Jedan od najcenjenijih heroja Brazila rođen je u maju 1865. godine, u zapadnoj pokrajini Brazila Mato Grosu, što u bukvalnom prevodu znači „gusto žbunje“. Bio je dete Brazilca portugalskog porekla i indijanke iz jednog od amazonskih plemena. Međutim, osim genetike, roditelji mu nisu ostavili više ništa, jer je već u drugoj godini postao siroče.

Preuzeli su ga deda i baba koji su vrlo brzo takođe umrli, pa ga je do 16. godine odgajao siromašni ujak, koji mu je dao porodično prezime Rondon. Odrastao u ekstremnom siromaštvu, naučio je kako sam sebi da obezbedi obrok, hvatajući u divljini Amazonije majmune i pirane. Tako je na praktičnom primeru naučio sve o tada zastrašujućoj džungli koja je pokrivala veći deo Brazila.

U 16. godini napustio je neistražena prostranstva svog „gustog žbunja“, pet nedelja putovao niz Amazon u stilu Bera Grilsa u svojeručno isklesanom kanuu, te stigao do Rio de Žaneira kako bi upisao Vojnu akademiju.

Međutim, brzo je završio u bolnici jer zbog siromaštva nije imao novca za ishranu i odeću. Iako je na Akademiji bio autsajder među razmaženim naslednicima prestižnih prezimena, diplomirao je kao inženjer.

Kao mladi poručnik učestvovao je u revoluciji koja je skinula s vlasti omiljenog brazilskog cara Dom Pedra II, ali je svoj puni inženjerski potencijal iskazao kada se priključio ambicioznom projektu Rondon Komisija, čiji je cilj bio postavljanje telegrafske linije između velikih brazilskih priobalnih gradova i divljih naselja u unitrašnjosti ove gigantske zemlje.

Bilo je to vreme kada su Paragvaj i Urugvaj odlučili da izvrše vojnu invaziju na Brazil, a vlada ove južnoameričke države to shvatila tek kada su uljezi već uveliko marišarali provincijom Mato Groso, kao da je poseduju.

Kako bi u budućnosti izbegli slične situacije „nismo bili upućeni da smo u ratu“, pozvali su pokovnika Kandida Rondona, dali mu nekoliko stotina ljudi i poslali u neistražena prostranstva jednog od najopasnijeg prostora na planeti zemlji – Amazonsku prašumu.

Zadatak mu je bio jednostavan – da napravi najveći telekomunikacioni sistem u južnoj hemisferi. Šta je on uradio? Zgrabio svoju pušku, psa i odmarširao sa svojim bataljonom na mesto koj je u to vreme u brazilskim mapama verovatno bilo upisano kao „nešto“.

Tokom naredne 24 godine Rondon je izveo stotine ekspedicija širom prostranstva od 23.000 kvadratnih kilometara divljine, popunjavajući mape, gradeći mostove, puteve (izgradio je prvi put između Rija i prestonice Mato Grosa Kujabe, do tada su bili povezani samo rečnim putem), mereći rastojanja, osnivajući mesta i prave gradove, i naravno postavljajući telegrafske stubove.

Njegova uobičajena ekspedicija je počinjala sa oko 100 ljudi, od kojih se vraćalo tek 30-ak polumrtvih izgladnelih i dehidriranih momaka. Moglo bi se reći da je za jednog vojnika predstavljalo bukvalno smrtnu kaznu da bude dodeljen bataljonu pukovnika Rondona.

Kada su njegove ekspedicije bukvalno ubile ono najgore što je brazilska vojska imala, vlada je počela da mu šalje osuđenike koji nisu prezali da izbodu Rondona da bi mu ukrali novčanik ili da bi se oslobodili sečenja vlažne prašume.

Međutim, 160 centimetara visoki Rondon je od tog „šljama“ uspeo da napravi telekomunikacionu mašineriju koja je za četvrt veka pokrila skoro 1.800 kilometara stubovima, kojih je išlo 11 na kilometar i po.

Zašto su ljudi koji nisu poštovali nikakav autoritet pratili Rondona u skoro sigurnu smrt? Jer je bio žestok borac koji je odbijao razmaženo ponašanje i bilo kakav poseban tretman, a očekivao od svakog člana svog bataljona da zapne i odradi posao ili umre u blatu pokušavajući.

Priča kaže da je tokom svoje avanture lovio jaguare, dva puta preživeo napad pirana (ostao bez prstiju), borio se sa pumom samo sa dugačkim štapom, a jednom ubio i 5 metara dugačku anakondu dinamitom, 'pecajući' ručak za svoje ljude.

Tokom naredne 24 godine Rondon je izveo stotine ekspedicija širom prostranstva od 23.000 kvadratnih kilometara divljine, popunjavajući mape, gradeći mostove, puteve (izgradio je prvi put između Rija i prestonice Mato Grosa Kujabe, do tada su bili povezani samo rečnim putem), mereći rastojanja, osnivajući mesta i prave gradove, i naravno postavljajući telegrafske stubove.

Njegova uobičajena ekspedicija je počinjala sa oko 100 ljudi, od kojih se vraćalo tek 30-ak polumrtvih izgladnelih i dehidriranih momaka. Moglo bi se reći da je za jednog vojnika predstavljalo bukvalno smrtnu kaznu da bude dodeljen bataljonu pukovnika Rondona.

Kada su njegove ekspedicije bukvalno ubile ono najgore što je brazilska vojska imala, vlada je počela da mu šalje osuđenike koji nisu prezali da izbodu Rondona da bi mu ukrali novčanik ili da bi se oslobodili sečenja vlažne prašume.

Međutim, 160 centimetara visoki Rondon je od tog „šljama“ uspeo da napravi telekomunikacionu mašineriju koja je za četvrt veka pokrila skoro 1.800 kilometara stubovima, kojih je išlo 11 na kilometar i po.

Zašto su ljudi koji nisu poštovali nikakav autoritet pratili Rondona u skoro sigurnu smrt? Jer je bio žestok borac koji je odbijao razmaženo ponašanje i bilo kakav poseban tretman, a očekivao od svakog člana svog bataljona da zapne i odradi posao ili umre u blatu pokušavajući.

Priča kaže da je tokom svoje avanture lovio jaguare, dva puta preživeo napad pirana (ostao bez prstiju), borio se sa pumom samo sa dugačkim štapom, a jednom ubio i 5 metara dugačku anakondu dinamitom, 'pecajući' ručak za svoje ljude.

Kako je zavodio disciplinu? Grupu koja se jednom prilikom odlučila na pobunu je pred celim bataljonom sat vremena šibao bambusovi prutom, a vojnike koji su pijani terorisali jedan lokalni gradić je sam pronašao obišavši svaki salon na svom konju.

Kandido Rondon je bio veoma ozbiljan lik. Tip po kojem bi mogao da se snimi veliki holivudski hit.

Bio je strastveni pozitivista koji je mrzeo nasilje u svakom njegovom obliku, a svoju filozofiju je najefikasnije primenio kada je dolazio u kontakt sa domorocima. Konstantno je podsećao svoje ljude da je apsolutno zabranjeno da ih napadnu, čak i u samoodbrani od ekstremnih amazonskih lovaca na glave. I vlasti je ubedio da su domoroci agresivni iz samo jednog razloga, jer je izvršena invazija na njihovu zemlju.

Naravno, sam je postavljao primer svojim ljudima. Legenda kaže da jednom prilikom nije ni ustuknuo kada ga je član nepoznatog plemena gađao otvornom strelicom, na kojoj je bio otrov sa žabe čija je doza mogla da ubije 100 ljudi. Jednostavno je odšetao sa strelicom zabijenom u njegovim grudima.

Vratio se nekoliko dana kasnije, a domoroci impresionirani njegovom hrabrošću ga ovaj put nisu napali. Legenda dalje kaže da im je pustio snimak Vagnera, a samo mesec dana kasnije je tečno govorio njihovim jezikom. Naravno, dozvolili su mu da na njihovoj zemlji postavi telegrafste stubove. Iako sigurno svako njegovo upoznavanje nije proteklo na ovaj način, nema sumnje da je bio veoma efikasan. Tokom života je naučio čak 10 indijanskih jezika, uz portugalski i francuski.

Kako je zavodio disciplinu? Grupu koja se jednom prilikom odlučila na pobunu je pred celim bataljonom sat vremena šibao bambusovi prutom, a vojnike koji su pijani terorisali jedan lokalni gradić je sam pronašao obišavši svaki salon na svom konju.

Kandido Rondon je bio veoma ozbiljan lik. Tip po kojem bi mogao da se snimi veliki holivudski hit.

Bio je strastveni pozitivista koji je mrzeo nasilje u svakom njegovom obliku, a svoju filozofiju je najefikasnije primenio kada je dolazio u kontakt sa domorocima. Konstantno je podsećao svoje ljude da je apsolutno zabranjeno da ih napadnu, čak i u samoodbrani od ekstremnih amazonskih lovaca na glave. I vlasti je ubedio da su domoroci agresivni iz samo jednog razloga, jer je izvršena invazija na njihovu zemlju.

Naravno, sam je postavljao primer svojim ljudima. Legenda kaže da jednom prilikom nije ni ustuknuo kada ga je član nepoznatog plemena gađao otvornom strelicom, na kojoj je bio otrov sa žabe čija je doza mogla da ubije 100 ljudi. Jednostavno je odšetao sa strelicom zabijenom u njegovim grudima.

Vratio se nekoliko dana kasnije, a domoroci impresionirani njegovom hrabrošću ga ovaj put nisu napali. Legenda dalje kaže da im je pustio snimak Vagnera, a samo mesec dana kasnije je tečno govorio njihovim jezikom. Naravno, dozvolili su mu da na njihovoj zemlji postavi telegrafste stubove. Iako sigurno svako njegovo upoznavanje nije proteklo na ovaj način, nema sumnje da je bio veoma efikasan. Tokom života je naučio čak 10 indijanskih jezika, uz portugalski i francuski.

A onda je došla 1914. Dok je bio usred Amazonije, Rondon je dobio neobičnu poruku. U poseti Brazilu bio je predsednik SAD Teodor Ruzvelt, koji je želeo da učestvuje u amazonskoj avanturi. Rondon je logično izabran da mu bude domaćin. Međutim, takav kakav je, pomislivši da će morati da prati Ruzvelta u njegovoj šetnji sigurnim delom Amazona, jednostavno je rekao da ima pametnija posla nego da bude dadilja predsedniku.

Međutim, kada mu je objašnjeno da je predsednik zainteresovan za obilazak neistraženih područja, otišao je peške do Rija kako bi lično dočekao Ruzvelta. Odveo ga je na svoju omiljenu reku koju je nazvao „Sumnja“, a koja se danas zove reka Ruzvelt ili Rio Teodoro.

Kako je dobila prvobitno ime? Rondon ju je pronašao nakon 237 dana i 1000 pređenih kilometara u ekspediciji koja je ubila skoro svakog čoveka i vola koji su krenuli u nju. Iako je u tom trenutku bio polumrtav, oboleo od malarije, Rondon nije stao u svom pokušaju da je izmeri. Bio je čovek koji je u takvom stanju odbijao nosila, jer nije želeo da pokaže slabost pred svojim ljudima. Zbog toga ju je nazvao „Sumnja“, rekavši: „Sumnjam da svako može otići tamo i preživeti“.

Kako je reka dobila drugi naziv? Znao je gde izvire, ali ne i koliko je duga, velika, niti druge geografske detalje. To je upravo ustanovila ekspedicija Ruzvelt-Rondon. Problem mu je bilo samo da se uveri da će se Teodor Ruzvetl i njegov sin Kermit odatle vratiti živi.

Nakon dva meseca putovanja samo do izvore reke, i još tri meseca spuštanja niz njene zastražujuće brzake i ogromne vodopade u ručno izrezbarenim kanuima, deset paklenih nedelja borbe sa malarijom inficiranim komarcima, jakom kišom, smrtonosnim bolestima, anakondama, otrovnicama, jaguarima i pet metara dugačkim kajmanima, Ruzvelt je povredio nogu, zarazio se i skoro umro od malarije.

A onda je došla 1914. Dok je bio usred Amazonije, Rondon je dobio neobičnu poruku. U poseti Brazilu bio je predsednik SAD Teodor Ruzvelt, koji je želeo da učestvuje u amazonskoj avanturi. Rondon je logično izabran da mu bude domaćin. Međutim, takav kakav je, pomislivši da će morati da prati Ruzvelta u njegovoj šetnji sigurnim delom Amazona, jednostavno je rekao da ima pametnija posla nego da bude dadilja predsedniku.

Međutim, kada mu je objašnjeno da je predsednik zainteresovan za obilazak neistraženih područja, otišao je peške do Rija kako bi lično dočekao Ruzvelta. Odveo ga je na svoju omiljenu reku koju je nazvao „Sumnja“, a koja se danas zove reka Ruzvelt ili Rio Teodoro.

Kako je dobila prvobitno ime? Rondon ju je pronašao nakon 237 dana i 1000 pređenih kilometara u ekspediciji koja je ubila skoro svakog čoveka i vola koji su krenuli u nju. Iako je u tom trenutku bio polumrtav, oboleo od malarije, Rondon nije stao u svom pokušaju da je izmeri. Bio je čovek koji je u takvom stanju odbijao nosila, jer nije želeo da pokaže slabost pred svojim ljudima. Zbog toga ju je nazvao „Sumnja“, rekavši: „Sumnjam da svako može otići tamo i preživeti“.

Kako je reka dobila drugi naziv? Znao je gde izvire, ali ne i koliko je duga, velika, niti druge geografske detalje. To je upravo ustanovila ekspedicija Ruzvelt-Rondon. Problem mu je bilo samo da se uveri da će se Teodor Ruzvetl i njegov sin Kermit odatle vratiti živi.

Nakon dva meseca putovanja samo do izvore reke, i još tri meseca spuštanja niz njene zastražujuće brzake i ogromne vodopade u ručno izrezbarenim kanuima, deset paklenih nedelja borbe sa malarijom inficiranim komarcima, jakom kišom, smrtonosnim bolestima, anakondama, otrovnicama, jaguarima i pet metara dugačkim kajmanima, Ruzvelt je povredio nogu, zarazio se i skoro umro od malarije.

Rondon je preuzeo stvar u svoje ruke i bukvalno na svojim ramenima (da podsetim, bio je visok 160cm) izneo predsednika iz džungle, korak po korak. Iako je putovanje bilo naporno, opasno, i skoro ih ubilo, Rondon je uspeo da na mapu stavi skoro 650 kilometara dugačku pritoku Amazona i dokumentuje do tada veliki broj nepoznatih vrsta flore i faune.

Uvek skroman, Rondon je odlučio da reku preimenuje u čast njegovog novog druga Teodora Ruzvelta u ime „Rio Teodoro“.

Kasnije tokom života, Rondon je postao prvi direktor državne Službe za zaštitu indijanaca, koja je bila posvećana očivanju običaja i autonomije amazonskih domorodačkih plemena. Bio je ključna figura u spašavanju autohtone populacije Amazona, osnovao je nekoliko nacionalnih parkova, a na kraju dobio najveći brazilski vojni čin, postao je Maršal.

Ruzvelt ga je naveo kao jednog od četiri najveća istraživača u istoriji (jedan je od retkih čije je ime bukvalno zlatnim slovima upisano u ogromnoj Knjizi geografskog društva u Njujorku), a Brazilci su po njemu nazvali jednu državu. „Rondonija“ se nalazi u severo-zapadnom delu zemlje, između njegovog „gustog žbunja“ i Bolivije.

Umro je 1958. godine u 93. godini života.

Rondon je preuzeo stvar u svoje ruke i bukvalno na svojim ramenima (da podsetim, bio je visok 160cm) izneo predsednika iz džungle, korak po korak. Iako je putovanje bilo naporno, opasno, i skoro ih ubilo, Rondon je uspeo da na mapu stavi skoro 650 kilometara dugačku pritoku Amazona i dokumentuje do tada veliki broj nepoznatih vrsta flore i faune.

Uvek skroman, Rondon je odlučio da reku preimenuje u čast njegovog novog druga Teodora Ruzvelta u ime „Rio Teodoro“.

Kasnije tokom života, Rondon je postao prvi direktor državne Službe za zaštitu indijanaca, koja je bila posvećana očivanju običaja i autonomije amazonskih domorodačkih plemena. Bio je ključna figura u spašavanju autohtone populacije Amazona, osnovao je nekoliko nacionalnih parkova, a na kraju dobio najveći brazilski vojni čin, postao je Maršal.

Ruzvelt ga je naveo kao jednog od četiri najveća istraživača u istoriji (jedan je od retkih čije je ime bukvalno zlatnim slovima upisano u ogromnoj Knjizi geografskog društva u Njujorku), a Brazilci su po njemu nazvali jednu državu. „Rondonija“ se nalazi u severo-zapadnom delu zemlje, između njegovog „gustog žbunja“ i Bolivije.

Umro je 1958. godine u 93. godini života.