Popodnevnom treningu reprezentacije, za promenu, prisustvovali smo prvih 15 minuta.
Kratko razgovarali sa selektorom i vratili se u halu, odnosno stadion Pjer Moroa na prve četvrtfinalne utakmice.
Krećem ka svom mestu u dvorani i sretnem pomoćnog trenera našeg tima Jovicu Antonića, traži mesto da gleda Grčku i Španiju. Kažem mu da u našem redu, tzv. srpskom redu, ima slobodnih mesta.
Dva minuta kasnije pojavljuje se sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem pa sam tako utakmicu, umesto u društvu snimatelja Vladete Uroševića i kolege iz Večernjih novosti Vlade Preradovića, gledala u društvu stručnog štaba. Sa njima je bio i Goran Bjedov. Komentarisali su akcije, analizirali igru jednog i drugog tima, a selektor je pred početak meča prognozirao da će Španija pobediti. Radoznala jesam, nepristojna nisam, te tako nisam naćulila uho kako bih sve vreme slušala razgovor.
Stotinak metara dalje nekoliko minuta kasnije nailazim na Predraga Danilovića i Arvidasa Sabonisa. U glavi odmah ono čuveno zakucavanje iz Atine 1995. godine. Danilović nije bio raspoložen za razgovor, samo je kažiprstom pokazao da ne želi da daje izjavu i produžio na tribinu za VIP zvanice da gleda utakmicu Francuska – Letonija. Sabonis se kratko, baš kratko zaustavio i prokomentario igru košarkaša Srbije.
“Gledao sam Srbiju. Igra dobro, gladno, gladna je titula. Imate dobar tim. Neko vreme ste morali da čekate na titule i rezultate, ali sada imate odličnu ekipu koja sve to može da ostvari“, kaže Sabonis.
Sabonis je i rekao da je odseo u istom hotelu kao i Danilović, da su kratko proćaskali i prisetili se lepih vremena. Daniloviću su svakako lepša jer je u tom periodu naša reprezentacija redovno pobeđivala Litvance.
