Šampionat u Francuskoj 15. je u istoriji takmičenja u organizaciji Evropske fudbalske unije (UEFA), prvo na kome gledamo 24 nacionalna tima, a simbolično je da je prvi završni turnir najboljih selekcija Evrope održan upravo u zemlji vina i sira 1960. godine.

Vaš i naš tim 'igraće' u formaciji 3-4-3, pošto smo odlučili da na uštrb zadnje linije tima damo malo više prostora svima onima koji su svojim umećem rešavali one najveće utakmice.

Posle detaljne analize gotovo stotinu kandidata, kroz njihov učinak na Evropskim prvenstvima, jedino što je preostalo jeste da od 33 trojice velikana izaberemo onih jedanaest najboljih.

Jedan je od onih koji su bili uspešni i na terenu i van njega. Živa je igračka legenda Ajaksa i Milana, dok ga po velikim stvarima pamte i navijači Barselone, kao i njegove Holandije. Četiri puta dizao je 'ušati' pehar, preko 30 puta u karijeri našao se na pobedničkom postolju, a svuda gde je igrao bio je jedan od onih koji prave razliku. Stamen, inteligentan, polivalentan, jak na lopti, neprelazan u defanzivi, opasan u napadu. Centarlni vezni, zadnji vezni, bek – Franklin Edmundo Rajkard.

Rođen je u Amsterdamu 30. septembra 1962. godine, 'zahvaljujući' kolonizaciji Surinama od strane Holandije početkom XVIII veka. Majka mu je bila rođena Holanđanka, dok su očevi geni 'krivi' za to što je postao fudbaler.

Herman Rajkard i sam je bio fudbaler, a veći deo karijere proveo je u fudbalskom klubu Robin Hud iz Paramariba, glavnog i najvećeg grada države Surinam. Frank i nije imao previše izbora. Prva igračka bila mu je fudbalska lopta, a igrački uzor veliki Johan Krojf.

Kako mu je Krojf bio idol, ni pri izboru voljenog kluba nije bilo nedoumica, da bi sa deset godina postao deo čuvene Ajaksove akademije. Bio je kapiten i predvodnik svih generacija za koje je igrao u mlađim kategorijama, a profesionalcem ga je sa 17 godina načinio Leo Benhaker.

Llama

Getty Images

Jedan je od onih koji su bili uspešni i na terenu i van njega. Živa je igračka legenda Ajaksa i Milana, dok ga po velikim stvarima pamte i navijači Barselone, kao i njegove Holandije. Četiri puta dizao je 'ušati' pehar, preko 30 puta u karijeri našao se na pobedničkom postolju, a svuda gde je igrao bio je jedan od onih koji prave razliku. Stamen, inteligentan, polivalentan, jak na lopti, neprelazan u defanzivi, opasan u napadu. Centarlni vezni, zadnji vezni, bek – Franklin Edmundo Rajkard.

Rođen je u Amsterdamu 30. septembra 1962. godine, 'zahvaljujući' kolonizaciji Surinama od strane Holandije početkom XVIII veka. Majka mu je bila rođena Holanđanka, dok su očevi geni 'krivi' za to što je postao fudbaler.

Herman Rajkard i sam je bio fudbaler, a veći deo karijere proveo je u fudbalskom klubu Robin Hud iz Paramariba, glavnog i najvećeg grada države Surinam. Frank i nije imao previše izbora. Prva igračka bila mu je fudbalska lopta, a igrački uzor veliki Johan Krojf.

Kako mu je Krojf bio idol, ni pri izboru voljenog kluba nije bilo nedoumica, da bi sa deset godina postao deo čuvene Ajaksove akademije. Bio je kapiten i predvodnik svih generacija za koje je igrao u mlađim kategorijama, a profesionalcem ga je sa 17 godina načinio Leo Benhaker.

Za sedam godina među 'Kopljanicima' osvojio je po tri titule, Kupa i Superkupa, postavši jedan od simbola sjajne generacije Ajaksa. Prve tri sezone proveo je na pozicji centarlnog defanzivca, a preostalih četiri u veznom redu – gde je mogao da igra gotovo na svim mestima.

Ispostaviće se, poslednje dve bile su posebne za njega jer imao priliku da fudbal uči od svog idola, koji mu 1985. godine postaje trener. Kruna svega što je učinio u gotovo 300 nastupa stigla je u vidu trofeja namenjenom Kupu pobednika Kupova, ali i šestogodišnjem stažu među reprezentativcima Holandije.

Međutim, sve se promenilo u sekundi – Rajkard i Krojf ušli su u žučnu raspravu na predsezonskom treningu, a sve se završilo tako što je Frank izjurio iz trening centra zarekavši se da nikada više neće igrati za Johana.

Bukvalno u poslednim minutima prelaznog roka prodat je lisabonskom Sportingu. Ipak, iako su uspeli da završe transfer, 'Lavovi' nisu stigli da ga registruju za takmičarske mečeve, pa je tako Real Saragosa na pozajmicu dobila budućeg prvaka Evrope.

Za sedam godina među 'Kopljanicima' osvojio je po tri titule, Kupa i Superkupa, postavši jedan od simbola sjajne generacije Ajaksa. Prve tri sezone proveo je na pozicji centarlnog defanzivca, a preostalih četiri u veznom redu – gde je mogao da igra gotovo na svim mestima.

Ispostaviće se, poslednje dve bile su posebne za njega jer imao priliku da fudbal uči od svog idola, koji mu 1985. godine postaje trener. Kruna svega što je učinio u gotovo 300 nastupa stigla je u vidu trofeja namenjenom Kupu pobednika Kupova, ali i šestogodišnjem stažu među reprezentativcima Holandije.

Međutim, sve se promenilo u sekundi – Rajkard i Krojf ušli su u žučnu raspravu na predsezonskom treningu, a sve se završilo tako što je Frank izjurio iz trening centra zarekavši se da nikada više neće igrati za Johana.

Bukvalno u poslednim minutima prelaznog roka prodat je lisabonskom Sportingu. Ipak, iako su uspeli da završe transfer, 'Lavovi' nisu stigli da ga registruju za takmičarske mečeve, pa je tako Real Saragosa na pozajmicu dobila budućeg prvaka Evrope.

Iako je pred EURO u Zapadnoj Nemačkoj 1998. godine odigrao svega 11 mečeva za Saragosu, RInus Mihels nije dovodio u pitanje njegovo mesto u timu. Zajedno sa Ronaldom Kumanom predvodio je odbrambeni deo tima, a verovatno da ne postoji dvojac koji je u tolikoj meri sa svoje polovine terena uticao na igru svoje ekipe.

Plus, Marko van Basten, Rud Gulit, Ervin Kuman i golman Hans van Brukelen blistali su tog leta. Sve je počelo i završilo se Sovjetskim savezom, najpre minimalnim porazom na otvaranju grupe, ali onda pobedom u velikom finalu (2:0), kada je veliki Marko dao 'onaj' gol.

Arigo Saki pažljivo je posmatrao svaki meč, pa se Frank pridružio drugovima iz Ajaksa, Van Bastenu i Gulitu, i zauzeo poziciju zadnjeg veznog na milanskom San Siru. Za pet godina u Italiji pokorio je Italiju, Evropu i svet dva puta zaredom, postigavši i jedini pogodak u finalu elitnog takmičenja protiv Benfike, za odbranu titule. Ipak, kako i sam ističe, jedino što može da se poredi sa titulom osvojenom sa Holandijom jeste osvajanje 'ušatog' po povratku u Ajaks, gde je i završio karijeru sa 33 godine.

Gotovo da nema onih koji se ne usaglašavaju sa legendarinm Peleom, koji smatra da je Frank Rajkard jedan od 100 velikana ove igre. Ne postoji apsolutno nijedan argument koji govori da nije tako, a dovoljno je pogledati barem jedan meč koji je neponovljivi Surinamac odigrao.

Getty Images

Iako je pred EURO u Zapadnoj Nemačkoj 1998. godine odigrao svega 11 mečeva za Saragosu, RInus Mihels nije dovodio u pitanje njegovo mesto u timu. Zajedno sa Ronaldom Kumanom predvodio je odbrambeni deo tima, a verovatno da ne postoji dvojac koji je u tolikoj meri sa svoje polovine terena uticao na igru svoje ekipe.

Plus, Marko van Basten, Rud Gulit, Ervin Kuman i golman Hans van Brukelen blistali su tog leta. Sve je počelo i završilo se Sovjetskim savezom, najpre minimalnim porazom na otvaranju grupe, ali onda pobedom u velikom finalu (2:0), kada je veliki Marko dao 'onaj' gol.

Arigo Saki pažljivo je posmatrao svaki meč, pa se Frank pridružio drugovima iz Ajaksa, Van Bastenu i Gulitu, i zauzeo poziciju zadnjeg veznog na milanskom San Siru. Za pet godina u Italiji pokorio je Italiju, Evropu i svet dva puta zaredom, postigavši i jedini pogodak u finalu elitnog takmičenja protiv Benfike, za odbranu titule. Ipak, kako i sam ističe, jedino što može da se poredi sa titulom osvojenom sa Holandijom jeste osvajanje 'ušatog' po povratku u Ajaks, gde je i završio karijeru sa 33 godine.

Gotovo da nema onih koji se ne usaglašavaju sa legendarinm Peleom, koji smatra da je Frank Rajkard jedan od 100 velikana ove igre. Ne postoji apsolutno nijedan argument koji govori da nije tako, a dovoljno je pogledati barem jedan meč koji je neponovljivi Surinamac odigrao.

Na jeziku njegovog naroda njegovo prezime znači 'neprijatni zvukovi'. Njegovi sagrači smatrali su ga motorom Bentlija. Otac mu je takođe igrao fudbal, a i njegov život u značajnoj meri obeležila je kolonizacija, ovoga puta od strane Francuza. Fudbal je učio zajedno sa legendarnim Lilijanom Tiramom, navijači Čelsija i danas poziciju zadnjeg veznog 'zovu' po njemu, a po svemu što je radio na terenu može se reći da ima pravo da mu bude društvo. Ali ne samo njemu, već i ostalim velikanima igre koju toliko volimo – Klod Makelele Sinda.

Rođen je 18. februara 1973. godine u Kinšasi, prestonici tadašnjeg Zaira, a danas Demokratske republike Kongo. U svet fudbala ušao je zahvaljujući ocu Andre-Džozefu, zbog koga se porodica, kada je Klod imao četiri godine, i preselila u predgrađe Pariza.

I dok je Makelele stariji završavao karijeru u prvoj ligi Belgije, Klod se kroz Brest i Nant probijao ka profesionalnom fudbalu. Sportski direktor 'Kanarinaca' u njemu je video novog Emanuela Petija. Međutim, nije Klod podsećao na bilo koga, pošto je bio jedinstven na svoj način – sinonim za poziciju na kojoj je igrao.

Iako tehnički 'pismen' dovoljno da može da odigra pâs, zadrži loptu i pretrči jednog, dvojicu protivnika, njegov uticaj u odbrani bio je nešto neviđeno. Ako igači danas trče 10 kilometara po meču u proseku, on je tada trčao bar 15, dok biste dok ga gledate sticali utisak da nikada ne staje, kao i da uvek zna gde će i kome lopta.

Batterie

Getty Images

Na jeziku njegovog naroda njegovo prezime znači 'neprijatni zvukovi'. Njegovi sagrači smatrali su ga motorom Bentlija. Otac mu je takođe igrao fudbal, a i njegov život u značajnoj meri obeležila je kolonizacija, ovoga puta od strane Francuza. Fudbal je učio zajedno sa legendarnim Lilijanom Tiramom, navijači Čelsija i danas poziciju zadnjeg veznog 'zovu' po njemu, a po svemu što je radio na terenu može se reći da ima pravo da mu bude društvo. Ali ne samo njemu, već i ostalim velikanima igre koju toliko volimo – Klod Makelele Sinda.

Rođen je 18. februara 1973. godine u Kinšasi, prestonici tadašnjeg Zaira, a danas Demokratske republike Kongo. U svet fudbala ušao je zahvaljujući ocu Andre-Džozefu, zbog koga se porodica, kada je Klod imao četiri godine, i preselila u predgrađe Pariza.

I dok je Makelele stariji završavao karijeru u prvoj ligi Belgije, Klod se kroz Brest i Nant probijao ka profesionalnom fudbalu. Sportski direktor 'Kanarinaca' u njemu je video novog Emanuela Petija. Međutim, nije Klod podsećao na bilo koga, pošto je bio jedinstven na svoj način – sinonim za poziciju na kojoj je igrao.

Iako tehnički 'pismen' dovoljno da može da odigra pâs, zadrži loptu i pretrči jednog, dvojicu protivnika, njegov uticaj u odbrani bio je nešto neviđeno. Ako igači danas trče 10 kilometara po meču u proseku, on je tada trčao bar 15, dok biste dok ga gledate sticali utisak da nikada ne staje, kao i da uvek zna gde će i kome lopta.

Posle 'eksplozije' u Nantu. jednu godinu proveo je u marsejskom Olimpiku, pre nego što je sa velikim uspehom igrao za Seltu iz Viga, zajedno sa Aleksanderom Mostovojom i Valerijem Karpinom. Iako je već bio značajno cenjen u fudbalskom svetu, sa reprezentativnim stažom dugim pet godina, tek u 27. godini života napravio je svoj prvi veliki transfer.

Madridski Real za njegove usluge izdvojio je 14 miliona evra, a ispostavilo se da je upravo on deo koji je nedostajao famoznim 'Galaktikosima'. Sa 'Kraljevskim' klubom osvojio je sve moguće trofeje, ali se nije zadržao u Španiji. Razlog nisu bile fudbalske, već stvari principa. Kako su svakog leta stizale velike zvezde, Makelele je došao u situaciju da potraži povišicu.

Predsedniku Peresu se to nije dopalo, a Čelsi i Klaudio Ranijeri su jedva čekali da isplate traženih 20 miliona evra. Upravo mu je i sadašnji menadžer Lester Sitija dodelio nadimak, uporedivši ga na promociji sa 'baterijom' zbog izdržljivosti.

Isto mišljenje o njemu imao je i Žoze Murinjo, naredni menadžer 'Plavaca' znao je šta treba da menja, a šta ne sme nikako. Pa je tako tridesetogodišnji Francuz ostao 'čuvar' odbrane, a upravo ga je 'Specijalni' dodadno oblikovao kao igrača – posebno ističući njegov učinak strikno defanzivnim zadacima.

Posle 'eksplozije' u Nantu. jednu godinu proveo je u marsejskom Olimpiku, pre nego što je sa velikim uspehom igrao za Seltu iz Viga, zajedno sa Aleksanderom Mostovojom i Valerijem Karpinom. Iako je već bio značajno cenjen u fudbalskom svetu, sa reprezentativnim stažom dugim pet godina, tek u 27. godini života napravio je svoj prvi veliki transfer.

Madridski Real za njegove usluge izdvojio je 14 miliona evra, a ispostavilo se da je upravo on deo koji je nedostajao famoznim 'Galaktikosima'. Sa 'Kraljevskim' klubom osvojio je sve moguće trofeje, ali se nije zadržao u Španiji. Razlog nisu bile fudbalske, već stvari principa. Kako su svakog leta stizale velike zvezde, Makelele je došao u situaciju da potraži povišicu.

Predsedniku Peresu se to nije dopalo, a Čelsi i Klaudio Ranijeri su jedva čekali da isplate traženih 20 miliona evra. Upravo mu je i sadašnji menadžer Lester Sitija dodelio nadimak, uporedivši ga na promociji sa 'baterijom' zbog izdržljivosti.

Isto mišljenje o njemu imao je i Žoze Murinjo, naredni menadžer 'Plavaca' znao je šta treba da menja, a šta ne sme nikako. Pa je tako tridesetogodišnji Francuz ostao 'čuvar' odbrane, a upravo ga je 'Specijalni' dodadno oblikovao kao igrača – posebno ističući njegov učinak strikno defanzivnim zadacima.

U nacionalnom timu našao se još 1995. godine, ali nije imao sreće da se nađe u najvećim uspesima svoje zemlje u istoriji. Strahovita konkurencija dovela je do toga da ne bude ni u 18 igrača na Svetskom prvenstu 1998. godine, ni na Evropskom dve kasnije, ali nikada nije pravio probleme ili odbijao poziv.

Neslavan debi na najvećim scenama počeo je razačoravajućim nastupom 'Galskih petlova' na Mundijalu u Japanu i Južnoj Koreji, da bi se na to nadovezao neuspeh na EURO u Portugalu. Pod uticajem Murinja odlučio je da se koncentriše samo na klub, ali su Tiram i Zidan uspeli da ga nagovore da se vrati. Hvala im na tome.

Njegovo partnerstvo sa Patrikom Vijerom na SP u Nemačkoj 2006. jedno je od najupečatljivijih u novijoj fudbalskoj istoriji. Stoji da su tada Francuzi imali i jako kvalitetnu odbranu, ali pitanje je da li bi primili samo dva gola na putu do velikog finala sa Italijom da nisu imali Kloda u svojim redovima.

Nije imao sreće da 'penal rulet serija' pripadne 'Galskim petlovima' i da sa internacionalne scene ode u velikom stilu, da ostane upamćen kao svetski šampion, ali će svakako ostati zapamćen kao igrač koji je u svaki meč ulazio kao da je u pitanju borba za 'Zlatnu boginju'.

Getty Images

U nacionalnom timu našao se još 1995. godine, ali nije imao sreće da se nađe u najvećim uspesima svoje zemlje u istoriji. Strahovita konkurencija dovela je do toga da ne bude ni u 18 igrača na Svetskom prvenstu 1998. godine, ni na Evropskom dve kasnije, ali nikada nije pravio probleme ili odbijao poziv.

Neslavan debi na najvećim scenama počeo je razačoravajućim nastupom 'Galskih petlova' na Mundijalu u Japanu i Južnoj Koreji, da bi se na to nadovezao neuspeh na EURO u Portugalu. Pod uticajem Murinja odlučio je da se koncentriše samo na klub, ali su Tiram i Zidan uspeli da ga nagovore da se vrati. Hvala im na tome.

Njegovo partnerstvo sa Patrikom Vijerom na SP u Nemačkoj 2006. jedno je od najupečatljivijih u novijoj fudbalskoj istoriji. Stoji da su tada Francuzi imali i jako kvalitetnu odbranu, ali pitanje je da li bi primili samo dva gola na putu do velikog finala sa Italijom da nisu imali Kloda u svojim redovima.

Nije imao sreće da 'penal rulet serija' pripadne 'Galskim petlovima' i da sa internacionalne scene ode u velikom stilu, da ostane upamćen kao svetski šampion, ali će svakako ostati zapamćen kao igrač koji je u svaki meč ulazio kao da je u pitanju borba za 'Zlatnu boginju'.

Nijedan defanzivac u fudbalskoj istoriji nije postigao više golova od njega. Opet, donekle je netačno nazvati ga 'samo' defanzivcem jer je njegovo umeće prevazilazilo okvire jedne pozicije. Mogao je da igra štopera, beka, zadnjeg ili centralnog veznog, dok istovremeno nije bilo važno odakle izvodi prekid – uvek je bilo opasno. Igrao je za sva tri najveća holandska kluba, ali će ga samo u jednom pamtiti večno – Ronald Kuman.

Rođen je 21. marta 1963. godine u Zandamu, kao drugi sin holandskog reprezentativca Martina, a mlađi brat Ervina, koji je takođe profesionalno igrao fudbal. Ljudi koji su ga trenirali u mlađim kategorijama Groningena kažu da je već od ranih dana bilo jasno da je talentovaniji od oca i brata, što je kasnije i te kako potvrdio.

Već tada videlo se da mu nije problem da igra na bilo kojoj od tri spomenute pozicije jer je posedovao vanserijski pregled igre, dok mu je izvanredno korišćenje desne noge omogućilo da čak iz zadnje linije kreira akcije svog tima. Bio je stamen i siguran kada je defanziva u pitanju, a istovremeno, od onog trenutka kada preuzme loptu, bio je u stanju da 'iz kolena' pronađe saigrača u gol šansi.

Kada ni to nije bilo dovoljno, vukao je loptu nešto duže, posle čega bi usledila neodbranjiva bomba ili isto to iz slobodnjaka, sa tipa 37 metara. Početkom osamdesetih, postao je prototip modernog defanzivca.

Tintin

Getty Images

Nijedan defanzivac u fudbalskoj istoriji nije postigao više golova od njega. Opet, donekle je netačno nazvati ga 'samo' defanzivcem jer je njegovo umeće prevazilazilo okvire jedne pozicije. Mogao je da igra štopera, beka, zadnjeg ili centralnog veznog, dok istovremeno nije bilo važno odakle izvodi prekid – uvek je bilo opasno. Igrao je za sva tri najveća holandska kluba, ali će ga samo u jednom pamtiti večno – Ronald Kuman.

Rođen je 21. marta 1963. godine u Zandamu, kao drugi sin holandskog reprezentativca Martina, a mlađi brat Ervina, koji je takođe profesionalno igrao fudbal. Ljudi koji su ga trenirali u mlađim kategorijama Groningena kažu da je već od ranih dana bilo jasno da je talentovaniji od oca i brata, što je kasnije i te kako potvrdio.

Već tada videlo se da mu nije problem da igra na bilo kojoj od tri spomenute pozicije jer je posedovao vanserijski pregled igre, dok mu je izvanredno korišćenje desne noge omogućilo da čak iz zadnje linije kreira akcije svog tima. Bio je stamen i siguran kada je defanziva u pitanju, a istovremeno, od onog trenutka kada preuzme loptu, bio je u stanju da 'iz kolena' pronađe saigrača u gol šansi.

Kada ni to nije bilo dovoljno, vukao je loptu nešto duže, posle čega bi usledila neodbranjiva bomba ili isto to iz slobodnjaka, sa tipa 37 metara. Početkom osamdesetih, postao je prototip modernog defanzivca.

Za tri godine u matičnom Groningenu upisao je 99 nastupa i neverovatna 33 gola, što mu je donelo transfer u Ajaks, ali i poziv u nacionalni tim. Ni u Amsterdamu nije menjao svoje navike, ubrzo je po prvi put postao šampion, ali ga Johan Krojf nije smatrao nezamenjivim.

U leto 1986. godine šokirao je kompletnu zemlju prelaskom u PSV Ajndhoven, izazvao gnev navijača, ali ne i pogrešio. Sa Gusom Hidinkom na klupi osvojio je tri titule, dve uzastopne duple krune i jedinu Ligu šampiona (1987/88) u istoriji 'Filipsovaca'.

Malo je onih koji su u jednoj godini uspeli da ostvare toliko uspeha kao on te 1988. Samo mesec dana pošto je proslavio triplu krunu sa timom iz Ajndhovena zauzeo je svoje mesto pored Franka Rajkarda na Evropskom prvenstu u Zapadnoj Nemačkoj.

Odigrao je svih pet mečeva na debiju na međunarodnim takmičenjima i bio jedan od najzaslužnijih za jedini veliki trofej u istoriji Holandije.

Za tri godine u matičnom Groningenu upisao je 99 nastupa i neverovatna 33 gola, što mu je donelo transfer u Ajaks, ali i poziv u nacionalni tim. Ni u Amsterdamu nije menjao svoje navike, ubrzo je po prvi put postao šampion, ali ga Johan Krojf nije smatrao nezamenjivim.

U leto 1986. godine šokirao je kompletnu zemlju prelaskom u PSV Ajndhoven, izazvao gnev navijača, ali ne i pogrešio. Sa Gusom Hidinkom na klupi osvojio je tri titule, dve uzastopne duple krune i jedinu Ligu šampiona (1987/88) u istoriji 'Filipsovaca'.

Malo je onih koji su u jednoj godini uspeli da ostvare toliko uspeha kao on te 1988. Samo mesec dana pošto je proslavio triplu krunu sa timom iz Ajndhovena zauzeo je svoje mesto pored Franka Rajkarda na Evropskom prvenstu u Zapadnoj Nemačkoj.

Odigrao je svih pet mečeva na debiju na međunarodnim takmičenjima i bio jedan od najzaslužnijih za jedini veliki trofej u istoriji Holandije.

Posebno se ističu njegove asistencije za Marka van Bastena i Vima Kifa u grupnoj fazi, ali i sigurna realizacija penala za izjednačenje u 74. minutu polufinala protiv domaćina, pre nego što ih Van Basten odveo u finale i potom uradio 'ono' u finalu protiv Sovjeta.

Postao je nacionalni heroj, zajedno sa bratom Ervinom, a posle nove duple krune sa 'Filipsovcima' naterao je onog koji ga nije dovoljno cenio da mu se 'izvini' i dovede ga u Barselonu. Krojf ga je pozvao u Kataloniju i napravio mu mesto u 'Drim timu', tu negde pored Đozepa Gvardiole, a iza Romarija, Hrista Stoičkova i Mihaela Laudrupa.

On mu je za pruženo poverenje uzvratio sa četiri uzastopne titule prvaka Španije, Kupom i tri Superkupa. Iako je to svakako bio uspeh celog kolektiva, koji su činili neke od najvećih legendi ovog sporta, potrudio se da njegovo ime ostane posebnim slovima upisano u istoriju kluba sa Nou Kampa.

'Blaugrana' se plasirala u finale Lige šampiona, svoje treće u istoriji, a rival u borbi za 'ušati' pehar bila joj je Sampdorija. Prečke, stative i neverovatne intervencije Andonija Zubizarete i Đanluke Paljuke 'vodile' su meč ka penal seriji, ali se to promenilo u 111. minutu.... Dario Boneti napravio je 'glup' faul, Mari Bakero samo gurnuo loptu, a Kuman odapeo pravi projektil u mrežu...

Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)

Getty Images

Posebno se ističu njegove asistencije za Marka van Bastena i Vima Kifa u grupnoj fazi, ali i sigurna realizacija penala za izjednačenje u 74. minutu polufinala protiv domaćina, pre nego što ih Van Basten odveo u finale i potom uradio 'ono' u finalu protiv Sovjeta.

Postao je nacionalni heroj, zajedno sa bratom Ervinom, a posle nove duple krune sa 'Filipsovcima' naterao je onog koji ga nije dovoljno cenio da mu se 'izvini' i dovede ga u Barselonu. Krojf ga je pozvao u Kataloniju i napravio mu mesto u 'Drim timu', tu negde pored Đozepa Gvardiole, a iza Romarija, Hrista Stoičkova i Mihaela Laudrupa.

On mu je za pruženo poverenje uzvratio sa četiri uzastopne titule prvaka Španije, Kupom i tri Superkupa. Iako je to svakako bio uspeh celog kolektiva, koji su činili neke od najvećih legendi ovog sporta, potrudio se da njegovo ime ostane posebnim slovima upisano u istoriju kluba sa Nou Kampa.

'Blaugrana' se plasirala u finale Lige šampiona, svoje treće u istoriji, a rival u borbi za 'ušati' pehar bila joj je Sampdorija. Prečke, stative i neverovatne intervencije Andonija Zubizarete i Đanluke Paljuke 'vodile' su meč ka penal seriji, ali se to promenilo u 111. minutu.... Dario Boneti napravio je 'glup' faul, Mari Bakero samo gurnuo loptu, a Kuman odapeo pravi projektil u mrežu...

Nemanja Đorđević (@ElGrandeDiego)