Nije prvi put da Francuzi navijaju protiv Španije, sada već svog velikog rivala.

Međutim, u poslednjoj deonici Gasolov šou ispratili su na nogama, ovacijama pozdravljajući sjajne poteze španskog centra. 30 poena, sedam skokova, četiri asistencije. Sa tribinama u polumraku, osvetljeni teren zaista je izgledao kao Gasolova pozornica. Mučili su Poljaci Špance 30 minuta, igrali su kao u transu, ali su u poslednjoj četvrtini stali i na kraju su ubedljivo poraženi.

U 21 sat počeo je spektakl. Domaći navijači su ispunili dvoranu za utakmicu Francuska – Turska. Malim zastavama i glasnim skandiranjem, na podstrekivanje zvaničnog spikera, bodrili su Tonija Parkera i njegove saigrače. U pauzama između četvrtina i tokom tajm auta, organizatori su merili buku decibelima.

Košarkaši Srbije danas nisu dolazili do stadiona Pjer Moroa. Trenirali su u drugoj sali na drugom kraju grada, blizu centra.

Umesto da gledamo Slovence i Letonce, snimatelj i ja smo se uputili tamo. Nije tajna da više utakmica ogledate vi, nego mi na licu mesta. Usmereni uglavnom na naš tim, trčimo s treninga na utakmice Srbije, utrkujemo se ko će pre da objavi izveštaje, intervjue i zanimljivosti, često druge mečeve propratimo u prolazu ili tek u snimku.

Elem, izlazimo iz stanice metroa i pitamo radnike na info pultu da nas upute ka toj hali. Jedan na francuskom jeziku pokušava da objasni. Ni reč ne razumem. Drugi nas, na presimpatičnom engleskom kao iz serije Alo, Alo, pita odakle smo. Kažemo da smo iz Srbije, a on ushićeno na srpskom sa francuskim akcentom odgovara: „Ja sam iz Šapca.“ Rođen je u Lilu, tu živi i radi, a roditelji su mu u selu pored Šapca. Ispratio nas je do ulaza u halu i posavetovao koja mesta u gradu ne smemo da zaobiđemo.

Naše košarkaše su na terenu su ih dočekali češki igrači koji su privodili kraju svoj trening. Prijateljski pozdravi i zagrljaji Jana Veselog sa Bogdanom Bogdanovićem, Draganom Milosavljevićem, Nemanjom Bjelicom i Nemanjom Nedovićem.

Kao i obično, poslednjih 15-ak minuta treninga Đorđevićevih izabranika bilo je otvoreno za medije. Atmosfera sjajna! Uostalom kao i tokom celih priprema i boravka u Berlinu. Dok Kuzmić i Simonović razgovaraju sa novinarima, Kalinić, Bogdanović i Nedović pokušavaju s klupe da ubace loptu u koš uz dobacivanja tim menadžera Neše Ilića. Poslednji sa terena, nakon istezanja, odlazi Miroslav Raduljica. Ispred hale, na sitnoj, rominjavoj kišici, kažu karakterističnoj za Lil, naše igrače čekalo je desetak klinaca koji su želeli autograme i fotografije.

P.S. Lilom sam prošetala jutros, oko sat i po. Prvi utisak je kao iz pesme Branka Kockice „ovde su kuće od čokolade, prozori su od marmelade...“ Bajkovito izgleda.

Umesto da gledamo Slovence i Letonce, snimatelj i ja smo se uputili tamo. Nije tajna da više utakmica ogledate vi, nego mi na licu mesta. Usmereni uglavnom na naš tim, trčimo s treninga na utakmice Srbije, utrkujemo se ko će pre da objavi izveštaje, intervjue i zanimljivosti, često druge mečeve propratimo u prolazu ili tek u snimku.

Elem, izlazimo iz stanice metroa i pitamo radnike na info pultu da nas upute ka toj hali. Jedan na francuskom jeziku pokušava da objasni. Ni reč ne razumem. Drugi nas, na presimpatičnom engleskom kao iz serije Alo, Alo, pita odakle smo. Kažemo da smo iz Srbije, a on ushićeno na srpskom sa francuskim akcentom odgovara: „Ja sam iz Šapca.“ Rođen je u Lilu, tu živi i radi, a roditelji su mu u selu pored Šapca. Ispratio nas je do ulaza u halu i posavetovao koja mesta u gradu ne smemo da zaobiđemo.

Naše košarkaše su na terenu su ih dočekali češki igrači koji su privodili kraju svoj trening. Prijateljski pozdravi i zagrljaji Jana Veselog sa Bogdanom Bogdanovićem, Draganom Milosavljevićem, Nemanjom Bjelicom i Nemanjom Nedovićem.

Kao i obično, poslednjih 15-ak minuta treninga Đorđevićevih izabranika bilo je otvoreno za medije. Atmosfera sjajna! Uostalom kao i tokom celih priprema i boravka u Berlinu. Dok Kuzmić i Simonović razgovaraju sa novinarima, Kalinić, Bogdanović i Nedović pokušavaju s klupe da ubace loptu u koš uz dobacivanja tim menadžera Neše Ilića. Poslednji sa terena, nakon istezanja, odlazi Miroslav Raduljica. Ispred hale, na sitnoj, rominjavoj kišici, kažu karakterističnoj za Lil, naše igrače čekalo je desetak klinaca koji su želeli autograme i fotografije.

P.S. Lilom sam prošetala jutros, oko sat i po. Prvi utisak je kao iz pesme Branka Kockice „ovde su kuće od čokolade, prozori su od marmelade...“ Bajkovito izgleda.