Budući prvi plejmejker Barselone je do duela sa Srbijom bi vodeći asistent turnira, ali mu je nešto stariji kolega pokazao kako treba igrati na velikim utakmicama, a baš takve Teodosić kao po pravilu odigra najbolje što ume.

Mozak srpskog tima je upisao 14 asistencija, na listi najboljih dodavača je pretekao 24-godišnjeg momka sa NBA potencijalom i još jednom dokazao da je u ovom trenutku najbolji plejmejker u Evropi, ali i među najboljima na svetu, ukoliko iz razmatranja isključimo majstore iz najkvalitetnije lige na svetu.

Tokom čitavog prvenstva bilo je veoma interesantno pratiti nadmetanje plejmejkera, granicu je najpre postavio Mantas Kalnijetis iz Litvanije, sa 13 asistencija je oborio rekord, da bi nekadašnji košarkaš FMP i Olimpijakosa već sledećeg dana izjednačio taj skor.

Da na mlađima svet ostaje podsetio je Satoranski, protiv Litvanije je u 15 navrata povezao svoje saigrače sa obručem, fantastično izdanje je prikazao i protiv Hrvatske, ponovo je imao dvocifren broj asistencija (11), međutim sa sledećim protivnikom nije bilo tako lako.

Granitna odbrana Srbije, pod vođstvom Stefana Markovića poptuno je uštopovala kreativnost Satoranskog, netipično za njega, pre se odlučivao na šut za tri poena nego na pronalaženje idealne situacije za lake poene.

To je ono na čemu mora da radi, kako zbog češke košarke, tako i uopšte zbog dobrobiti igre pod obručima u Evropi, pošto je manjak kvalitetnih plejmejkera evidentan već duži niz godina, ključnu ulogu preuzimaju američki košarkaši, kako u klubovima, tako i u nacionalnim timovima.

O Teodosićevim kvalitetima je svaka priča izlišna, u stanju je da izmisli poene na način koji nikom drugom ne bi pao na pamet, ali ga u tome veoma dobro prate saigrači, spremni su da im se lopta odjednom pojavi u rukama, što je odlika samo velikih timova sa kvalitetnom atmosferom i pravim ličnostima.

Tokom čitavog prvenstva bilo je veoma interesantno pratiti nadmetanje plejmejkera, granicu je najpre postavio Mantas Kalnijetis iz Litvanije, sa 13 asistencija je oborio rekord, da bi nekadašnji košarkaš FMP i Olimpijakosa već sledećeg dana izjednačio taj skor.

Da na mlađima svet ostaje podsetio je Satoranski, protiv Litvanije je u 15 navrata povezao svoje saigrače sa obručem, fantastično izdanje je prikazao i protiv Hrvatske, ponovo je imao dvocifren broj asistencija (11), međutim sa sledećim protivnikom nije bilo tako lako.

Granitna odbrana Srbije, pod vođstvom Stefana Markovića poptuno je uštopovala kreativnost Satoranskog, netipično za njega, pre se odlučivao na šut za tri poena nego na pronalaženje idealne situacije za lake poene.

To je ono na čemu mora da radi, kako zbog češke košarke, tako i uopšte zbog dobrobiti igre pod obručima u Evropi, pošto je manjak kvalitetnih plejmejkera evidentan već duži niz godina, ključnu ulogu preuzimaju američki košarkaši, kako u klubovima, tako i u nacionalnim timovima.

O Teodosićevim kvalitetima je svaka priča izlišna, u stanju je da izmisli poene na način koji nikom drugom ne bi pao na pamet, ali ga u tome veoma dobro prate saigrači, spremni su da im se lopta odjednom pojavi u rukama, što je odlika samo velikih timova sa kvalitetnom atmosferom i pravim ličnostima.