Ipak, za ekipu Henrika Detmana i sam prolaz dalje veliki uspeh i nastavak tradicije započete 2011. u Litvaniji, pa nastavljene dva leta kasnije u Sloveniji.

Čekali su protivnika u narednoj fazi, gledajući duel Srbije i Italije, a već posle prvog poluvremena moglo je da im bude jasno da im sledi duel sa vicešampionom sveta, jednom od tri neporažene ekipe na Evrobasketu. Ta utakmica je zakazana za nedelju od 14.30.

Veoma hrabro su počeli Evrobasket, nije ih uplašila atmosfera u Monpeljeu u duelu sa jednim od domaćina takmičenja, Sasu Salin je doneo i produžetak, ali su Francuzi na suvi kvalitet uspeli da spreče iznenađenje i trijumfuju.

Nije Fincima bilo strano da se bace po loptu, napadnu obruč koji su čuvali igrači poput Rudija Gobera, Borisa Dijaa i Žofrea Lovernja, a konstantna tenzija u odbrani, “zujanje“ slično onom koje smo videli od Islanđana umalo je urodilo plodom.

Ipak, čini se da su se izabranici bivšeg selektora Nemačke mnogo potrošili protiv Francuza, Izrael su jurili tokom celog meča, stalno bili na više od deset poena zaostatka. Drugi poraz na turniru upalio je alarm, a u pravom trenutku stigla je utakmica sa Rusijom.

Ponovila se neizvesna završnica, posle veoma tvrdog duela sa mnogo rezultatskih klackalica. Nisu se Rusi lako predavali, ali kad je trebalo šut Finaca je bio sjajno baždaren. Poučeni iskustvom da se ne može sve trojkama, poslednji napad su odigrali na sigurno, Koponenu nije bilo teško da polomi zglobove višem i sporijem od sebe, Andreju Voronceviču, pogodio je dugu dvojku i doneo prvu pobedu svom timu.

Priliku da pokažu sav svoj potencijal Finci su imali protiv slabašne ekipe BiH. Koristili su pikenrol i pikenpop situacije, Vilson je bio nož za puter odbranu ekipe Duška Ivanovića, praktično sve što su hteli da rade uradili su i zabeležili veliku pobedu od 29 poena razlike.

Dve vezane pobede čak su Fincima dale ulogu favorita u duelu sa Poljskom, koji je trebalo da pruži odgovor na to ko će sa koje pozicije u dalju fazu takmičenja. Kladionice nisu bile u pravu, iako se Finska dosta dobro držala tokom prvih 20 minuta. Manjak energije u odbrani omogućio je Poljacima da odigraju kako god žele i pošalju Finsku na duel sa Srbijom.

Kako su stigli do najboljih 16?

Veoma hrabro su počeli Evrobasket, nije ih uplašila atmosfera u Monpeljeu u duelu sa jednim od domaćina takmičenja, Sasu Salin je doneo i produžetak, ali su Francuzi na suvi kvalitet uspeli da spreče iznenađenje i trijumfuju.

Nije Fincima bilo strano da se bace po loptu, napadnu obruč koji su čuvali igrači poput Rudija Gobera, Borisa Dijaa i Žofrea Lovernja, a konstantna tenzija u odbrani, “zujanje“ slično onom koje smo videli od Islanđana umalo je urodilo plodom.

Ipak, čini se da su se izabranici bivšeg selektora Nemačke mnogo potrošili protiv Francuza, Izrael su jurili tokom celog meča, stalno bili na više od deset poena zaostatka. Drugi poraz na turniru upalio je alarm, a u pravom trenutku stigla je utakmica sa Rusijom.

Ponovila se neizvesna završnica, posle veoma tvrdog duela sa mnogo rezultatskih klackalica. Nisu se Rusi lako predavali, ali kad je trebalo šut Finaca je bio sjajno baždaren. Poučeni iskustvom da se ne može sve trojkama, poslednji napad su odigrali na sigurno, Koponenu nije bilo teško da polomi zglobove višem i sporijem od sebe, Andreju Voronceviču, pogodio je dugu dvojku i doneo prvu pobedu svom timu.

Priliku da pokažu sav svoj potencijal Finci su imali protiv slabašne ekipe BiH. Koristili su pikenrol i pikenpop situacije, Vilson je bio nož za puter odbranu ekipe Duška Ivanovića, praktično sve što su hteli da rade uradili su i zabeležili veliku pobedu od 29 poena razlike.

Dve vezane pobede čak su Fincima dale ulogu favorita u duelu sa Poljskom, koji je trebalo da pruži odgovor na to ko će sa koje pozicije u dalju fazu takmičenja. Kladionice nisu bile u pravu, iako se Finska dosta dobro držala tokom prvih 20 minuta. Manjak energije u odbrani omogućio je Poljacima da odigraju kako god žele i pošalju Finsku na duel sa Srbijom.

Iako se očekivalo da glavnu reč u napadačkoj fazi vodi plejmejker Peteri Koponen, u prvi plan je izašao krilni centar Erik Marfi. Košarkaš Bešiktaša je najkorisniji igrač tima, prosečno je na prvih pet utakmica beležio 13,4 poena uz 7,6 skokova.

Sa visinom od 208 centimetra nije mu strano da širi igru i da se izvlači na šut za tri poena, što je na svojoj koži osetio Izrael. Marfi je ubacio tri trojke iz šest pokušaja, ali je evidentno da protiv timova koji imaju čvrstinu pod košem ne ume baš dobro da se snađe.

U duelu sa francuskim centrima ubacio je svega sedam poena, dok su ga visoki košarkaši Poljske limitirali na šest, uz loš procenat šuta za dva (3/8).

Dakle, protiv naše veoma pokretne centarske linije, ali i Bjelicu i Ercega na pozicijama četvorke, Marfi ne bi trebalo da se naigra košarke, ali može da stvori određene probleme i na njega treba obratiti posebnu pažnju.

Koponen je već nekoliko godina glavna karika tima, u najboljim je košarkaškim godinama (26), a iskustvo igranja u ozbiljnim evropskim ekipama mu daje za pravo da diriguje igrom. Raspoloženi Marfi mu je omogućio da manje gleda ka košu, ali je i pored toga prosečno beležio 11,6 poena.

Ipak, najvažnije za plejmejkera je upravo to, pravljenje igre, a član ruskog Himkija je u tome itekako uspevao. Na svakoj od utakmica prve faze imao je više od pet asistencija, najviše protiv Poljske, osam.

Najpoznatije ime u ekipi Finske ljubiteljima košarke sa ovih prostora je bek Sasu Salin, dugogodišnji član ljubljanske Olimpije i najopasniji šuter u timu. Reputaciju je izgradio u Jadranskoj ligi, potom se preselio u Gran Kanariju, a na ovom takmičenju i nije baš u nekoj sjajnoj formi. Na prva tri meča ubacio je po tri trojke, po jednu Bosni i Hercegovini i Poljskoj, ali uz loše procente šuta.

Kao faktor iznenađenja u ekipi Finske pojavio se Džamar Vilson, momak rođen u Njujorku kome je ovo prvo pojavljivanje na velikom takmičenju. Francuzi se nisu dobro pripremili za njega, ubacio im je 21 poen, ali ne kako se očekivalo, šutem sa distance.

Nema naviku da koristi dalekometnu paljbu, šutnuo je ukupno pet, a pogodio tri trojke i u igri se najviše oslanja na prodore do obruča. U tom smislu ne bi trebalo da se naigra protiv čvrste kolektivne odbrane Srbije, čak i ako uspe da probije prvi bekovski bedem.

Što ne radi Vilson, radi Šon Haf, ne libi se da se podigne na šut van linije 6,75, ali u tome nije bio preterano uspešan, od 21 pokušaja pogodio je šest trojki, međutim kako prvenstvo odmiče sve manje se odlučuje na realizaciju sa distance i prilagođava svoju igru čuvarima.

Od koga preti najveća opasnost?

Iako se očekivalo da glavnu reč u napadačkoj fazi vodi plejmejker Peteri Koponen, u prvi plan je izašao krilni centar Erik Marfi. Košarkaš Bešiktaša je najkorisniji igrač tima, prosečno je na prvih pet utakmica beležio 13,4 poena uz 7,6 skokova.

Sa visinom od 208 centimetra nije mu strano da širi igru i da se izvlači na šut za tri poena, što je na svojoj koži osetio Izrael. Marfi je ubacio tri trojke iz šest pokušaja, ali je evidentno da protiv timova koji imaju čvrstinu pod košem ne ume baš dobro da se snađe.

U duelu sa francuskim centrima ubacio je svega sedam poena, dok su ga visoki košarkaši Poljske limitirali na šest, uz loš procenat šuta za dva (3/8).

Dakle, protiv naše veoma pokretne centarske linije, ali i Bjelicu i Ercega na pozicijama četvorke, Marfi ne bi trebalo da se naigra košarke, ali može da stvori određene probleme i na njega treba obratiti posebnu pažnju.

Koponen je već nekoliko godina glavna karika tima, u najboljim je košarkaškim godinama (26), a iskustvo igranja u ozbiljnim evropskim ekipama mu daje za pravo da diriguje igrom. Raspoloženi Marfi mu je omogućio da manje gleda ka košu, ali je i pored toga prosečno beležio 11,6 poena.

Ipak, najvažnije za plejmejkera je upravo to, pravljenje igre, a član ruskog Himkija je u tome itekako uspevao. Na svakoj od utakmica prve faze imao je više od pet asistencija, najviše protiv Poljske, osam.

Najpoznatije ime u ekipi Finske ljubiteljima košarke sa ovih prostora je bek Sasu Salin, dugogodišnji član ljubljanske Olimpije i najopasniji šuter u timu. Reputaciju je izgradio u Jadranskoj ligi, potom se preselio u Gran Kanariju, a na ovom takmičenju i nije baš u nekoj sjajnoj formi. Na prva tri meča ubacio je po tri trojke, po jednu Bosni i Hercegovini i Poljskoj, ali uz loše procente šuta.

Kao faktor iznenađenja u ekipi Finske pojavio se Džamar Vilson, momak rođen u Njujorku kome je ovo prvo pojavljivanje na velikom takmičenju. Francuzi se nisu dobro pripremili za njega, ubacio im je 21 poen, ali ne kako se očekivalo, šutem sa distance.

Nema naviku da koristi dalekometnu paljbu, šutnuo je ukupno pet, a pogodio tri trojke i u igri se najviše oslanja na prodore do obruča. U tom smislu ne bi trebalo da se naigra protiv čvrste kolektivne odbrane Srbije, čak i ako uspe da probije prvi bekovski bedem.

Što ne radi Vilson, radi Šon Haf, ne libi se da se podigne na šut van linije 6,75, ali u tome nije bio preterano uspešan, od 21 pokušaja pogodio je šest trojki, međutim kako prvenstvo odmiče sve manje se odlučuje na realizaciju sa distance i prilagođava svoju igru čuvarima.

Generalno, Finska se najviše oslanja na šut za tri poena i pikenrol saradnju Koponena sa Marfijem. Taj koncept igre razbija Vilson koji koristi sjajne fizičke predispozicije za direktan napad na koš. Pitanje je kako takva igra može da prođe protiv čvrste odbrane Srbije, naročito na visokim pozicijama.

Takođe, postoji velika verovatnoća da selektor Aleksandar Đorđević dodeli specijalan zadatak Stefanu Markoviću da motri na Koponena. Njegovim zaustavljanjem pola posla bi već bilo završeno.

Selektor Detman celo takmičenje igra praktično sa osam igrača, pitanje je koliko će oni imati energije da izdrže visok tempo na obe strane terena koju forsira selekcija Srbije.

Čak i da izdrže prvo poluvreme, računajući čak i na povremenu uspavanost "Orlova" u trećoj deonici, Fincima će biti potrebno pravo malo čudo da bi eliminisali jednog od glavnih kandidata za zlatnu medalju.

Spasoje Veselinović

Generalno, Finska se najviše oslanja na šut za tri poena i pikenrol saradnju Koponena sa Marfijem. Taj koncept igre razbija Vilson koji koristi sjajne fizičke predispozicije za direktan napad na koš. Pitanje je kako takva igra može da prođe protiv čvrste odbrane Srbije, naročito na visokim pozicijama.

Takođe, postoji velika verovatnoća da selektor Aleksandar Đorđević dodeli specijalan zadatak Stefanu Markoviću da motri na Koponena. Njegovim zaustavljanjem pola posla bi već bilo završeno.

Selektor Detman celo takmičenje igra praktično sa osam igrača, pitanje je koliko će oni imati energije da izdrže visok tempo na obe strane terena koju forsira selekcija Srbije.

Čak i da izdrže prvo poluvreme, računajući čak i na povremenu uspavanost "Orlova" u trećoj deonici, Fincima će biti potrebno pravo malo čudo da bi eliminisali jednog od glavnih kandidata za zlatnu medalju.

Spasoje Veselinović