B92 Sport Peking 2008 Olimpizam Istorija igara

6. avgust 2008. | 12:01

London 1948 - Igre XIV Olimpijade

Predistorija U junu 1939.godine Međunarodni olimpijski komitet dodelio je Igre 1944. godine Londonu ispred Budimpešte, Lozane, Helsinkija i Atine. Rat je zaustavio planove i London je igre organizovao četiri godine kasnije, pošto je MOK opet glasao 1946. godine. Tada je Zimske igre dobio Sent Moric, dok je London izabran ispred Baltimora, Lozane, Los Anđelesa i Filadelfije.

Organizacija Lord Barli je bio olimpijski kapiten od 1932. do 1936. godine i potom je postao predsednik amaterske sportske asocijacije i međunarodne atletske federacije. On je bio izabran za izvršnog direktora organizacionog komiteta Igara. Prvi put su se pojavili olimpijski piktogrami. Bilo ih je 20, za svaki sport po jedan i tri posebna za umetnički program, otvaranje i zatvaranje. Zvali su se olimpijski simboli i korišćeni su kao ulaznice.

Heroji Definitivni heroj igara bila je Holanđanka Fani Blankers-Koen koja je osvojila četiri zlatne medalje u sprinterskim disciplinama 100 metara, 80 metara prepone, 200 metara i 4x100 metara, kao i Francuskinja Mišelin Ostermajer, inače pijanistkinja, koja je uzela dva zlata u bacanju kugle i kladiva. Sri Lanka je dobila prvu medalju preko Dankana Vajta, koji je završio drugi na 400 metara sa preponama, dok je Artur Vint postao prvi Jamajčanin sa olimpijskom medaljom pošto je osvojio zlato na 400 metara i srebno na 800 metara.

Naši na Igrama Jugoslavija je u London poslala 96 sportista u sedam sportova, a srebrne medalje osvojili su fudbalska reprezentacija i atletičar Ivan Gubijan u bacanju kladiva.

Epilog Igre u Londonu bile su prve koje su se prikazivale na televiziji, iako je samo mali broj ljudi posedovao TV aparat. Prvi put u istoriji žene su se takmičile u kanuu. 17-godišnja Amerikanac Bob Matajas osvojio je zlato u desetoboju, samo četiri meseca pošto je počeo da trenira. On je najmlađi olimpijski atletski šampion. Dvoje sportista odbranili su svoje titule 12 godina posle Igara u Berlinu. To su Mađarica Ilona Elek i Čehoslovak Jan Brzak.

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Odštampaj   Pošalji