Na stranu sreća, viša sila i nevidljivi faktori velikog arhitekte, Češka je napravila tim koji je spreman na sve, pogotovo u situacijama kada nema šta da izgubi.

Jan Veseli i Tomaš Satoranski će biti lideri ove selekcije narednih deset godina, a stečeno iskustvo na ovom takmičenju samo im može pomoći da u budućnosti znaju kako se igra na velikoj sceni i šta treba da ima jedna reprezentacija da bi stigla do značajnog rezultata.

Česi nisu mogli da zamisle bolji raspored na početku takmičenja. U prva dva duela sastali su se sa autsajderima u grupi, Estonijom i Ukrajinom. Zabeležene su sigurne pobede, ali je onda došlo vreme za prvi pravi test.

Utakmicu protiv Letonije su izgubili, Satoranski, Šilb i Veseli su zajedno postigli 50 od ukupno 65 poena Češke, što nikako nije moglo da bude dovoljno za trijumf protiv čvrste selekcije sa Baltika, koja je pritom imala dodatni motiv, domaći teren.

Još jednu tvrdu utakmicu sa malim brojem poena Česi su odigrali protiv Belgije. Uspeli su da pobede košem razlike, ovoga puta se razigrao i Benda, ali je bilo očigledno da u poslednjoj deonici nisu imali dovoljno energije.

Prve tri četvrtine su rešili u svoju korist, četvrtu su izgubili sa pet poena razlike, što ih je umalo koštalo pobede. Satoranski je vezao pet poena i doneo treću pobedu svom timu, čime je plasman u dalji tok šampionata obezbeđen, a primarni cilj ispunjen.

Jedan vrlo čudan duel su imali sa Litvanijom, igrao se produžetak, ali u poslednjih 2.50 regularnog dela meča nije bilo niti jednog poena na obe strane. Finalni koš u četvrtom kvartalu pogodio je Šilb van linije za tri poena, a usledila je serija promašaja na obe strane, sve do dodatnih pet minuta.

Satoranski nije mogao sam, Valančunas se razigrao, Kuzminskas i Kalneitis pogađali trojke, a odgovora nije bilo, tako da su završili na trećem mestu prvi deo takmičenja i zakazali duel sa Hrvatskom, drugoplasiranom ekipom grupe C.

A tu... Rapsodija Češke ili rasulo Hrvatske? Reklo bi se i jedno i drugo. Tim Velimira Perasovića nije postojao, bilo je tu hrvatskih košarkaša negde na terenu, ali zapravo Česi nisu imali protivnika. Veseli je radio šta je hteo, Jelinek nalazio rupe u bušnoj odbrani, Satoranski delio asistencije, a Šilb ubacivao trojke.

Sve u selekciji Češke je delovalo kao podmazano, apetiti su porasli, pritiska nema kao što ga nije bilo ni protiv Hrvatske, tako da u duel sa Srbijom ulazi sastav koji apsolutno nema šta da izgubi, niti bilo ko od njih traži pobedu. Ali, neće je oni tako lako dati izabranicima Aleksandra Đorđevića.

Ispunili su sve ciljeve, sada igraju za svoju dušu

Česi nisu mogli da zamisle bolji raspored na početku takmičenja. U prva dva duela sastali su se sa autsajderima u grupi, Estonijom i Ukrajinom. Zabeležene su sigurne pobede, ali je onda došlo vreme za prvi pravi test.

Utakmicu protiv Letonije su izgubili, Satoranski, Šilb i Veseli su zajedno postigli 50 od ukupno 65 poena Češke, što nikako nije moglo da bude dovoljno za trijumf protiv čvrste selekcije sa Baltika, koja je pritom imala dodatni motiv, domaći teren.

Još jednu tvrdu utakmicu sa malim brojem poena Česi su odigrali protiv Belgije. Uspeli su da pobede košem razlike, ovoga puta se razigrao i Benda, ali je bilo očigledno da u poslednjoj deonici nisu imali dovoljno energije.

Prve tri četvrtine su rešili u svoju korist, četvrtu su izgubili sa pet poena razlike, što ih je umalo koštalo pobede. Satoranski je vezao pet poena i doneo treću pobedu svom timu, čime je plasman u dalji tok šampionata obezbeđen, a primarni cilj ispunjen.

Jedan vrlo čudan duel su imali sa Litvanijom, igrao se produžetak, ali u poslednjih 2.50 regularnog dela meča nije bilo niti jednog poena na obe strane. Finalni koš u četvrtom kvartalu pogodio je Šilb van linije za tri poena, a usledila je serija promašaja na obe strane, sve do dodatnih pet minuta.

Satoranski nije mogao sam, Valančunas se razigrao, Kuzminskas i Kalneitis pogađali trojke, a odgovora nije bilo, tako da su završili na trećem mestu prvi deo takmičenja i zakazali duel sa Hrvatskom, drugoplasiranom ekipom grupe C.

A tu... Rapsodija Češke ili rasulo Hrvatske? Reklo bi se i jedno i drugo. Tim Velimira Perasovića nije postojao, bilo je tu hrvatskih košarkaša negde na terenu, ali zapravo Česi nisu imali protivnika. Veseli je radio šta je hteo, Jelinek nalazio rupe u bušnoj odbrani, Satoranski delio asistencije, a Šilb ubacivao trojke.

Sve u selekciji Češke je delovalo kao podmazano, apetiti su porasli, pritiska nema kao što ga nije bilo ni protiv Hrvatske, tako da u duel sa Srbijom ulazi sastav koji apsolutno nema šta da izgubi, niti bilo ko od njih traži pobedu. Ali, neće je oni tako lako dati izabranicima Aleksandra Đorđevića.

Koliko treba da bude zahvalan Dušku Vujoševiću što je u njemu prepoznao talenat, toliko Jan Veseli treba da podigne u nebesa Željka Obradovića, koji je u njemu prepoznao mogućnosti. Nekada leteće krilo postalo je respektabilna petica u evropskim okvirima.

Njegova transformacija je ekvivalentna onome što se desilo sa Garetom Bejlom po prelasku iz Totenhema u Real Madrid. Iako je na početku karijere igrao kao ofanzivni levi bek postao je vrhunski desnokrilni napadač i u toj ulozi do kraja eksploatiše svoj potencijal.

Po odlasku u NBA ligu bilo je jasno da Veseli ne može da ponovi ni delić onoga što je radio u srpskoj, ABA i Evroligi. Manjak snage, nedostatak samopouzdanja i neuverljiv šut su ga eliminisali iz najbolje košarkaške lige na svetu, ali je izabrao pravi put, stigao je na doradu kod najtrofejnijeg trenera Evrope.

Desetak kilograma više, šut koji više nije mogao da se popravi i nešto manje brzine nego ranije, Obradović je video kao vrline češkog reprezentativca i poslao ga “u napad“, na poziciju najbližu svom, ali i protivničkom košu.

Priliku da se potpuno razleti dobio je u nacionalnom timu, prvi je strelac, prvi skakač i osnovno oružje ekipe u svakoj situaciji. U tome značajnu podršku ima od nove zvezde u usponu evropske košarke, plejmejkeru Tomašu Satoranskom. O njemu smo pisali u specijalu za Evrobasket 2013. godine, a za dve sezone je napredovao čak i iznad očekivanja.

Barselona se lako odrekla Marselinja Uertasa, sa razlogom... Brazilac će se oprobati u NBA, a dirigentska palica katalonskog giganta ostaje u rukama 24-godišnjeg Čeha. Atipičan plejmejker za modernu košarku, više liči na igrače iz sovjetske ere, ali ima toliki talenat da staromodne fore primeni na najbolji način.

Satoranski, Veseli, Šilb i ostali

Koliko treba da bude zahvalan Dušku Vujoševiću što je u njemu prepoznao talenat, toliko Jan Veseli treba da podigne u nebesa Željka Obradovića, koji je u njemu prepoznao mogućnosti. Nekada leteće krilo postalo je respektabilna petica u evropskim okvirima.

Njegova transformacija je ekvivalentna onome što se desilo sa Garetom Bejlom po prelasku iz Totenhema u Real Madrid. Iako je na početku karijere igrao kao ofanzivni levi bek postao je vrhunski desnokrilni napadač i u toj ulozi do kraja eksploatiše svoj potencijal.

Po odlasku u NBA ligu bilo je jasno da Veseli ne može da ponovi ni delić onoga što je radio u srpskoj, ABA i Evroligi. Manjak snage, nedostatak samopouzdanja i neuverljiv šut su ga eliminisali iz najbolje košarkaške lige na svetu, ali je izabrao pravi put, stigao je na doradu kod najtrofejnijeg trenera Evrope.

Desetak kilograma više, šut koji više nije mogao da se popravi i nešto manje brzine nego ranije, Obradović je video kao vrline češkog reprezentativca i poslao ga “u napad“, na poziciju najbližu svom, ali i protivničkom košu.

Priliku da se potpuno razleti dobio je u nacionalnom timu, prvi je strelac, prvi skakač i osnovno oružje ekipe u svakoj situaciji. U tome značajnu podršku ima od nove zvezde u usponu evropske košarke, plejmejkeru Tomašu Satoranskom. O njemu smo pisali u specijalu za Evrobasket 2013. godine, a za dve sezone je napredovao čak i iznad očekivanja.

Barselona se lako odrekla Marselinja Uertasa, sa razlogom... Brazilac će se oprobati u NBA, a dirigentska palica katalonskog giganta ostaje u rukama 24-godišnjeg Čeha. Atipičan plejmejker za modernu košarku, više liči na igrače iz sovjetske ere, ali ima toliki talenat da staromodne fore primeni na najbolji način.

Veoma je visok za poziciju jedinice, jednako brz i lucidan, ima nečega parkerovskog u sebi, a to je nadogradio izuzetnim fizikalijama koje ga čine dominantnim u odnosu na direktne protivnike. Suočiće se sa možda najtežim zadatkom do sada, izlišno je govoriti o kvalitetima Miloša Teodosića, a navijači Srbije su mu poručili da pošalje svoje mere Stefanu Markoviću kako bi ovaj spremio dovoljno dubok džep.

Za sada igra najbolje u karijeri, postiže 13,2 poena u proseku, deli skoro devet asistencija i hvata šest lopti. Nema toliko dobre procente šuta iz igre, u tom segmentu se iza njega nalaze samo Hruban, Barton, Huška i Velš, ali oni provode daleko manje vremena na terenu od prvog pleja Češke.

Praznina koje je na prethodnim velikim takmičenjima postojala u Češkoj sada je popunjena, Blejk Šilb se nije proslavio u Crvenoj zvezdi Telekom, ali da itekako može da bude agilan u odbrani, racionalan u napadu, spreman da pruži 100% sebe videli smo u prvih šest utakmica. Pogotovo protiv Hrvatske.

Rođeni šuter nema problem da opali trojku iz kontre u trećoj sekundi napada, a visina i fizikalije daju mu prednost s obzirom na to da većina timova igra sa tri niska košarkaša, tako da gotovo da nema onih klasičnih krila sa preko 2.05, što su nekada bili Predrag Stojaković, Milan Gurović ili Mihalis Kakjuzis.

Poput Satoranskog i Šilb će se suočiti sa možda najozbiljnijim protivnicima u dosadašnjem delu Evrobasketa. Nikola Kalinić i Marko Simonović imaju veliku energiju, brze ruke i noge, mogućnost da budu konstantno za vratom i ne dozvoljavaju otvorene pozicije za šut.

Godinama je Jirži Velš bio jedini igrač visoke klase u selekciji Češke. Ušao je u godine, komandu je prepustio mlađima, ali je i dalje bitan šraf tima, kao svojevrsni korektivni faktor. Bogato evroligaško iskustvo koristi za savete saigračima, u napadu ga nema previše, ali svakako Češka ima veliku sigurnost kada je on na parketu.

Veoma je visok za poziciju jedinice, jednako brz i lucidan, ima nečega parkerovskog u sebi, a to je nadogradio izuzetnim fizikalijama koje ga čine dominantnim u odnosu na direktne protivnike. Suočiće se sa možda najtežim zadatkom do sada, izlišno je govoriti o kvalitetima Miloša Teodosića, a navijači Srbije su mu poručili da pošalje svoje mere Stefanu Markoviću kako bi ovaj spremio dovoljno dubok džep.

Za sada igra najbolje u karijeri, postiže 13,2 poena u proseku, deli skoro devet asistencija i hvata šest lopti. Nema toliko dobre procente šuta iz igre, u tom segmentu se iza njega nalaze samo Hruban, Barton, Huška i Velš, ali oni provode daleko manje vremena na terenu od prvog pleja Češke.

Praznina koje je na prethodnim velikim takmičenjima postojala u Češkoj sada je popunjena, Blejk Šilb se nije proslavio u Crvenoj zvezdi Telekom, ali da itekako može da bude agilan u odbrani, racionalan u napadu, spreman da pruži 100% sebe videli smo u prvih šest utakmica. Pogotovo protiv Hrvatske.

Rođeni šuter nema problem da opali trojku iz kontre u trećoj sekundi napada, a visina i fizikalije daju mu prednost s obzirom na to da većina timova igra sa tri niska košarkaša, tako da gotovo da nema onih klasičnih krila sa preko 2.05, što su nekada bili Predrag Stojaković, Milan Gurović ili Mihalis Kakjuzis.

Poput Satoranskog i Šilb će se suočiti sa možda najozbiljnijim protivnicima u dosadašnjem delu Evrobasketa. Nikola Kalinić i Marko Simonović imaju veliku energiju, brze ruke i noge, mogućnost da budu konstantno za vratom i ne dozvoljavaju otvorene pozicije za šut.

Godinama je Jirži Velš bio jedini igrač visoke klase u selekciji Češke. Ušao je u godine, komandu je prepustio mlađima, ali je i dalje bitan šraf tima, kao svojevrsni korektivni faktor. Bogato evroligaško iskustvo koristi za savete saigračima, u napadu ga nema previše, ali svakako Češka ima veliku sigurnost kada je on na parketu.

Prva petorka ima veliku podršku sa klupe, svaki igrač koji se pojavi na parketu ima zadatak i misiju, a igrači koji privlače posebnu pažnju su Pavel Pumprla, David Jelinek i Patrik Auda, gotovo nepoznati široj košarkaškoj javnosti.

Prvopomenuti je godinama odbijao da napusti šampionat svoje zemlje, osam godina je trajala njegova profesionalna karijera u Češkoj, a u 26. godini je našao sreću u Obradoiru. Sa pozicije krila igra ulogu Šona Meriona iz najboljih dana, u odbrani je stalno na lopti, ume da obavi prljav posao, iznudi grešku protivnika, da pokrene kontru...

Jelineka će se veoma dobro sećati košarkaši Hrvatske, za 16 minuta im je ubacio 13 poena u utakmici osmine finala, koristio je svaku rupu u odbrani protivnika, bacao floutere, pogađao trojke. Veliki borac, jednako svom timskom kolegi Patriku Audi.

Posle četiri godine na koledžu vratio se u Evropu, zaigrao profesionalnu košarku u Poljskoj i stekao reputaciju koja ga je dovela u nacionalnu selekciju. Briljirao je u kvalifikacijama, igra na čistoj poziciji četvorke, retko se izvlači na trojku, ali se čini da ne koristi dobro minute koje dobija jer je prosečno beležio tačno četiri poena.

U grupu veterana spada i Luboš Barton, svojevremeno odličan evroligaški igrač, nastupao je za Huventud i Barselonu, osvojio i jednu Evroligu sa Kataloncima, a u smiraj karijere član je Nimburka, kluba koji se jedne sezone takmičio u Jadranskoj ligi. U odnosu na Velša i Bendu potpuno je po strani, igrao je na svega tri utakmice, a upisao je samo jednu trojku, protiv Hrvatske u finišu.

Na osnovu svega može se izvesti zaključak da Češka ima tri oslonca i da njena igra počiva na aktivnostima Satoranskog, Šilba i Veselog. Prvi asistira, drugi šutira, treći skače, ali svako radi sve ostalo, pored svojih primarnih zadataka. Petorku popunjavaju dva veterana, Benda i Velš, unose iskustvo čisto da bi se sve držalo u meri i da mlađi ne bi podivljali.

Spasoje Veselinović

Prva petorka ima veliku podršku sa klupe, svaki igrač koji se pojavi na parketu ima zadatak i misiju, a igrači koji privlače posebnu pažnju su Pavel Pumprla, David Jelinek i Patrik Auda, gotovo nepoznati široj košarkaškoj javnosti.

Prvopomenuti je godinama odbijao da napusti šampionat svoje zemlje, osam godina je trajala njegova profesionalna karijera u Češkoj, a u 26. godini je našao sreću u Obradoiru. Sa pozicije krila igra ulogu Šona Meriona iz najboljih dana, u odbrani je stalno na lopti, ume da obavi prljav posao, iznudi grešku protivnika, da pokrene kontru...

Jelineka će se veoma dobro sećati košarkaši Hrvatske, za 16 minuta im je ubacio 13 poena u utakmici osmine finala, koristio je svaku rupu u odbrani protivnika, bacao floutere, pogađao trojke. Veliki borac, jednako svom timskom kolegi Patriku Audi.

Posle četiri godine na koledžu vratio se u Evropu, zaigrao profesionalnu košarku u Poljskoj i stekao reputaciju koja ga je dovela u nacionalnu selekciju. Briljirao je u kvalifikacijama, igra na čistoj poziciji četvorke, retko se izvlači na trojku, ali se čini da ne koristi dobro minute koje dobija jer je prosečno beležio tačno četiri poena.

U grupu veterana spada i Luboš Barton, svojevremeno odličan evroligaški igrač, nastupao je za Huventud i Barselonu, osvojio i jednu Evroligu sa Kataloncima, a u smiraj karijere član je Nimburka, kluba koji se jedne sezone takmičio u Jadranskoj ligi. U odnosu na Velša i Bendu potpuno je po strani, igrao je na svega tri utakmice, a upisao je samo jednu trojku, protiv Hrvatske u finišu.

Na osnovu svega može se izvesti zaključak da Češka ima tri oslonca i da njena igra počiva na aktivnostima Satoranskog, Šilba i Veselog. Prvi asistira, drugi šutira, treći skače, ali svako radi sve ostalo, pored svojih primarnih zadataka. Petorku popunjavaju dva veterana, Benda i Velš, unose iskustvo čisto da bi se sve držalo u meri i da mlađi ne bi podivljali.

Spasoje Veselinović