega naprave nesto. (:*, 21. avgust 2016 15:27)
nzm zasto ali imamo 2 najarogantnija trenera i u muskoj i u zenskoj selekciji ;) ne kazem da su losi treneri ali arogantni da (md, 21. avgust 2016 15:26)
Zasto je fudbal sport broj 1 u Srbiji,zastoooo?Dajte pola novca od budzeta koji se ulaze u fudbal za sve ostale sportove i rezultati ce biti jos bolji,ako je to moguce.Rukometni klub Samot Arandjelovac je za dve godine preskocio 2 ranga i usao u super ligu ove godine sa igracima rodjenim na teritoriji opstne Arandjelovac koju su naravno i zapoceli igracku karijeru u Samotu,dakle bez i jednog igraca sa strane i budzetom najskromnijim mogucim.A fudbal u Arandjelovcu je dobio 25 miliona dinara za sezonu i ispali su iz srpske lige u zonsku ligu,ovo je samo jedan primer.Zapitajte se malo VI nadlezni???! (Lazar, 21. avgust 2016 15:22)
Volim fudbal i to jeste sport broj jedan, ali ako je ikako moguce, drzava, gradovi i opstine ne smeju vise da daju ni jedan dinar u fudbalske klubove, pogotovu dva najveca. Preusmeriti sav novac u bazicne i "male" sportove. (delfin, 21. avgust 2016 15:02)
S.V.:
"...i zahvalite im se na sreći koju ćete osetiti, iznova i iznova."!!!
Daj Bože, Spasoje! I daj Bože da im svi u tome pomognemo! I njima i nama - da bi tu sreću osetili iznova i iznova.
Koliko god da možemo, a ne možemo mnogo, morali bi da pomognemo da nam se klubski sport ne ugasi, jer je on rudnik vrhunskih sportista. A baza klubskog sporta su škole.
U reformi obrazovanja i budžetu za obrazovanje morala bi se obezbediti posebna fin. sredstva za ozbiljan razvoj sporta u školama i na fakultetima. Pri tom, naravno, mislim i na omladinske škole u klubovima. To je ozbiljan državni posao, koji bi morao i da osigura da ne dođe do nenamenske preraspodele tih sredstava.
Nemam "sitnu decu", ali sam bio zapanjen kad sam pročitao da veliki procenat naše dece ne zna da trči?! O deformitetima skerletnog i lokomotornog sistema kod dece da i ne govorim.
Zdravlje i pravilan razvoj dece i omladine mora biti osnov svake politike razvoja i napretka društva!
P.S.
Nadahnuti tekst Spasoja Veselinovića naveo me je da vam predložim da za posebnu temu uzmete analizu ulaganja u razvoj sporta u školama i na fakultetima i ulaganja države u amaterski i profesionalni sport. Vi to možete i umete, a dostupni su vam i zvanični podaci.
Ne znam odakle se u tekstu stvorio ovaj komentar u vezi sa Page: "Ništa od toga joj nije zasmetalo da pre svake utakmice iz sveg glasa zapeva himnu države koja nije toliko voljena u njenoj matičnoj, "? Odakle vam ideja da iko u Americi ne voli srpsku himnu? Da li vi mislite da ljudi u Americi ne vole Srbiju? Oni koji su culi za Srbiju, je vole jer su je upoznali preko Srba sa kojima se druze. A vecina nikada nije ni cula za Srbiju. Nemojte mesati neuspehe srpske spoljne politike i nebitnost Srbije na globalnom geopolitickom planu, sa obicnim Amerikancima. Amerikanci koji znaju za Srbiju, vole Srbiju (pa i himnu koju verovatno nikad nisu ni culi), a oni koji ne znaju za Srbiju, ni nemaju misljenje o Srbiji, pogotovo ne negativno kako se stalno predstavlja u nasim medijima.
Bravo za sve nase sportiste koji su ostvarili fenomenalne rezultate u svim disciplinama, pogotovo ako se uzme u obzir da Srbija nista nije ulozila u te ljude koji su svoj zivot posvetili sportu.
(Dejan, 21. avgust 2016 14:46)
@Can You imagine what did You done Marina?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (ivan, 21. avgust 2016 12:49)
Can you imagine what did you DO, Marina?
ILI
Can you imagine what HAVE you done, Marina?
Mada sama sintaksa zvuci glupo, trebalo bi nesto u smislu
Do you realize what you have achieved, Marina?
"Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce."
(ne pisite nista na "engleskom" ako ga ne znate, 21. avgust 2016 13:17)
Auuuu brate, pa ako nekoga ispravljas i solis mu pamet, onda ne smes i sam da gresis. Dakle, ispravno je:
Can you imagine what you did?
ili
Can you imagine what you have done?
...a ne to sto si ti napisao.
Nemoj mnogo da se pravis pametan kad si priucen. (Ja, 21. avgust 2016 14:35)
@Can You imagine what did You done Marina?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (ivan, 21. avgust 2016 12:49)
Can you imagine what did you DO, Marina?
ILI
Can you imagine what HAVE you done, Marina?
Mada sama sintaksa zvuci glupo, trebalo bi nesto u smislu
Do you realize what you have achieved, Marina?
"Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce."
(ne pisite nista na "engleskom" ako ga ne znate, 21. avgust 2016 13:17)
Can you imagine what you did? - a ne tvoje prvo. Tvoje bi bilo kad ne bi bilo "Can you imagine" dela.
Ne pametujte ako ne znate.
(nikola vajsmiler, 21. avgust 2016 14:30)
@ne pisite nista na "engleskom" ako ga ne znate, 21. avgust 2016 13:17
Većina nas zna to, opušteno...
Reč je o lapsusu novinara RTS-a, koji je baš tako postavio pitanje Danijel Pejdž. Ovo je samo citat, više puta ponavljan po komentarima.
(What did you done, 21. avgust 2016 14:26)
VEĆ MNOGO DANA VOLIM JA MARINU
AL´ NJENI HLADNI POGLEDI ME BRINU
DA HRABROST SKUPIM NIKAD NEMAM SNAGE
DA MOGU JEDNOM DA JOJ PRIZNAM SVE
AL´ KAD MI ONA MALO BLIŽE PRIĐE
TAD SRCE ODMAH MI U PETE SIĐE
I VIŠE NE ZNAM KAKO MI JE IME
ODJEDNOM KAO DA SAM POSVE NEM
MARINA , MARINA , MARINA
ZAR NE ZNAŠ DA VOLIM TE JA
MARINA , MARINA , MARINA
UČINI DA SRCE MI SJA
MOJA LEPA MALA , LJUBAV NIJE ŠALA
NEMOJ SA MNOM DA SE ŠALIŠ
O NE , NE , NE , NE , NE
(Grgamoravac, 21. avgust 2016 14:07)
Može se slobodno reći ovo:
Svaka čast Draganu Đilasu koji je svojim predanim radom za samo par godina doprineo da veliki broj ljudi oseti boljitak... znate već kako ide dalje... (John, 21. avgust 2016 13:46)
Hvala Marini i zlatnim nasim djevojkama,hvala bez obzira na to što se uvjek rasplacem nakon njihovih velikih pobjeda. Emocija, snaga, ljubav, znanje, igra. Ponosan sam jer sam privilegovan da prisustvujem ovim zlatnim momentima. Uzivajte u svom uspjehu, kao što i mi uživamo.
(Krsto, 21. avgust 2016 13:22)
@Can You imagine what did You done Marina?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (ivan, 21. avgust 2016 12:49)
Can you imagine what did you DO, Marina?
ILI
Can you imagine what HAVE you done, Marina?
Mada sama sintaksa zvuci glupo, trebalo bi nesto u smislu
Do you realize what you have achieved, Marina?
"Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce."
(ne pisite nista na "engleskom" ako ga ne znate, 21. avgust 2016 13:17)
Podsetimo se... Marina je projekat krenula u saradnji sa Danovicem i KK Partizanom. I imala je emotivan intervju u kojem je kukala kako joj nije omoguceno da napravi nesto veliko sa tim devojkama. I tada je rekla da ce tezim putem probati da napravi uspeh. Tako da zasluge idu i Sasi Danilovicu I KK Partizanu! (Kriik, 21. avgust 2016 13:14)
Marina je zajedno sa svojim izabranicama ostvarila svoj san a nas kao naciju obradovala kao sto to cine nasi sportisti vrlo cesto i ucine nas ponosnima sto smo deo Srbije. Bravo devojke, uz vas smo do novih pobeda! (Ja, 21. avgust 2016 12:56)
Sjajan tekst o devojkama koje su pokazale našoj deci a i nama kako se do uspeha dolazi. Nema PADANJA,nema NE MOGU,nema TEŠKO mi je, nema SMARAŠ. Ima samo HOĆU i MOGU. To je SRŽ,to je SUŠTINA. A onda sve se poklopi i legne kako treba. Puno mi SRCE i DUŠA. Hvala Bogu IMA NADE. (džoni, 21. avgust 2016 12:50)
Ne znam da li je kod mene bag neki ili sta vec ali citam,citam pa se neki pasusi koje sam procitala ponavljaju,pa nastavim da citam pa se opet ponavljaju pasusi koje sam vec procitala i tako 100 puta.Proverite i ako nije samo do mog fona, ispravite, jer je jako iritantno da sam odustala da citam.
(Dragana, 21. avgust 2016 12:49)
Svaka čast za za sve košarkašice pojedinačno i kao tim, dokazali ste svoju veličinu i bravo za Marinu Maljković, ona je pravi vođa ove velike ekipe.
Bilo je uživanje pratiti igre, borbenost, trud tokom celog olimpijskog turnira.
Ova bronza je jednaka zlatu!
(rade, 21. avgust 2016 12:43)
Jako smo emotivan narod, uvek je to mač sa dve oštrice što olimpijada i dokazuje, po ko zna koji put. Poraz Đokovića, iz ovog ugla gledam, presekao je kompletan naš olimpijski tim, pola turnira niko nije mogao da se sastavi. Noletu je najteže, nema tu priče, želeo je zlato ali to je sport. Trebao je neko da pokrene lavinu, neko da pukne kao grom iz vedra neba, sv.Ilija poslao je Štefaneka! Nismo ni svesni šta je taj dečko sve uradio...Šta je započeo...Kakvu energiju je svima dao. Svi su tada rekli, pa i mi hoćemo i možemo kao on! Tada je krenulo...Svaki naredni dan uspešan na svoj način. Takođe, mi obično gubimo to 3.mesto jer nas poraz u PF obično slomi, ne i kod košarkašica koje tu pokaziju mentalnu snagu. Ponekad, ako iz našeg čoveka želiš da izvučeš maksimum moraš da podigneš glas, možda i malo preko toga. To smo mi, takvi smo. Da Marina nije primenila tu vaspitnu meru mislim da se ne bi trgle, to je bio impuls. Porediću sa našom decom po školama, gde nastavnik danas ne sme da podigne glas na učenika, kamoli tek nešto više. Obrnuto može, daleki je put do nečijeg izbacivanja iz škole. Sami zaključite gde to vodi. Svaka čast devojke, samo tako nastavite!
(IvanNiš, 21. avgust 2016 12:43)
Dok čitam ovaj divan tekst na TV-u ide repriza jučerašnje utakmice i moram da priznam da plačem. Plačem od neizmerne sreće jer ovo je za sve nas koji rade i vole žensku košarku bajka. Kako bajke ne postoje reći ću sledeće 1982 kada sam ušao u žensku košarku bilo je 5 rangova takmičenja, 1988 kada sam počeo da radim kao trener bilo je 3 ranga takmičenja, danas ima manje licenciranih seniorki u državi nego narodnih poslanika (juniorke i kadetkinje koji igraji seniorski rang ne računam). Sve ovo što ovih godina sanjamo rezultat je rada jednog čoveka čije ime neću da pomenem (juče mi njemu upućenu čestitku niste objavili) i njegove famatične vere u Marinu i njene kraljice. Većinu ovih igračica poznajem lično, nekima sam bio trener u mlađim selekcijama, i iz sveg srca im želim da postignu još puno lepih stvari u sportu i životu. (crni, 21. avgust 2016 12:41)
Bravo za devojke i bravo za tekst. Divno je kada novinar zaista voli i poznaje ono o cemu pise. O srpskim kosarkasicama i kosarkasima sta reci. Posle duela sa Australijom, u pola noci, kod moje zgrade (blokovi NBG) skupili su se klinci i do zore igrali basket. A pored terena se preko dana ceka na red. Samo zbog ovoga misija nasih kosarkasa i kosarkasica je ispunjena. Hvala im do neba. (N4, 21. avgust 2016 12:37)
Prelepe devojke, prepametna Marina, hrabrost, ljubav i odvažnost!! Svaka čast, ovakve devojke zaslužuju sve što požele! Svim srcem napred i nemojte nikada dozvoliti (ako ovo ikada pročitate) da vam kažu da nešto ne možete, da ne vredite ili da ste "nevidljive"! Vi ste srce Srbije (Najsjajnija bronzana medalja - Rio 2016, 21. avgust 2016 12:35)
Medalje u kolektivnim sportovima za narod su najvaznije. Oduvek je tako. Presrecan sam i ponosan sto smo u Riju u sva 4 kolektivna sporta gde smo imali reprezentaciju, uzeli medalju. Tome se niko ni u najludjem snu nije nadao! Svaja cast Stefaneku, Tijani, kajakasima, Ivani koju svi obozavamo - ali samo medalje u kolektivnim sportovima se slave na ulucama, nocu, pevaju se pesme i vijore zastave. Njihov uspeh je uspeh svih nas, kao i njihov neuspeh. Jesu Hrvati uzeli ogromnih 10 medalja i svaka im cast na tome, uz 5 zlata, ali verujem da bi pola toga dali za zlato u vaterpolu ili rukometu, ili medalju u kosarci. Jednostavno, nacija se identifikuje sa kolektivnim sportovima! (veliki strumf, 21. avgust 2016 12:22)
Au, molim sve ljude koji odmah udju na komentare bez citanja vesti da to ovoga puta ipak ucine... Covece, ne pusta me euforija, nemoguce sta su nam sve lepo sportisti priredili... Da je bilo malo vise srece i malo manje pritiska, mogli smo uzeti jos medalja, ali treba biti prezadovoljan i sa ovim, svaka cast svima!!! Vi ste nas ponos!!!
(Kraljevcanin, 21. avgust 2016 12:19)
Devojkama sve čestitke! Ipak jedna stvar mi nije jasna. Kako su košarkašice debitanti na OI a košarkaši nisu! Kako u atletici nismo uzeli medalju 60 godina a sada jesmo. Da li se medalje stare Jugoslavije računaju kao naše ili ne!? P. S. Moje mišljenje da stare medalje idu u istoriju a nove na policu. (miloš, 21. avgust 2016 12:05)
Ja obozavam ovaj tim. Iz nekog razloga sam se vezala za njih. Porazi koje su dozivele od Turske na EP i SP... na onaj tipincno Turski nacin, su me izludeli. Ali isto tako, finale Evropskog prvenstva, vode protiv Francuske, a Marina, pomalo bezobrazno, ubacuje pred kraj u igru povredjenu Milicu Dabovic... Zaplakala sam koliko mi je bilo drago. A ona utakmica protiv Spanije, kad nista ne ide, nema se snage, nema se suta... Ne moze im se nista zameriti, daleko od toga! Srbija zensku kosarku nije imala van sale za fizicko dok Marina i ove devojke nisu dosle. Svaka vam cast! (nekatamo, 21. avgust 2016 11:59)
Gledao sam finale SAD-Spanija i video 2 klase razlike izmedju njih i ostalih timova. Ovi ostali kao radnicke sportske igre u organizaciji sindikata (ukljucujuci i nas). Bronza je maksimum maksimuma uz nevidjenu srecu.
(Realno!, 21. avgust 2016 11:55)
Čestitke našim devojkama! Ja bih samo rekao jednu stvar. Ovi što pljuju ovu ili onu igračicu, uglavnom Radočaj ajde kažite mi koju biste vi to igračicu pozvali umesto nje pošto ona nije dobra? Koja je nepravedno izostavljena a ona je tu? Kladim se da 90% države ne zna nijednu košarkašicu osim ovih ovde, a svi pametuju ko igra i kako( u tih 90% sam i ja ). Pozdrav! (Djubre, 21. avgust 2016 11:53)
Valjda će neko shvatiti da ulaganje u sport znači zdravu omladinu, bez droge, pušenja ... Činjenica je da se nenormalno ulaze u promaseni sport- profesionalni fudbal , Partizan i Zvezdu, a da su svi ostali sportovi i klubovi u problemima... Mi smo u košarci drugi na svetu, drugi na Olimpijadi, prvakinje Evrope, treći na Olimpijadi ...tapšemo i to je sve . KLS pred gašenjem ... a pomaže se Mega gde naših ima po par klinaca - za Fiba ligu šampiona - sa 50 000 evra ...bruka...Treba da se zamislimo svi...i KSS i država... (ds, 21. avgust 2016 11:52)
Pa dajte Srbi, kako neke od vas nije sramota?
Jutros ustajem i citam komentare na vijest o odbojkasicama i ne mogu da vjerujem. Ne mogu vjerovati koliko pljuvanja, da li ce vama iko udovoljiti? Ne valja kad osvajamo medalje, ne valja kad ne osvajamo.
Svaka cast svim srpskim sportistima, Marina radi i ne osvrci se na ove izuzetke!!! (buki, 21. avgust 2016 11:52)
Dok čitam ovaj divan tekst na TV-u ide repriza jučerašnje utakmice i moram da priznam da plačem. Plačem od neizmerne sreće jer ovo je za sve nas koji rade i vole žensku košarku bajka. Kako bajke ne postoje reći ću sledeće 1982 kada sam ušao u žensku košarku bilo je 5 rangova takmičenja, 1988 kada sam počeo da radim kao trener bilo je 3 ranga takmičenja, danas ima manje licenciranih seniorki u državi nego narodnih poslanika (juniorke i kadetkinje koji igraji seniorski rang ne računam). Sve ovo što ovih godina sanjamo rezultat je rada jednog čoveka čije ime neću da pomenem (juče mi njemu upućenu čestitku niste objavili) i njegove famatične vere u Marinu i njene kraljice. Većinu ovih igračica poznajem lično, nekima sam bio trener u mlađim selekcijama, i iz sveg srca im želim da postignu još puno lepih stvari u sportu i životu. (crni, 21. avgust 2016 12:41)
Jako smo emotivan narod, uvek je to mač sa dve oštrice što olimpijada i dokazuje, po ko zna koji put. Poraz Đokovića, iz ovog ugla gledam, presekao je kompletan naš olimpijski tim, pola turnira niko nije mogao da se sastavi. Noletu je najteže, nema tu priče, želeo je zlato ali to je sport. Trebao je neko da pokrene lavinu, neko da pukne kao grom iz vedra neba, sv.Ilija poslao je Štefaneka! Nismo ni svesni šta je taj dečko sve uradio...Šta je započeo...Kakvu energiju je svima dao. Svi su tada rekli, pa i mi hoćemo i možemo kao on! Tada je krenulo...Svaki naredni dan uspešan na svoj način. Takođe, mi obično gubimo to 3.mesto jer nas poraz u PF obično slomi, ne i kod košarkašica koje tu pokaziju mentalnu snagu. Ponekad, ako iz našeg čoveka želiš da izvučeš maksimum moraš da podigneš glas, možda i malo preko toga. To smo mi, takvi smo. Da Marina nije primenila tu vaspitnu meru mislim da se ne bi trgle, to je bio impuls. Porediću sa našom decom po školama, gde nastavnik danas ne sme da podigne glas na učenika, kamoli tek nešto više. Obrnuto može, daleki je put do nečijeg izbacivanja iz škole. Sami zaključite gde to vodi. Svaka čast devojke, samo tako nastavite!
(IvanNiš, 21. avgust 2016 12:43)
Sjajan tekst o devojkama koje su pokazale našoj deci a i nama kako se do uspeha dolazi. Nema PADANJA,nema NE MOGU,nema TEŠKO mi je, nema SMARAŠ. Ima samo HOĆU i MOGU. To je SRŽ,to je SUŠTINA. A onda sve se poklopi i legne kako treba. Puno mi SRCE i DUŠA. Hvala Bogu IMA NADE. (džoni, 21. avgust 2016 12:50)
Bravo za devojke i bravo za tekst. Divno je kada novinar zaista voli i poznaje ono o cemu pise. O srpskim kosarkasicama i kosarkasima sta reci. Posle duela sa Australijom, u pola noci, kod moje zgrade (blokovi NBG) skupili su se klinci i do zore igrali basket. A pored terena se preko dana ceka na red. Samo zbog ovoga misija nasih kosarkasa i kosarkasica je ispunjena. Hvala im do neba. (N4, 21. avgust 2016 12:37)
Pa dajte Srbi, kako neke od vas nije sramota?
Jutros ustajem i citam komentare na vijest o odbojkasicama i ne mogu da vjerujem. Ne mogu vjerovati koliko pljuvanja, da li ce vama iko udovoljiti? Ne valja kad osvajamo medalje, ne valja kad ne osvajamo.
Svaka cast svim srpskim sportistima, Marina radi i ne osvrci se na ove izuzetke!!! (buki, 21. avgust 2016 11:52)
Čestitke našim devojkama! Ja bih samo rekao jednu stvar. Ovi što pljuju ovu ili onu igračicu, uglavnom Radočaj ajde kažite mi koju biste vi to igračicu pozvali umesto nje pošto ona nije dobra? Koja je nepravedno izostavljena a ona je tu? Kladim se da 90% države ne zna nijednu košarkašicu osim ovih ovde, a svi pametuju ko igra i kako( u tih 90% sam i ja ). Pozdrav! (Djubre, 21. avgust 2016 11:53)
Medalje u kolektivnim sportovima za narod su najvaznije. Oduvek je tako. Presrecan sam i ponosan sto smo u Riju u sva 4 kolektivna sporta gde smo imali reprezentaciju, uzeli medalju. Tome se niko ni u najludjem snu nije nadao! Svaja cast Stefaneku, Tijani, kajakasima, Ivani koju svi obozavamo - ali samo medalje u kolektivnim sportovima se slave na ulucama, nocu, pevaju se pesme i vijore zastave. Njihov uspeh je uspeh svih nas, kao i njihov neuspeh. Jesu Hrvati uzeli ogromnih 10 medalja i svaka im cast na tome, uz 5 zlata, ali verujem da bi pola toga dali za zlato u vaterpolu ili rukometu, ili medalju u kosarci. Jednostavno, nacija se identifikuje sa kolektivnim sportovima! (veliki strumf, 21. avgust 2016 12:22)
Zasto je fudbal sport broj 1 u Srbiji,zastoooo?Dajte pola novca od budzeta koji se ulaze u fudbal za sve ostale sportove i rezultati ce biti jos bolji,ako je to moguce.Rukometni klub Samot Arandjelovac je za dve godine preskocio 2 ranga i usao u super ligu ove godine sa igracima rodjenim na teritoriji opstne Arandjelovac koju su naravno i zapoceli igracku karijeru u Samotu,dakle bez i jednog igraca sa strane i budzetom najskromnijim mogucim.A fudbal u Arandjelovcu je dobio 25 miliona dinara za sezonu i ispali su iz srpske lige u zonsku ligu,ovo je samo jedan primer.Zapitajte se malo VI nadlezni???! (Lazar, 21. avgust 2016 15:22)
Volim fudbal i to jeste sport broj jedan, ali ako je ikako moguce, drzava, gradovi i opstine ne smeju vise da daju ni jedan dinar u fudbalske klubove, pogotovu dva najveca. Preusmeriti sav novac u bazicne i "male" sportove. (delfin, 21. avgust 2016 15:02)
Ja obozavam ovaj tim. Iz nekog razloga sam se vezala za njih. Porazi koje su dozivele od Turske na EP i SP... na onaj tipincno Turski nacin, su me izludeli. Ali isto tako, finale Evropskog prvenstva, vode protiv Francuske, a Marina, pomalo bezobrazno, ubacuje pred kraj u igru povredjenu Milicu Dabovic... Zaplakala sam koliko mi je bilo drago. A ona utakmica protiv Spanije, kad nista ne ide, nema se snage, nema se suta... Ne moze im se nista zameriti, daleko od toga! Srbija zensku kosarku nije imala van sale za fizicko dok Marina i ove devojke nisu dosle. Svaka vam cast! (nekatamo, 21. avgust 2016 11:59)
Svaka čast za za sve košarkašice pojedinačno i kao tim, dokazali ste svoju veličinu i bravo za Marinu Maljković, ona je pravi vođa ove velike ekipe.
Bilo je uživanje pratiti igre, borbenost, trud tokom celog olimpijskog turnira.
Ova bronza je jednaka zlatu!
(rade, 21. avgust 2016 12:43)
Ne znam odakle se u tekstu stvorio ovaj komentar u vezi sa Page: "Ništa od toga joj nije zasmetalo da pre svake utakmice iz sveg glasa zapeva himnu države koja nije toliko voljena u njenoj matičnoj, "? Odakle vam ideja da iko u Americi ne voli srpsku himnu? Da li vi mislite da ljudi u Americi ne vole Srbiju? Oni koji su culi za Srbiju, je vole jer su je upoznali preko Srba sa kojima se druze. A vecina nikada nije ni cula za Srbiju. Nemojte mesati neuspehe srpske spoljne politike i nebitnost Srbije na globalnom geopolitickom planu, sa obicnim Amerikancima. Amerikanci koji znaju za Srbiju, vole Srbiju (pa i himnu koju verovatno nikad nisu ni culi), a oni koji ne znaju za Srbiju, ni nemaju misljenje o Srbiji, pogotovo ne negativno kako se stalno predstavlja u nasim medijima.
Bravo za sve nase sportiste koji su ostvarili fenomenalne rezultate u svim disciplinama, pogotovo ako se uzme u obzir da Srbija nista nije ulozila u te ljude koji su svoj zivot posvetili sportu.
(Dejan, 21. avgust 2016 14:46)
Prelepe devojke, prepametna Marina, hrabrost, ljubav i odvažnost!! Svaka čast, ovakve devojke zaslužuju sve što požele! Svim srcem napred i nemojte nikada dozvoliti (ako ovo ikada pročitate) da vam kažu da nešto ne možete, da ne vredite ili da ste "nevidljive"! Vi ste srce Srbije (Najsjajnija bronzana medalja - Rio 2016, 21. avgust 2016 12:35)
Valjda će neko shvatiti da ulaganje u sport znači zdravu omladinu, bez droge, pušenja ... Činjenica je da se nenormalno ulaze u promaseni sport- profesionalni fudbal , Partizan i Zvezdu, a da su svi ostali sportovi i klubovi u problemima... Mi smo u košarci drugi na svetu, drugi na Olimpijadi, prvakinje Evrope, treći na Olimpijadi ...tapšemo i to je sve . KLS pred gašenjem ... a pomaže se Mega gde naših ima po par klinaca - za Fiba ligu šampiona - sa 50 000 evra ...bruka...Treba da se zamislimo svi...i KSS i država... (ds, 21. avgust 2016 11:52)
Marina je zajedno sa svojim izabranicama ostvarila svoj san a nas kao naciju obradovala kao sto to cine nasi sportisti vrlo cesto i ucine nas ponosnima sto smo deo Srbije. Bravo devojke, uz vas smo do novih pobeda! (Ja, 21. avgust 2016 12:56)
Au, molim sve ljude koji odmah udju na komentare bez citanja vesti da to ovoga puta ipak ucine... Covece, ne pusta me euforija, nemoguce sta su nam sve lepo sportisti priredili... Da je bilo malo vise srece i malo manje pritiska, mogli smo uzeti jos medalja, ali treba biti prezadovoljan i sa ovim, svaka cast svima!!! Vi ste nas ponos!!!
(Kraljevcanin, 21. avgust 2016 12:19)
Hvala Marini i zlatnim nasim djevojkama,hvala bez obzira na to što se uvjek rasplacem nakon njihovih velikih pobjeda. Emocija, snaga, ljubav, znanje, igra. Ponosan sam jer sam privilegovan da prisustvujem ovim zlatnim momentima. Uzivajte u svom uspjehu, kao što i mi uživamo.
(Krsto, 21. avgust 2016 13:22)
S.V.:
"...i zahvalite im se na sreći koju ćete osetiti, iznova i iznova."!!!
Daj Bože, Spasoje! I daj Bože da im svi u tome pomognemo! I njima i nama - da bi tu sreću osetili iznova i iznova.
Koliko god da možemo, a ne možemo mnogo, morali bi da pomognemo da nam se klubski sport ne ugasi, jer je on rudnik vrhunskih sportista. A baza klubskog sporta su škole.
U reformi obrazovanja i budžetu za obrazovanje morala bi se obezbediti posebna fin. sredstva za ozbiljan razvoj sporta u školama i na fakultetima. Pri tom, naravno, mislim i na omladinske škole u klubovima. To je ozbiljan državni posao, koji bi morao i da osigura da ne dođe do nenamenske preraspodele tih sredstava.
Nemam "sitnu decu", ali sam bio zapanjen kad sam pročitao da veliki procenat naše dece ne zna da trči?! O deformitetima skerletnog i lokomotornog sistema kod dece da i ne govorim.
Zdravlje i pravilan razvoj dece i omladine mora biti osnov svake politike razvoja i napretka društva!
P.S.
Nadahnuti tekst Spasoja Veselinovića naveo me je da vam predložim da za posebnu temu uzmete analizu ulaganja u razvoj sporta u školama i na fakultetima i ulaganja države u amaterski i profesionalni sport. Vi to možete i umete, a dostupni su vam i zvanični podaci.
@Can You imagine what did You done Marina?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (ivan, 21. avgust 2016 12:49)
Can you imagine what did you DO, Marina?
ILI
Can you imagine what HAVE you done, Marina?
Mada sama sintaksa zvuci glupo, trebalo bi nesto u smislu
Do you realize what you have achieved, Marina?
"Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce."
(ne pisite nista na "engleskom" ako ga ne znate, 21. avgust 2016 13:17)
Podsetimo se... Marina je projekat krenula u saradnji sa Danovicem i KK Partizanom. I imala je emotivan intervju u kojem je kukala kako joj nije omoguceno da napravi nesto veliko sa tim devojkama. I tada je rekla da ce tezim putem probati da napravi uspeh. Tako da zasluge idu i Sasi Danilovicu I KK Partizanu! (Kriik, 21. avgust 2016 13:14)
Može se slobodno reći ovo:
Svaka čast Draganu Đilasu koji je svojim predanim radom za samo par godina doprineo da veliki broj ljudi oseti boljitak... znate već kako ide dalje... (John, 21. avgust 2016 13:46)
Dobro, i šta mislite koliko (narodnog) novca treba država da uloži u żensku košarku? I to u žensku profesionalnu košarku? Mislim, ako je profesionalna, onda ne daje država novac za to. A koliko vas je spremno da kupi kartu i ide da gleda te klubove? Ja nisam, meni nije interesantna za gledanje, za razliku od muške. Dok na primer muški KK Partizan ima prosek od preko 5.000 gledaoca u ABA ligi, ženski i kad je bio najači, kad je igrao evropska takmičenja je imao po nekoliko stotina.
Nemojte da preterujete, država treba da ulaže u školske hale, u rekreativni sport, da se poboljša zdravlje nacije, a ne u profesionalne sportiste. Pri tom mislim i na muške fudbalske i košarkaške klubove (blizance, a i ostale). Osim eto kratkotrajne radosti, nemamo mi neke koristi od toga. (only fools and horses, 21. avgust 2016 17:21)
Jel to ista ona Marina, sto su joj, kada je pocela da osvaja titule sa partizanom, rasformirali klub i oterali je iz zemlje?
(roto kos je srce srbije, 21. avgust 2016 15:33)
@Can You imagine what did You done Marina?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (ivan, 21. avgust 2016 12:49)
Can you imagine what did you DO, Marina?
ILI
Can you imagine what HAVE you done, Marina?
Mada sama sintaksa zvuci glupo, trebalo bi nesto u smislu
Do you realize what you have achieved, Marina?
"Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce."
(ne pisite nista na "engleskom" ako ga ne znate, 21. avgust 2016 13:17)
Auuuu brate, pa ako nekoga ispravljas i solis mu pamet, onda ne smes i sam da gresis. Dakle, ispravno je:
Can you imagine what you did?
ili
Can you imagine what you have done?
...a ne to sto si ti napisao.
Nemoj mnogo da se pravis pametan kad si priucen. (Ja, 21. avgust 2016 14:35)
VEĆ MNOGO DANA VOLIM JA MARINU
AL´ NJENI HLADNI POGLEDI ME BRINU
DA HRABROST SKUPIM NIKAD NEMAM SNAGE
DA MOGU JEDNOM DA JOJ PRIZNAM SVE
AL´ KAD MI ONA MALO BLIŽE PRIĐE
TAD SRCE ODMAH MI U PETE SIĐE
I VIŠE NE ZNAM KAKO MI JE IME
ODJEDNOM KAO DA SAM POSVE NEM
MARINA , MARINA , MARINA
ZAR NE ZNAŠ DA VOLIM TE JA
MARINA , MARINA , MARINA
UČINI DA SRCE MI SJA
MOJA LEPA MALA , LJUBAV NIJE ŠALA
NEMOJ SA MNOM DA SE ŠALIŠ
O NE , NE , NE , NE , NE
(Grgamoravac, 21. avgust 2016 14:07)
@ne pisite nista na "engleskom" ako ga ne znate, 21. avgust 2016 13:17
Većina nas zna to, opušteno...
Reč je o lapsusu novinara RTS-a, koji je baš tako postavio pitanje Danijel Pejdž. Ovo je samo citat, više puta ponavljan po komentarima.
(What did you done, 21. avgust 2016 14:26)
Ne znam da li je kod mene bag neki ili sta vec ali citam,citam pa se neki pasusi koje sam procitala ponavljaju,pa nastavim da citam pa se opet ponavljaju pasusi koje sam vec procitala i tako 100 puta.Proverite i ako nije samo do mog fona, ispravite, jer je jako iritantno da sam odustala da citam.
(Dragana, 21. avgust 2016 12:49)
Vidim da mnogi pricaju da fudbalerima treba smanjiti budzet. Apsolutno se slazem. Mozda je upravo to sto fudbalerima treba. Pa kada ponovo krenu da igraju iz entuzijazma, sa ogranicenim sredstvima, kada ne budu imali pare, nego volju i srce, mozda i od njih bude nesto. Kosarkasicama i Marini svaka cast. Kod nas se najbolje stvari radjaju nazalost bas kada su ljudi primorani da ni iz cega naprave nesto. (:*, 21. avgust 2016 15:27)
Danas sam gledao reprizu i opet se najezio kad su nase cure zagrljene otpevale himnu. Bravo, svaka cast!! Ulazite pare poreskih obveznika u prave i lepo vaspitane sportiste a ne u fudbalere sa splavova (Mladen, 21. avgust 2016 17:07)
Gledao sam finale SAD-Spanija i video 2 klase razlike izmedju njih i ostalih timova. Ovi ostali kao radnicke sportske igre u organizaciji sindikata (ukljucujuci i nas). Bronza je maksimum maksimuma uz nevidjenu srecu.
(Realno!, 21. avgust 2016 11:55)
delfin
Slazem se, drzava mora da prekine sa ulaganjem u fudbalske klubove a pogotovu u dva najveca, ajde da se podigne glas o tome i da se to uradi ! Sa druge strane siguran sam da bi Partizan momentalno pristao na to posto su ionako ulaganja poslednjih godina minimalna ali crvena zvezda da pristane na to ,e to ce vec ici malo teze ,da ne kazem mnogooooo teze !
(antiDebil, 21. avgust 2016 15:46)
@Can You imagine what did You done Marina?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (ivan, 21. avgust 2016 12:49)
Can you imagine what did you DO, Marina?
ILI
Can you imagine what HAVE you done, Marina?
Mada sama sintaksa zvuci glupo, trebalo bi nesto u smislu
Do you realize what you have achieved, Marina?
"Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce."
(ne pisite nista na "engleskom" ako ga ne znate, 21. avgust 2016 13:17)
Can you imagine what you did? - a ne tvoje prvo. Tvoje bi bilo kad ne bi bilo "Can you imagine" dela.
Ne pametujte ako ne znate.
(nikola vajsmiler, 21. avgust 2016 14:30)
Devojkama sve čestitke! Ipak jedna stvar mi nije jasna. Kako su košarkašice debitanti na OI a košarkaši nisu! Kako u atletici nismo uzeli medalju 60 godina a sada jesmo. Da li se medalje stare Jugoslavije računaju kao naše ili ne!? P. S. Moje mišljenje da stare medalje idu u istoriju a nove na policu. (miloš, 21. avgust 2016 12:05)
Uspeh je utoliko veći, jer u ekipi ne postoji drugarstvo. Oni upućeniji to znaju i logično je da to ne treba apostrofirati. Od pojedinih igračica Page npr. dobija loptu samo kad nema drugog rešenja. A najbolji naš je šuter. U takvim okolnostima Marina se pokazala kao mag basketa. (Konfučije, 21. avgust 2016 19:14)
Devojke svaku sam utakmicu pratio, bio uz Vas. Junacki, hrabro, borbeno, sa stilom. Svaka cas za svaki sekund na parketu. Vi ste nase zlato ! (Covek zvani Vuk, 21. avgust 2016 19:02)
Fudbal kakav god je bedan kod nas je deset puta profitabilniji od zenske kosarke. Zato se i sipa u fudbal. Zena se sada neko seti, a cim prodje euforija niko nece znati ni kada im pocinje a kada zavrsava prvenstvo. (dacha, 21. avgust 2016 15:53)
Istinski prelep tekst! Bravo za potpisnika istog.
I svaka čast Marini i njenim devojkama na radu, požrtvovanju i naravno uspehu koje ostvaruju, sad već u kontinuitetu. Ponos ste Srbije! Sve najbolje u daljem radu. :)
(Dragana, 21. avgust 2016 17:55)
@md mesas aroganciju I autoritet. Autoritet podrazumeva znanje, harizmu, ozbiljnost u poslu, a oni to imaju. Sta bi po tebi trebali, da se smeju kao lud na brasno? (zuber, 21. avgust 2016 17:54)
nzm zasto ali imamo 2 najarogantnija trenera i u muskoj i u zenskoj selekciji ;) ne kazem da su losi treneri ali arogantni da (md, 21. avgust 2016 15:26)
Prvo, ogroman uspeh za nase kosarkasice, vec drugu godinu za redom osvajaju se medalje, sto govori da titula prvaka Evrope od prosle godine nije slucajnost, vec posledica odredjenog kvaliteta koji posedujemo. Rezultati koje postizemo su iznad realnog kvaliteta nasih kosarkasica. Imamo nekoliko vrhunskih igracica( Sonja,Jelena,Ana) par dobrih timskih(Page, Nevena,Cadjo),a ostalo je cist prosek. Najveci kvalitet nam je velika borbenost, svaka daje maksimum, i kada nam se pogodi da nam kljucne igracice budu raspolozene u napadu onda tesko ko moze da nas dobije. Marina je to dobro ukomponovala, drzi sve pod kontrolom, iako je ja licno ne cenim kao trenera, za ovo napravljeno sa reprezentacijom, svaka joj cast. Sve igracice su nam u igracki najzrelijim godinama, izuzev Milice D. koja vise realno ne moze nista da pruzi reprezentaciji, tako da mozemo ocekivati da cemo biti u vrhu i u narednom periodu. (Zilijen, 23. avgust 2016 06:33)
E kad biste znali pravu pricu o odnosima u zenskoj kosarkaskoj reprezentaciji, o selektorki... ne bi vam bilo dobro.
Kad Sonja Petrovic kaze: "Ljudi ne znaju sta se desava u nasoj ekipi..."
Ili kad Milica Dabovic izjavi: "Ne pitajte me o mojoj minutazi na olimpijadi..." - pa pocne da place.
Mnogo teska prica... Tezha i od same Marine koju su bacili u vis cak 3 puta. :)
(Boston Celtics, 22. avgust 2016 02:45)
Cuj pa ovog, crvena krvna zrnca joj nisu proizvedena u Srbiji? Jok nego cu da se radujem sto stranac igra za nas, nije problem sto nije Srpkinja nego sto nema nikakve veze sa Srbijom, pa nije ovo klub. Zbog toga mi je ova medalja najmanje vazna.
(Oypa 7, 21. avgust 2016 16:48)
Gledao sam finale SAD-Spanija i video 2 klase razlike izmedju njih i ostalih timova. Ovi ostali kao radnicke sportske igre u organizaciji sindikata (ukljucujuci i nas). Bronza je maksimum maksimuma uz nevidjenu srecu.
(Realno!, 21. avgust 2016 11:55)
Cuj pa ovog, crvena krvna zrnca joj nisu proizvedena u Srbiji? Jok nego cu da se radujem sto stranac igra za nas, nije problem sto nije Srpkinja nego sto nema nikakve veze sa Srbijom, pa nije ovo klub. Zbog toga mi je ova medalja najmanje vazna.
(Oypa 7, 21. avgust 2016 16:48)
nzm zasto ali imamo 2 najarogantnija trenera i u muskoj i u zenskoj selekciji ;) ne kazem da su losi treneri ali arogantni da (md, 21. avgust 2016 15:26)
Dobro, i šta mislite koliko (narodnog) novca treba država da uloži u żensku košarku? I to u žensku profesionalnu košarku? Mislim, ako je profesionalna, onda ne daje država novac za to. A koliko vas je spremno da kupi kartu i ide da gleda te klubove? Ja nisam, meni nije interesantna za gledanje, za razliku od muške. Dok na primer muški KK Partizan ima prosek od preko 5.000 gledaoca u ABA ligi, ženski i kad je bio najači, kad je igrao evropska takmičenja je imao po nekoliko stotina.
Nemojte da preterujete, država treba da ulaže u školske hale, u rekreativni sport, da se poboljša zdravlje nacije, a ne u profesionalne sportiste. Pri tom mislim i na muške fudbalske i košarkaške klubove (blizance, a i ostale). Osim eto kratkotrajne radosti, nemamo mi neke koristi od toga. (only fools and horses, 21. avgust 2016 17:21)
Podsetimo se... Marina je projekat krenula u saradnji sa Danovicem i KK Partizanom. I imala je emotivan intervju u kojem je kukala kako joj nije omoguceno da napravi nesto veliko sa tim devojkama. I tada je rekla da ce tezim putem probati da napravi uspeh. Tako da zasluge idu i Sasi Danilovicu I KK Partizanu! (Kriik, 21. avgust 2016 13:14)
@Can You imagine what did You done Marina?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (ivan, 21. avgust 2016 12:49)
Can you imagine what did you DO, Marina?
ILI
Can you imagine what HAVE you done, Marina?
Mada sama sintaksa zvuci glupo, trebalo bi nesto u smislu
Do you realize what you have achieved, Marina?
"Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce."
(ne pisite nista na "engleskom" ako ga ne znate, 21. avgust 2016 13:17)
Fudbal kakav god je bedan kod nas je deset puta profitabilniji od zenske kosarke. Zato se i sipa u fudbal. Zena se sada neko seti, a cim prodje euforija niko nece znati ni kada im pocinje a kada zavrsava prvenstvo. (dacha, 21. avgust 2016 15:53)
Devojkama sve čestitke! Ipak jedna stvar mi nije jasna. Kako su košarkašice debitanti na OI a košarkaši nisu! Kako u atletici nismo uzeli medalju 60 godina a sada jesmo. Da li se medalje stare Jugoslavije računaju kao naše ili ne!? P. S. Moje mišljenje da stare medalje idu u istoriju a nove na policu. (miloš, 21. avgust 2016 12:05)
E kad biste znali pravu pricu o odnosima u zenskoj kosarkaskoj reprezentaciji, o selektorki... ne bi vam bilo dobro.
Kad Sonja Petrovic kaze: "Ljudi ne znaju sta se desava u nasoj ekipi..."
Ili kad Milica Dabovic izjavi: "Ne pitajte me o mojoj minutazi na olimpijadi..." - pa pocne da place.
Mnogo teska prica... Tezha i od same Marine koju su bacili u vis cak 3 puta. :)
(Boston Celtics, 22. avgust 2016 02:45)
Medalje u kolektivnim sportovima za narod su najvaznije. Oduvek je tako. Presrecan sam i ponosan sto smo u Riju u sva 4 kolektivna sporta gde smo imali reprezentaciju, uzeli medalju. Tome se niko ni u najludjem snu nije nadao! Svaja cast Stefaneku, Tijani, kajakasima, Ivani koju svi obozavamo - ali samo medalje u kolektivnim sportovima se slave na ulucama, nocu, pevaju se pesme i vijore zastave. Njihov uspeh je uspeh svih nas, kao i njihov neuspeh. Jesu Hrvati uzeli ogromnih 10 medalja i svaka im cast na tome, uz 5 zlata, ali verujem da bi pola toga dali za zlato u vaterpolu ili rukometu, ili medalju u kosarci. Jednostavno, nacija se identifikuje sa kolektivnim sportovima! (veliki strumf, 21. avgust 2016 12:22)
Ne znam odakle se u tekstu stvorio ovaj komentar u vezi sa Page: "Ništa od toga joj nije zasmetalo da pre svake utakmice iz sveg glasa zapeva himnu države koja nije toliko voljena u njenoj matičnoj, "? Odakle vam ideja da iko u Americi ne voli srpsku himnu? Da li vi mislite da ljudi u Americi ne vole Srbiju? Oni koji su culi za Srbiju, je vole jer su je upoznali preko Srba sa kojima se druze. A vecina nikada nije ni cula za Srbiju. Nemojte mesati neuspehe srpske spoljne politike i nebitnost Srbije na globalnom geopolitickom planu, sa obicnim Amerikancima. Amerikanci koji znaju za Srbiju, vole Srbiju (pa i himnu koju verovatno nikad nisu ni culi), a oni koji ne znaju za Srbiju, ni nemaju misljenje o Srbiji, pogotovo ne negativno kako se stalno predstavlja u nasim medijima.
Bravo za sve nase sportiste koji su ostvarili fenomenalne rezultate u svim disciplinama, pogotovo ako se uzme u obzir da Srbija nista nije ulozila u te ljude koji su svoj zivot posvetili sportu.
(Dejan, 21. avgust 2016 14:46)
delfin
Slazem se, drzava mora da prekine sa ulaganjem u fudbalske klubove a pogotovu u dva najveca, ajde da se podigne glas o tome i da se to uradi ! Sa druge strane siguran sam da bi Partizan momentalno pristao na to posto su ionako ulaganja poslednjih godina minimalna ali crvena zvezda da pristane na to ,e to ce vec ici malo teze ,da ne kazem mnogooooo teze !
(antiDebil, 21. avgust 2016 15:46)
Jako smo emotivan narod, uvek je to mač sa dve oštrice što olimpijada i dokazuje, po ko zna koji put. Poraz Đokovića, iz ovog ugla gledam, presekao je kompletan naš olimpijski tim, pola turnira niko nije mogao da se sastavi. Noletu je najteže, nema tu priče, želeo je zlato ali to je sport. Trebao je neko da pokrene lavinu, neko da pukne kao grom iz vedra neba, sv.Ilija poslao je Štefaneka! Nismo ni svesni šta je taj dečko sve uradio...Šta je započeo...Kakvu energiju je svima dao. Svi su tada rekli, pa i mi hoćemo i možemo kao on! Tada je krenulo...Svaki naredni dan uspešan na svoj način. Takođe, mi obično gubimo to 3.mesto jer nas poraz u PF obično slomi, ne i kod košarkašica koje tu pokaziju mentalnu snagu. Ponekad, ako iz našeg čoveka želiš da izvučeš maksimum moraš da podigneš glas, možda i malo preko toga. To smo mi, takvi smo. Da Marina nije primenila tu vaspitnu meru mislim da se ne bi trgle, to je bio impuls. Porediću sa našom decom po školama, gde nastavnik danas ne sme da podigne glas na učenika, kamoli tek nešto više. Obrnuto može, daleki je put do nečijeg izbacivanja iz škole. Sami zaključite gde to vodi. Svaka čast devojke, samo tako nastavite!
(IvanNiš, 21. avgust 2016 12:43)
@Can You imagine what did You done Marina?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (ivan, 21. avgust 2016 12:49)
Can you imagine what did you DO, Marina?
ILI
Can you imagine what HAVE you done, Marina?
Mada sama sintaksa zvuci glupo, trebalo bi nesto u smislu
Do you realize what you have achieved, Marina?
"Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce."
(ne pisite nista na "engleskom" ako ga ne znate, 21. avgust 2016 13:17)
Auuuu brate, pa ako nekoga ispravljas i solis mu pamet, onda ne smes i sam da gresis. Dakle, ispravno je:
Can you imagine what you did?
ili
Can you imagine what you have done?
...a ne to sto si ti napisao.
Nemoj mnogo da se pravis pametan kad si priucen. (Ja, 21. avgust 2016 14:35)
Ne znam da li je kod mene bag neki ili sta vec ali citam,citam pa se neki pasusi koje sam procitala ponavljaju,pa nastavim da citam pa se opet ponavljaju pasusi koje sam vec procitala i tako 100 puta.Proverite i ako nije samo do mog fona, ispravite, jer je jako iritantno da sam odustala da citam.
(Dragana, 21. avgust 2016 12:49)
Zasto je fudbal sport broj 1 u Srbiji,zastoooo?Dajte pola novca od budzeta koji se ulaze u fudbal za sve ostale sportove i rezultati ce biti jos bolji,ako je to moguce.Rukometni klub Samot Arandjelovac je za dve godine preskocio 2 ranga i usao u super ligu ove godine sa igracima rodjenim na teritoriji opstne Arandjelovac koju su naravno i zapoceli igracku karijeru u Samotu,dakle bez i jednog igraca sa strane i budzetom najskromnijim mogucim.A fudbal u Arandjelovcu je dobio 25 miliona dinara za sezonu i ispali su iz srpske lige u zonsku ligu,ovo je samo jedan primer.Zapitajte se malo VI nadlezni???! (Lazar, 21. avgust 2016 15:22)
Jel to ista ona Marina, sto su joj, kada je pocela da osvaja titule sa partizanom, rasformirali klub i oterali je iz zemlje?
(roto kos je srce srbije, 21. avgust 2016 15:33)
Pa dajte Srbi, kako neke od vas nije sramota?
Jutros ustajem i citam komentare na vijest o odbojkasicama i ne mogu da vjerujem. Ne mogu vjerovati koliko pljuvanja, da li ce vama iko udovoljiti? Ne valja kad osvajamo medalje, ne valja kad ne osvajamo.
Svaka cast svim srpskim sportistima, Marina radi i ne osvrci se na ove izuzetke!!! (buki, 21. avgust 2016 11:52)
Može se slobodno reći ovo:
Svaka čast Draganu Đilasu koji je svojim predanim radom za samo par godina doprineo da veliki broj ljudi oseti boljitak... znate već kako ide dalje... (John, 21. avgust 2016 13:46)
Hvala Marini i zlatnim nasim djevojkama,hvala bez obzira na to što se uvjek rasplacem nakon njihovih velikih pobjeda. Emocija, snaga, ljubav, znanje, igra. Ponosan sam jer sam privilegovan da prisustvujem ovim zlatnim momentima. Uzivajte u svom uspjehu, kao što i mi uživamo.
(Krsto, 21. avgust 2016 13:22)
Bravo za devojke i bravo za tekst. Divno je kada novinar zaista voli i poznaje ono o cemu pise. O srpskim kosarkasicama i kosarkasima sta reci. Posle duela sa Australijom, u pola noci, kod moje zgrade (blokovi NBG) skupili su se klinci i do zore igrali basket. A pored terena se preko dana ceka na red. Samo zbog ovoga misija nasih kosarkasa i kosarkasica je ispunjena. Hvala im do neba. (N4, 21. avgust 2016 12:37)
Sjajan tekst o devojkama koje su pokazale našoj deci a i nama kako se do uspeha dolazi. Nema PADANJA,nema NE MOGU,nema TEŠKO mi je, nema SMARAŠ. Ima samo HOĆU i MOGU. To je SRŽ,to je SUŠTINA. A onda sve se poklopi i legne kako treba. Puno mi SRCE i DUŠA. Hvala Bogu IMA NADE. (džoni, 21. avgust 2016 12:50)
Dok čitam ovaj divan tekst na TV-u ide repriza jučerašnje utakmice i moram da priznam da plačem. Plačem od neizmerne sreće jer ovo je za sve nas koji rade i vole žensku košarku bajka. Kako bajke ne postoje reći ću sledeće 1982 kada sam ušao u žensku košarku bilo je 5 rangova takmičenja, 1988 kada sam počeo da radim kao trener bilo je 3 ranga takmičenja, danas ima manje licenciranih seniorki u državi nego narodnih poslanika (juniorke i kadetkinje koji igraji seniorski rang ne računam). Sve ovo što ovih godina sanjamo rezultat je rada jednog čoveka čije ime neću da pomenem (juče mi njemu upućenu čestitku niste objavili) i njegove famatične vere u Marinu i njene kraljice. Većinu ovih igračica poznajem lično, nekima sam bio trener u mlađim selekcijama, i iz sveg srca im želim da postignu još puno lepih stvari u sportu i životu. (crni, 21. avgust 2016 12:41)
Danas sam gledao reprizu i opet se najezio kad su nase cure zagrljene otpevale himnu. Bravo, svaka cast!! Ulazite pare poreskih obveznika u prave i lepo vaspitane sportiste a ne u fudbalere sa splavova (Mladen, 21. avgust 2016 17:07)
Marina je zajedno sa svojim izabranicama ostvarila svoj san a nas kao naciju obradovala kao sto to cine nasi sportisti vrlo cesto i ucine nas ponosnima sto smo deo Srbije. Bravo devojke, uz vas smo do novih pobeda! (Ja, 21. avgust 2016 12:56)
Svaka čast za za sve košarkašice pojedinačno i kao tim, dokazali ste svoju veličinu i bravo za Marinu Maljković, ona je pravi vođa ove velike ekipe.
Bilo je uživanje pratiti igre, borbenost, trud tokom celog olimpijskog turnira.
Ova bronza je jednaka zlatu!
(rade, 21. avgust 2016 12:43)
Čestitke našim devojkama! Ja bih samo rekao jednu stvar. Ovi što pljuju ovu ili onu igračicu, uglavnom Radočaj ajde kažite mi koju biste vi to igračicu pozvali umesto nje pošto ona nije dobra? Koja je nepravedno izostavljena a ona je tu? Kladim se da 90% države ne zna nijednu košarkašicu osim ovih ovde, a svi pametuju ko igra i kako( u tih 90% sam i ja ). Pozdrav! (Djubre, 21. avgust 2016 11:53)
Valjda će neko shvatiti da ulaganje u sport znači zdravu omladinu, bez droge, pušenja ... Činjenica je da se nenormalno ulaze u promaseni sport- profesionalni fudbal , Partizan i Zvezdu, a da su svi ostali sportovi i klubovi u problemima... Mi smo u košarci drugi na svetu, drugi na Olimpijadi, prvakinje Evrope, treći na Olimpijadi ...tapšemo i to je sve . KLS pred gašenjem ... a pomaže se Mega gde naših ima po par klinaca - za Fiba ligu šampiona - sa 50 000 evra ...bruka...Treba da se zamislimo svi...i KSS i država... (ds, 21. avgust 2016 11:52)
VEĆ MNOGO DANA VOLIM JA MARINU
AL´ NJENI HLADNI POGLEDI ME BRINU
DA HRABROST SKUPIM NIKAD NEMAM SNAGE
DA MOGU JEDNOM DA JOJ PRIZNAM SVE
AL´ KAD MI ONA MALO BLIŽE PRIĐE
TAD SRCE ODMAH MI U PETE SIĐE
I VIŠE NE ZNAM KAKO MI JE IME
ODJEDNOM KAO DA SAM POSVE NEM
MARINA , MARINA , MARINA
ZAR NE ZNAŠ DA VOLIM TE JA
MARINA , MARINA , MARINA
UČINI DA SRCE MI SJA
MOJA LEPA MALA , LJUBAV NIJE ŠALA
NEMOJ SA MNOM DA SE ŠALIŠ
O NE , NE , NE , NE , NE
(Grgamoravac, 21. avgust 2016 14:07)
Prelepe devojke, prepametna Marina, hrabrost, ljubav i odvažnost!! Svaka čast, ovakve devojke zaslužuju sve što požele! Svim srcem napred i nemojte nikada dozvoliti (ako ovo ikada pročitate) da vam kažu da nešto ne možete, da ne vredite ili da ste "nevidljive"! Vi ste srce Srbije (Najsjajnija bronzana medalja - Rio 2016, 21. avgust 2016 12:35)
Ja obozavam ovaj tim. Iz nekog razloga sam se vezala za njih. Porazi koje su dozivele od Turske na EP i SP... na onaj tipincno Turski nacin, su me izludeli. Ali isto tako, finale Evropskog prvenstva, vode protiv Francuske, a Marina, pomalo bezobrazno, ubacuje pred kraj u igru povredjenu Milicu Dabovic... Zaplakala sam koliko mi je bilo drago. A ona utakmica protiv Spanije, kad nista ne ide, nema se snage, nema se suta... Ne moze im se nista zameriti, daleko od toga! Srbija zensku kosarku nije imala van sale za fizicko dok Marina i ove devojke nisu dosle. Svaka vam cast! (nekatamo, 21. avgust 2016 11:59)
@Can You imagine what did You done Marina?
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (ivan, 21. avgust 2016 12:49)
Can you imagine what did you DO, Marina?
ILI
Can you imagine what HAVE you done, Marina?
Mada sama sintaksa zvuci glupo, trebalo bi nesto u smislu
Do you realize what you have achieved, Marina?
"Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce."
(ne pisite nista na "engleskom" ako ga ne znate, 21. avgust 2016 13:17)
Can you imagine what you did? - a ne tvoje prvo. Tvoje bi bilo kad ne bi bilo "Can you imagine" dela.
Ne pametujte ako ne znate.
(nikola vajsmiler, 21. avgust 2016 14:30)
S.V.:
"...i zahvalite im se na sreći koju ćete osetiti, iznova i iznova."!!!
Daj Bože, Spasoje! I daj Bože da im svi u tome pomognemo! I njima i nama - da bi tu sreću osetili iznova i iznova.
Koliko god da možemo, a ne možemo mnogo, morali bi da pomognemo da nam se klubski sport ne ugasi, jer je on rudnik vrhunskih sportista. A baza klubskog sporta su škole.
U reformi obrazovanja i budžetu za obrazovanje morala bi se obezbediti posebna fin. sredstva za ozbiljan razvoj sporta u školama i na fakultetima. Pri tom, naravno, mislim i na omladinske škole u klubovima. To je ozbiljan državni posao, koji bi morao i da osigura da ne dođe do nenamenske preraspodele tih sredstava.
Nemam "sitnu decu", ali sam bio zapanjen kad sam pročitao da veliki procenat naše dece ne zna da trči?! O deformitetima skerletnog i lokomotornog sistema kod dece da i ne govorim.
Zdravlje i pravilan razvoj dece i omladine mora biti osnov svake politike razvoja i napretka društva!
P.S.
Nadahnuti tekst Spasoja Veselinovića naveo me je da vam predložim da za posebnu temu uzmete analizu ulaganja u razvoj sporta u školama i na fakultetima i ulaganja države u amaterski i profesionalni sport. Vi to možete i umete, a dostupni su vam i zvanični podaci.
@ne pisite nista na "engleskom" ako ga ne znate, 21. avgust 2016 13:17
Većina nas zna to, opušteno...
Reč je o lapsusu novinara RTS-a, koji je baš tako postavio pitanje Danijel Pejdž. Ovo je samo citat, više puta ponavljan po komentarima.
(What did you done, 21. avgust 2016 14:26)
Au, molim sve ljude koji odmah udju na komentare bez citanja vesti da to ovoga puta ipak ucine... Covece, ne pusta me euforija, nemoguce sta su nam sve lepo sportisti priredili... Da je bilo malo vise srece i malo manje pritiska, mogli smo uzeti jos medalja, ali treba biti prezadovoljan i sa ovim, svaka cast svima!!! Vi ste nas ponos!!!
(Kraljevcanin, 21. avgust 2016 12:19)
Istinski prelep tekst! Bravo za potpisnika istog.
I svaka čast Marini i njenim devojkama na radu, požrtvovanju i naravno uspehu koje ostvaruju, sad već u kontinuitetu. Ponos ste Srbije! Sve najbolje u daljem radu. :)
(Dragana, 21. avgust 2016 17:55)
Prvo, ogroman uspeh za nase kosarkasice, vec drugu godinu za redom osvajaju se medalje, sto govori da titula prvaka Evrope od prosle godine nije slucajnost, vec posledica odredjenog kvaliteta koji posedujemo. Rezultati koje postizemo su iznad realnog kvaliteta nasih kosarkasica. Imamo nekoliko vrhunskih igracica( Sonja,Jelena,Ana) par dobrih timskih(Page, Nevena,Cadjo),a ostalo je cist prosek. Najveci kvalitet nam je velika borbenost, svaka daje maksimum, i kada nam se pogodi da nam kljucne igracice budu raspolozene u napadu onda tesko ko moze da nas dobije. Marina je to dobro ukomponovala, drzi sve pod kontrolom, iako je ja licno ne cenim kao trenera, za ovo napravljeno sa reprezentacijom, svaka joj cast. Sve igracice su nam u igracki najzrelijim godinama, izuzev Milice D. koja vise realno ne moze nista da pruzi reprezentaciji, tako da mozemo ocekivati da cemo biti u vrhu i u narednom periodu. (Zilijen, 23. avgust 2016 06:33)
@md mesas aroganciju I autoritet. Autoritet podrazumeva znanje, harizmu, ozbiljnost u poslu, a oni to imaju. Sta bi po tebi trebali, da se smeju kao lud na brasno? (zuber, 21. avgust 2016 17:54)
Volim fudbal i to jeste sport broj jedan, ali ako je ikako moguce, drzava, gradovi i opstine ne smeju vise da daju ni jedan dinar u fudbalske klubove, pogotovu dva najveca. Preusmeriti sav novac u bazicne i "male" sportove. (delfin, 21. avgust 2016 15:02)
Vidim da mnogi pricaju da fudbalerima treba smanjiti budzet. Apsolutno se slazem. Mozda je upravo to sto fudbalerima treba. Pa kada ponovo krenu da igraju iz entuzijazma, sa ogranicenim sredstvima, kada ne budu imali pare, nego volju i srce, mozda i od njih bude nesto. Kosarkasicama i Marini svaka cast. Kod nas se najbolje stvari radjaju nazalost bas kada su ljudi primorani da ni iz cega naprave nesto. (:*, 21. avgust 2016 15:27)
Uspeh je utoliko veći, jer u ekipi ne postoji drugarstvo. Oni upućeniji to znaju i logično je da to ne treba apostrofirati. Od pojedinih igračica Page npr. dobija loptu samo kad nema drugog rešenja. A najbolji naš je šuter. U takvim okolnostima Marina se pokazala kao mag basketa. (Konfučije, 21. avgust 2016 19:14)
Devojke svaku sam utakmicu pratio, bio uz Vas. Junacki, hrabro, borbeno, sa stilom. Svaka cas za svaki sekund na parketu. Vi ste nase zlato ! (Covek zvani Vuk, 21. avgust 2016 19:02)
San jedne Marine
"Da li mogu da vam uzmem mikrofon, mnogo ste mi lagano to rekli, da li shvatate, osvojena je bronzana medalja na Olimpijskim igrama u ženskoj košarci!?!?"