Brazilski tim je tako potvrdio da Evropljani mogu da računaju na trofej samo na svom kontinentu (pravilo koje je posle osam decenija razbila Furija, ali o tome u nekom drugom tekstu), a u četvrtfinalu su, jedini put do sada, igrali timovi iz Evrope, obe Amerike, Afrike i Azije.

Prvenstvo na istoku Azije počelo je ranije nego što je uobičajeno, još poslednjeg majskog dana, a na startu je debitant Senegal, pretposlednji po FIFA listi, potukao lidere te liste, svetske i evropske prvake i svoje bivše kolonijalne gospodare, za koje je igrao i lokalni momak Patrik Vijera. Već na tom meču pokazalo se da je El Hađ Dijuf samo najveća zvezda, a da drugi igrači donose prevagu za tim, koji će šokantno stići do četvrtfinala. Niko nije mogao da pretpostavi da Senegal neće ponovo igrati na SP.

Ono što je privuklo veću pažnju su igre Francuza, koji su sa jednim bodom i bez postignutog gola ostali na dnu grupe i zabeležili najslabiji nastup od svih branilaca titule u istoriji. Prvo mesto u grupi osvojila je Danska, a nordijsku dominaciju potvrdili su Šveđani, koji su zajedno sa Engleskom prošli iz grupe smrti, u kojoj je ispod crte ostala Nigerija, ali i prvi favorit turnira Argentina. Uspeh severnjaka završio se u osmini finala, kada su oba tima ispala, upravo od Senegalaca i Engleza. Gol Anrija Kamare bio je prvi zlatni gol na šampionatima sveta.

Sledeći meč Gordog Albiona doneo je gol turnira – Engleska je vodila protiv Brazila, a preokret je doneo Ronaldinjo iz slobodnjaka sa skoro 40 metara. Dejvid Siman se spremao na centaršut, kasno je shvatio da lopta ide pravo pod prečku za veliku radost brazilskih navijača, koji su znali da im je to jedina prava prepreka.

I pre i posle toga Brazilci su imali lak posao. U grupi su se prošetali pored Turske, Kostarike i Kine, zatim su pobedili Belgiju, pa u polufinalu opet Tursku. Turci su se na najveću smotru vratili posle 48 godina i šokirali i svet i sebe veoma kvalitetnim igrama, koje su ih dovele do trećeg mesta na svetu. Imena Hakana Šukurua, Ruštua Rečbera i Hasana Šaša postala su poznata svima koji prate fudbal. Kao ni Senegalci, ni drugi hit ovog turnira neće se ponovo pojaviti na SP bar do 2018.

U borbi za bronzu oni su pobedili jednog od domaćina – Južnu Koreju. Korejci, koji su igrali na petom vezanom prvenstvu (rekord za zemlje van Evrope i Amerike) napravili su pravi masakr evropskih ekipa, pošto su u grupi nadmašili Portugal i Poljsku, a zatim u eliminacijama Italiju pa Španiju. Obe latinske sile žalile su se na suđenje (valjda naviknute da pomoć arbitara stiže po pravilu njima), a gazda Peruđe Lučano Gauči otišao je toliko daleko da je otpustio Jun-Hvang Ana, strelca pobedničkog zlatnog gola. Korejski brod zaustavili su Nemci u polufinalu.

Nemci su prošli lako kroz grupu, uz pobedu od 8:0 protiv Saudijske Arabije, rekordnu u ovom veku, a pet golova iz tog meča možda će do kraja leta dati Mikiju Kloseu naslov najboljeg strelca u istoriji Mundijala. Klose na ostalih 6 mečeva Elfa nije dao ni gol. Usledile su pobede nad Amerikancima, Paragvajem i Korejom, a u finalu su igrali bez previše pritiska i amicija. Ekipu je tokom turnira predvodio Oli Kan, a bez ključnog igrača u polju Mihaela Balaka nisu mogli ništa Brazilu.

U finalu je Ronaldo postigao dva gola, uz nemalu pomoć dotle igrača turnira Kana, zaokruživši svoj učinak na osam. Rivaldo (strelac u prvih pet mečeva) i Klose podelili su drugo mesto sa po 5 pogodaka, Tomason i Vijeri dali su po 4. Bio je to prvi i do sada jedini susret Nemaca i Brazilaca na svetskim prvenstvima, iako se radi o dva tima koji su odigrali najviše turnira, najviše mečeva i najviše završnica svetskih šampionata. Brazilci su turnir završili sa svih 7 pobeda, iako su se na njega plasirali tek u poslednjem kolu kvalifikacija i uz dosta sreće.

Iz komšiluka na prvenstvu su igrali Hrvati i Slovenci, ali se nisu proslavili, jer nijedan tim nije prošao grupu, uz šokantne poraze od Ekvadora i Južne Afrike. Slovenija i Ekvador zatvaraju spisak debitanata, na kojem su Kina i Senegal.

Photo by Andreas Rentz/Bongarts/Getty Images

I pre i posle toga Brazilci su imali lak posao. U grupi su se prošetali pored Turske, Kostarike i Kine, zatim su pobedili Belgiju, pa u polufinalu opet Tursku. Turci su se na najveću smotru vratili posle 48 godina i šokirali i svet i sebe veoma kvalitetnim igrama, koje su ih dovele do trećeg mesta na svetu. Imena Hakana Šukurua, Ruštua Rečbera i Hasana Šaša postala su poznata svima koji prate fudbal. Kao ni Senegalci, ni drugi hit ovog turnira neće se ponovo pojaviti na SP bar do 2018.

U borbi za bronzu oni su pobedili jednog od domaćina – Južnu Koreju. Korejci, koji su igrali na petom vezanom prvenstvu (rekord za zemlje van Evrope i Amerike) napravili su pravi masakr evropskih ekipa, pošto su u grupi nadmašili Portugal i Poljsku, a zatim u eliminacijama Italiju pa Španiju. Obe latinske sile žalile su se na suđenje (valjda naviknute da pomoć arbitara stiže po pravilu njima), a gazda Peruđe Lučano Gauči otišao je toliko daleko da je otpustio Jun-Hvang Ana, strelca pobedničkog zlatnog gola. Korejski brod zaustavili su Nemci u polufinalu.

Nemci su prošli lako kroz grupu, uz pobedu od 8:0 protiv Saudijske Arabije, rekordnu u ovom veku, a pet golova iz tog meča možda će do kraja leta dati Mikiju Kloseu naslov najboljeg strelca u istoriji Mundijala. Klose na ostalih 6 mečeva Elfa nije dao ni gol. Usledile su pobede nad Amerikancima, Paragvajem i Korejom, a u finalu su igrali bez previše pritiska i amicija. Ekipu je tokom turnira predvodio Oli Kan, a bez ključnog igrača u polju Mihaela Balaka nisu mogli ništa Brazilu.

U finalu je Ronaldo postigao dva gola, uz nemalu pomoć dotle igrača turnira Kana, zaokruživši svoj učinak na osam. Rivaldo (strelac u prvih pet mečeva) i Klose podelili su drugo mesto sa po 5 pogodaka, Tomason i Vijeri dali su po 4. Bio je to prvi i do sada jedini susret Nemaca i Brazilaca na svetskim prvenstvima, iako se radi o dva tima koji su odigrali najviše turnira, najviše mečeva i najviše završnica svetskih šampionata. Brazilci su turnir završili sa svih 7 pobeda, iako su se na njega plasirali tek u poslednjem kolu kvalifikacija i uz dosta sreće.

Iz komšiluka na prvenstvu su igrali Hrvati i Slovenci, ali se nisu proslavili, jer nijedan tim nije prošao grupu, uz šokantne poraze od Ekvadora i Južne Afrike. Slovenija i Ekvador zatvaraju spisak debitanata, na kojem su Kina i Senegal.