Duel na stadionu Alijanc Rivijera bio je samo još jedan u nizu istorijskih za 'Vikinge', koji su se po prvi put od kada se igra fudbal u njihovoj zemlji kvalifikovali za završnicu na jednom od dva najveća turnira u svetu fudbala.

Nisu želeli da budu samo puki učesnici, niti da služe ostalim reprezentacijama za sigurne bodove i popravljanje statistike, da bi simpatije celog sveta pobrali već na startu grupne faze.

Nisu se uplašili od Kristijana Ronalda i drugova, pa su teren posle 90 minuta igre napustili kao neporaženi (1:1). Identičan rezultat ostvarili su i u drugoj rundi, remiziravši ovoga puta sa Mađarskom.

Protiv naših severnih suseda ispustili su prvi trijumf u samom finišu, ali im se sve to vratilo na zatvaranju grupe protiv Austrije. Međutim, Austrijanci su takođe uspeli da izjednače, a iako ih je i takav rezultat vodio dalje – Amor Ingvi Traustason potrudio se da 'baci' u trans 330.000 zemljaka, ali i jednog posebnog komentatora.

"Kada podignem glavu i pogledam moje zemljake na tribini – rekao bih da poznajem ili da sam barem negde sreo barem polovinu njih" -- kapiten Aron Gunarson.

I dok čekamo da 'Vikinzi' ispišu novu stranicu svoje moderne sage, kada se u nedelju od 21 čas budu borili sa domaćinom za prolaz u polufinale na stadionu Stad de France, moramo da se osvrnemo na pozadinu cele priče koju mediji uporno potenciraju.

Protiv naših severnih suseda ispustili su prvi trijumf u samom finišu, ali im se sve to vratilo na zatvaranju grupe protiv Austrije. Međutim, Austrijanci su takođe uspeli da izjednače, a iako ih je i takav rezultat vodio dalje – Amor Ingvi Traustason potrudio se da 'baci' u trans 330.000 zemljaka, ali i jednog posebnog komentatora.

"Kada podignem glavu i pogledam moje zemljake na tribini – rekao bih da poznajem ili da sam barem negde sreo barem polovinu njih" -- kapiten Aron Gunarson.

I dok čekamo da 'Vikinzi' ispišu novu stranicu svoje moderne sage, kada se u nedelju od 21 čas budu borili sa domaćinom za prolaz u polufinale na stadionu Stad de France, moramo da se osvrnemo na pozadinu cele priče koju mediji uporno potenciraju.

Naravno, bez ikakve namere da umanjimo nadljudski podvig simpatičnih momaka sa Islanda, ali daleko od toga da su u pitanju fudbalske analfabete i momci kojima trčanje za loptom nije ono od čega žive u životu.

U želji za što više senzacionalizma u svojim pričama, svetski mediji danima se utrkuju da Islanđane predstave kao da su u pitanju reprezentativci, primera radi, San Marina, Lihtenštajna ili Gibraltara – da kada ne igraju fudbal obavljaju poslove 'ravne' nama običnim smrtnicima, iako to nikako nije slučaj.

Ko zna možda su se samo 'upecali' na fenomenalno sarkastično, ironične tvitove Dagura Hjartarsona – koji ne prestaje da nas zabavlja preko svog profila na Tviteru, otkrivajući nam kakve su sve putešestvije njegovih sunarodnika na putu ka fudbalskom terenu bile.

Naravno, bez ikakve namere da umanjimo nadljudski podvig simpatičnih momaka sa Islanda, ali daleko od toga da su u pitanju fudbalske analfabete i momci kojima trčanje za loptom nije ono od čega žive u životu.

U želji za što više senzacionalizma u svojim pričama, svetski mediji danima se utrkuju da Islanđane predstave kao da su u pitanju reprezentativci, primera radi, San Marina, Lihtenštajna ili Gibraltara – da kada ne igraju fudbal obavljaju poslove 'ravne' nama običnim smrtnicima, iako to nikako nije slučaj.

Ko zna možda su se samo 'upecali' na fenomenalno sarkastično, ironične tvitove Dagura Hjartarsona – koji ne prestaje da nas zabavlja preko svog profila na Tviteru, otkrivajući nam kakve su sve putešestvije njegovih sunarodnika na putu ka fudbalskom terenu bile.

Fudbalska kultura na ovoj ostrvskoj državi duga je više od jednog veka, tačnije gotovo trinaest decenija, a momci koji nose dres sa državnim obeležijima sve su samo ne amateri, već nekolicina od preko 20.000 registrovanih fudbalera.

To što je jedan od dvojice selektora zubar po profesiji, ne znači da ostali rade kao pumpadžije, građevinci, farmeri i ribari, ili da su prvi put fudbalsku loptu videli kada je lokalni zmaj na obalama Rejkjavika izlegao jaje.

Potpuno suprotno, poštu su apsolutno svi članovi reprezentacije Islanda igraju u prvoligašima širom Evrope, a osim veterana Ejdura Gudjonsena, nekadašnjeg napadača Čelsija i Barselone, sigurno ste čuli i gledali vezistu Svonsi Sitja, a nekada Totenhem Hotspura, Gilfija Sigurdsona, centarfora Nanta Kolbeina Siktorsona, nekadašnjeg učenika čuvene škole amsterdamskog Ajaksa, kao i, recimo, za vezistu Udinezea Emila Halfredsona.

Posle odbijanja ulaska u Evropsku uniju, kao i identičnog odgovora za MMF; Fudbalski savez Islanda iskoristio je u ekonomski bum u državi da unapredi sve sfere života svojih građana, pa ni sport nije zaboravljen. U rukometu su već bili sila za koju su svi čuli, ali su po svaku scenu želeli da se nađu na velikoj sceni i u dva planetarno najpopularnija sporta.

Getty Images

Fudbalska kultura na ovoj ostrvskoj državi duga je više od jednog veka, tačnije gotovo trinaest decenija, a momci koji nose dres sa državnim obeležijima sve su samo ne amateri, već nekolicina od preko 20.000 registrovanih fudbalera.

To što je jedan od dvojice selektora zubar po profesiji, ne znači da ostali rade kao pumpadžije, građevinci, farmeri i ribari, ili da su prvi put fudbalsku loptu videli kada je lokalni zmaj na obalama Rejkjavika izlegao jaje.

Potpuno suprotno, poštu su apsolutno svi članovi reprezentacije Islanda igraju u prvoligašima širom Evrope, a osim veterana Ejdura Gudjonsena, nekadašnjeg napadača Čelsija i Barselone, sigurno ste čuli i gledali vezistu Svonsi Sitja, a nekada Totenhem Hotspura, Gilfija Sigurdsona, centarfora Nanta Kolbeina Siktorsona, nekadašnjeg učenika čuvene škole amsterdamskog Ajaksa, kao i, recimo, za vezistu Udinezea Emila Halfredsona.

Posle odbijanja ulaska u Evropsku uniju, kao i identičnog odgovora za MMF; Fudbalski savez Islanda iskoristio je u ekonomski bum u državi da unapredi sve sfere života svojih građana, pa ni sport nije zaboravljen. U rukometu su već bili sila za koju su svi čuli, ali su po svaku scenu želeli da se nađu na velikoj sceni i u dva planetarno najpopularnija sporta.

Poput Mađara, napravili su dugogodišnji plan, uložili ogromna sredstva u trening centre, školovanje trenera i razvoj igrača, a sada je sve to samo došlo na naplatu. Ništa drugo. Isto tako bilo je i na prethodnom Mundijalu u basketu, pa i EURO koji je usledio.

Šta više, danas svaka škola ima pokriven teren sa grejanjem, 640 trenera ima visoke kvalifikacije, od čega više od pola UEFA PRO licencu.

Za kraj, ostaje da se nadamo da ćemo potomke Ragnara i Odina gledati i posle nedelje, kako zajedno sa svojim navijačima – sinhornizovano hučući ratnički poklič – osvajaju Francusku XII vekova kasnije. Na pola su puta, Englesku su već ponovo 'pokorili'.

Mala je šansa da će se to zaista i desiti, iako su to svi govorili i pre okršaja sa 'Tri lava', ali recite koliko bi 'jako' bilo da baš štoper koji se zove kao čuveni vikinški kralj postigne gol za sigurno veće slavlje nego kada je Angelos Haristeas pre više od decenije pogodio mrežu Portugala.

Poput Mađara, napravili su dugogodišnji plan, uložili ogromna sredstva u trening centre, školovanje trenera i razvoj igrača, a sada je sve to samo došlo na naplatu. Ništa drugo. Isto tako bilo je i na prethodnom Mundijalu u basketu, pa i EURO koji je usledio.

Šta više, danas svaka škola ima pokriven teren sa grejanjem, 640 trenera ima visoke kvalifikacije, od čega više od pola UEFA PRO licencu.

Za kraj, ostaje da se nadamo da ćemo potomke Ragnara i Odina gledati i posle nedelje, kako zajedno sa svojim navijačima – sinhornizovano hučući ratnički poklič – osvajaju Francusku XII vekova kasnije. Na pola su puta, Englesku su već ponovo 'pokorili'.

Mala je šansa da će se to zaista i desiti, iako su to svi govorili i pre okršaja sa 'Tri lava', ali recite koliko bi 'jako' bilo da baš štoper koji se zove kao čuveni vikinški kralj postigne gol za sigurno veće slavlje nego kada je Angelos Haristeas pre više od decenije pogodio mrežu Portugala.