Do sada smo se upoznali sa mnogim simbolima i karakteristikama Brazila, a među njima su se našle i neke životinje. Videli smo kako izgledaju kapibare, najveći glodari na svetu, pirane – ribe grabljivice, kao i kakve sve žabe postoje u Srednjoj i Južnoj Americi.
Bili smo u vodi, trčali po zemlji, sada nam ostaje da vidimo šta se dešava u krošnjama prašumskog drveća, gde tukani obično žive.
Jedno je sigurno, ptice koje imaju ovoliki kljun, u kombinaciji sa najčešće crno-žutim perjem, ne možete ignorisati. Upravo je on glavna karakteristike tukana, jer može zauzimati više od polovine ukupne dužine tela. Na prvi pogled čini se da je pretežak i da će jedinka svakog trenutka „pasti na nos“, ali nije baš tako. Sačinjen je od lakih kostiju koji služe kao podupirači za sunđerasto tkivo i proteina keratina koji, na primer, ulazi u sastav i ljudskih noktiju.
Obično je raznobojan, a unutar njega postoje sitni zubići zbog kojih se smatra da su tukani ranije lovili ribu, iako se sada hrane pretežno voćem. Evolucijom su postali biljojedi, ali ne potpuno, pošto imaju tanak jezik koji je otprilike dugačak kao kljun, kojim s vremena na vreme love insekte, žabe i male guštere. Nekada na trpezu ubace i jaja drugih životinja što im predstavlja ključni izvor proteina.
Osim „estetske“ i funkcije u ishrani, kljun tukana ima još jednu veoma bitnu – termoregulacionu ulogu. Ova vrsta ptica telesnu temperaturu kontroliše protokom krvi kroz kljun, pa je tako podižu povećavajući količinu krvi koja struji kroz istureni deo. Kada spavaju, tukani uvuku kljun u perje kako bi zadržali toplotu. Verovatno se i vi pitate kako uspevaju da ovoliki organ potpuno spakuju. Donji deo njihove kičme ima poseban odeljak koji izgleda kao kuglični ležaj, što im omogućava da se sklupčaju i izgledaju kao perjana lopta.
Kada smo već kod kljuna, neću vas slagati kada kažem da često pomislim da imam sličan, dok se gledam u ogledalo.
Obično je raznobojan, a unutar njega postoje sitni zubići zbog kojih se smatra da su tukani ranije lovili ribu, iako se sada hrane pretežno voćem. Evolucijom su postali biljojedi, ali ne potpuno, pošto imaju tanak jezik koji je otprilike dugačak kao kljun, kojim s vremena na vreme love insekte, žabe i male guštere. Nekada na trpezu ubace i jaja drugih životinja što im predstavlja ključni izvor proteina.
Osim „estetske“ i funkcije u ishrani, kljun tukana ima još jednu veoma bitnu – termoregulacionu ulogu. Ova vrsta ptica telesnu temperaturu kontroliše protokom krvi kroz kljun, pa je tako podižu povećavajući količinu krvi koja struji kroz istureni deo. Kada spavaju, tukani uvuku kljun u perje kako bi zadržali toplotu. Verovatno se i vi pitate kako uspevaju da ovoliki organ potpuno spakuju. Donji deo njihove kičme ima poseban odeljak koji izgleda kao kuglični ležaj, što im omogućava da se sklupčaju i izgledaju kao perjana lopta.
Kada smo već kod kljuna, neću vas slagati kada kažem da često pomislim da imam sličan, dok se gledam u ogledalo.
Već smo rekli da može činiti polovinu tela, a ove životinje, u zavisnosti od vrste kojih ima oko 40, mogu biti različitih dimenzija. Najmanja je poznata pod nazivom „Lettered Aracari“, dok je Toko tukan ili „Ramphastos toco“ najkrupniji. Dužina tela varira od 29 do 63 centimetra, dok težina može iznositi od 130 do 680 grama.
Iako su relativno lagane, ove ptice ne lete mnogo. Krila su im mala, obično skaču sa drveta na drvo ili lebdenjem prelaze kratke distance. U tu „lenjost“ sam se uverio skoro, kada sam posle ko zna koliko godina bio u beogradskom ZOO vrtu. Prolazili smo pored kaveza sa pticama, a u odvojenom delu u kom su obično bili papagaji, video sam kako neka luda kljunata životinja skače sa grane na granu. I tako u krug.
Već smo rekli da može činiti polovinu tela, a ove životinje, u zavisnosti od vrste kojih ima oko 40, mogu biti različitih dimenzija. Najmanja je poznata pod nazivom „Lettered Aracari“, dok je Toko tukan ili „Ramphastos toco“ najkrupniji. Dužina tela varira od 29 do 63 centimetra, dok težina može iznositi od 130 do 680 grama.
Iako su relativno lagane, ove ptice ne lete mnogo. Krila su im mala, obično skaču sa drveta na drvo ili lebdenjem prelaze kratke distance. U tu „lenjost“ sam se uverio skoro, kada sam posle ko zna koliko godina bio u beogradskom ZOO vrtu. Prolazili smo pored kaveza sa pticama, a u odvojenom delu u kom su obično bili papagaji, video sam kako neka luda kljunata životinja skače sa grane na granu. I tako u krug.
No, vratimo se u prašume Brazila i ostalih južnoameričkih zemalja, gde tukani obično žive. Oni nastanjuju rupe u stablima, kao i rupe koje su napravile neke druge životinje. U staništima žive u parovima ili malim grupama, a ležu jaja na dve do četiri godine. Tukani su posvećeni roditelji, pa tako posle 20-dnevnog sedenja oba pola na malom broju jaja, nastavljaju brigu o mladima po njihovom izleganju.
No, vratimo se u prašume Brazila i ostalih južnoameričkih zemalja, gde tukani obično žive. Oni nastanjuju rupe u stablima, kao i rupe koje su napravile neke druge životinje. U staništima žive u parovima ili malim grupama, a ležu jaja na dve do četiri godine. Tukani su posvećeni roditelji, pa tako posle 20-dnevnog sedenja oba pola na malom broju jaja, nastavljaju brigu o mladima po njihovom izleganju.
Tukan – kljun koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim