Sada sa izuzetno kvalitetnim multinacionalnim timom i vrhunskim trenerom kakav je Otmar Hicfeld imaju ozbiljne ambicije u Brazilu.

Plasman na Svetsko prvenstvo Švajcarci su obezbedili kolo pre kraja kvalifikacija nakon trijumfa u Tirani protiv Albanije. Iako su imali prilično laku grupu E, imali su dosta poteškoća.

Počelo je odlično pobedama protiv Slovenije i Albanije, ali usledili su remiji protiv Islanda i Norveške. Šokantan je bio duel protiv Islanda u Švajcarskoj. Tim Otmara Hicfelda vodio je sa 4:1 u 54. minutu, ali je na kraju bilo 4:4. Sve je ipak došlo na svoje mesto u naredna dva duela. U Oslu je bilo 2:0, u Tirani 2:1 i Švajcarska je kao prvoplasirana iz grupe otišla u Brazil.

Put do Brazila

Plasman na Svetsko prvenstvo Švajcarci su obezbedili kolo pre kraja kvalifikacija nakon trijumfa u Tirani protiv Albanije. Iako su imali prilično laku grupu E, imali su dosta poteškoća.

Počelo je odlično pobedama protiv Slovenije i Albanije, ali usledili su remiji protiv Islanda i Norveške. Šokantan je bio duel protiv Islanda u Švajcarskoj. Tim Otmara Hicfelda vodio je sa 4:1 u 54. minutu, ali je na kraju bilo 4:4. Sve je ipak došlo na svoje mesto u naredna dva duela. U Oslu je bilo 2:0, u Tirani 2:1 i Švajcarska je kao prvoplasirana iz grupe otišla u Brazil.

Selekcija Švajcarske protkana je kvalitetnim fudbalerima, ali u svakom slučaju stub ovog tima su golman Dijego Benaljo i kapiten Gokan Inler. Benaljo brani za Volfsburg, a standardan je na golu reprezentacije od Evropskog prvenstva 2008. godine.

Švajcarska je u kvalifikacijama na 10 mečeva primila samo šest golova, a Benaljo je bez dileme jedan od najzaslužnijih za to.

Sa druge strane, Inler je vođa ovog tima na terenu, a iza sebe ima još jednu uspešnu sezonu sa Napolijem. Iako je igrao za mladu reprezentaciju Turske, 2006. je debitovao za Švajcarsku i od tada je nezamenljiv član ove selekcije. Njegov učinak se ne vidi kroz golove i asistencije, ali sigurno nije bez razloga kapiten kod Otmara Hicfelda.

Ključni igrači

Selekcija Švajcarske protkana je kvalitetnim fudbalerima, ali u svakom slučaju stub ovog tima su golman Dijego Benaljo i kapiten Gokan Inler. Benaljo brani za Volfsburg, a standardan je na golu reprezentacije od Evropskog prvenstva 2008. godine.

Švajcarska je u kvalifikacijama na 10 mečeva primila samo šest golova, a Benaljo je bez dileme jedan od najzaslužnijih za to.

Sa druge strane, Inler je vođa ovog tima na terenu, a iza sebe ima još jednu uspešnu sezonu sa Napolijem. Iako je igrao za mladu reprezentaciju Turske, 2006. je debitovao za Švajcarsku i od tada je nezamenljiv član ove selekcije. Njegov učinak se ne vidi kroz golove i asistencije, ali sigurno nije bez razloga kapiten kod Otmara Hicfelda.

Ko drugi nego Đerdan Šaćiri. Kada u reprezentaciji kao što je Švajcarska imate fudbalera koji igra za Bajern, onda nema dileme da je on zvezda. Šaćiri je tip igrača koje publika voli. On je jedan od nekolicine ‘Švajcaraca’ poreklom sa Kosova, a krase ga odlični driblinzi i opasna levica. Veoma je nezgodan, ima nisko težište i lako u trku može da prođe nekoliko protivničkih defanzivaca.

Počeo je u Bazelu sa 17 godina, a od prošle sezone je član nemačkog prvaka. Ima samo 22 godine, ali se od ovog momka definitivno mnogo očekuje u Brazilu. U kvalifikacijama je bio strelac dva gola.

Zvezda tima

Ko drugi nego Đerdan Šaćiri. Kada u reprezentaciji kao što je Švajcarska imate fudbalera koji igra za Bajern, onda nema dileme da je on zvezda. Šaćiri je tip igrača koje publika voli. On je jedan od nekolicine ‘Švajcaraca’ poreklom sa Kosova, a krase ga odlični driblinzi i opasna levica. Veoma je nezgodan, ima nisko težište i lako u trku može da prođe nekoliko protivničkih defanzivaca.

Počeo je u Bazelu sa 17 godina, a od prošle sezone je član nemačkog prvaka. Ima samo 22 godine, ali se od ovog momka definitivno mnogo očekuje u Brazilu. U kvalifikacijama je bio strelac dva gola.

Na prvi pogled reprezentacija Švajcarcke ima odličan spoj mladosti, iskustva i kvaliteta. Pored nekih proverenih i iskusnih igrača, tu je i nekolicina momaka koji su tek ušli u treću deceniju života i koji mnogo obećavaju.

U toj grupi igrača su bez dileme Granit Džaka i Fabijan Šar. Veliku ulogu u karijeri obojice ima ekipa Bazela. Šar je još uvek član švajcarskog šampiona, igra na poziciji centralnog odbrambenog i do sada je za seniorsku reprezentaciju postigao tri gola na samo pet odigranih utakmica.

On će bez dileme u narednoj deceniji biti oslonac ekipe u odbrani, a Svetsko prvenstvo u Brazilu biće za njega veliko iskustvo. Što se Džake (21) tiče, on je, iako godinu dana mlađi od Šara, već standardan u reprezentaciji. Igra na poziciji centralnog veznog, a od 2012. je član Borusije iz Menhengladbaha.

Budući heroji

Na prvi pogled reprezentacija Švajcarcke ima odličan spoj mladosti, iskustva i kvaliteta. Pored nekih proverenih i iskusnih igrača, tu je i nekolicina momaka koji su tek ušli u treću deceniju života i koji mnogo obećavaju.

U toj grupi igrača su bez dileme Granit Džaka i Fabijan Šar. Veliku ulogu u karijeri obojice ima ekipa Bazela. Šar je još uvek član švajcarskog šampiona, igra na poziciji centralnog odbrambenog i do sada je za seniorsku reprezentaciju postigao tri gola na samo pet odigranih utakmica.

On će bez dileme u narednoj deceniji biti oslonac ekipe u odbrani, a Svetsko prvenstvo u Brazilu biće za njega veliko iskustvo. Što se Džake (21) tiče, on je, iako godinu dana mlađi od Šara, već standardan u reprezentaciji. Igra na poziciji centralnog veznog, a od 2012. je član Borusije iz Menhengladbaha.

Otmar Hicfeld je jedan od samo četvorice trenera koji je osvojio Ligu šampiona sa dva različita kluba. 1997. je bio najbolji sa Borusijom Dortmund, a četiri godine kasnije sa Bajernom,

Ovaj sjajni nemački stručnjak, koji je na klupi Švajcarske od 2008. godine, osvojio je i sedam titula u Bundesligi sa istim kluboima i ti trofeji ga čine jednim od najuspešnijih klupskih trenera.

Ovo će mu biti drugo veliko takmičenje sa Švajcarskom nakon što je 2010. na Svetskom prvenstvu ispao u prvoj fazi iako je na startu savladao kasnijeg šampiona Španiju sa 1:0. Otmar Hicfeld ima 64 godine, nije želeo da produži ugovor sa Švajcarskom i ovo Svetsko prvenstvo će najverovatnije biti njegov oproštaj od trenerskog posla.

Da li će otići u stilu?

Selektor

Otmar Hicfeld je jedan od samo četvorice trenera koji je osvojio Ligu šampiona sa dva različita kluba. 1997. je bio najbolji sa Borusijom Dortmund, a četiri godine kasnije sa Bajernom,

Ovaj sjajni nemački stručnjak, koji je na klupi Švajcarske od 2008. godine, osvojio je i sedam titula u Bundesligi sa istim kluboima i ti trofeji ga čine jednim od najuspešnijih klupskih trenera.

Ovo će mu biti drugo veliko takmičenje sa Švajcarskom nakon što je 2010. na Svetskom prvenstvu ispao u prvoj fazi iako je na startu savladao kasnijeg šampiona Španiju sa 1:0. Otmar Hicfeld ima 64 godine, nije želeo da produži ugovor sa Švajcarskom i ovo Svetsko prvenstvo će najverovatnije biti njegov oproštaj od trenerskog posla.

Da li će otići u stilu?

Hicfeld je jedan od trenera koji voli da ima četvoricu igrača u odbrani i voli da ima veliki broj fudbalera na sredini terena. To znači da najčešće koristi formacije 4-2-3-1 i 4-3-3. Švajcarski tim igra sa mnogo energije, igrači vrše presing na protivnika, a Hicfeld se gotovo uvek odlučuje da jednog od protivničkih centarhalfova koji najslabije dodaje pušta da ima loptu, dok ostale igrače pritiska.

Veliki teret podnose igrači sredine terena, ali tu je i najveći kvalitet Švajcarske – Inler, Džemaili, Behrami, Šaćiri, Džaka... Kada napadaju, Švajcarci to čine munjevito, a često se dešava da Inler dijagonalnim dodavanjima pronalazi Šaćirija i Štokera na krilu. Tu su i vrhunski bekovi Lihštajner i Rodriges, koji su za ovakav stil igre takođe neophodni.

Švajcarska u svakom slučaju igra brz i moderan fudbal, a pravo mesto da se pokažu u najboljem svetlu je upravo Mundijal u Brazilu.

Taktika

Hicfeld je jedan od trenera koji voli da ima četvoricu igrača u odbrani i voli da ima veliki broj fudbalera na sredini terena. To znači da najčešće koristi formacije 4-2-3-1 i 4-3-3. Švajcarski tim igra sa mnogo energije, igrači vrše presing na protivnika, a Hicfeld se gotovo uvek odlučuje da jednog od protivničkih centarhalfova koji najslabije dodaje pušta da ima loptu, dok ostale igrače pritiska.

Veliki teret podnose igrači sredine terena, ali tu je i najveći kvalitet Švajcarske – Inler, Džemaili, Behrami, Šaćiri, Džaka... Kada napadaju, Švajcarci to čine munjevito, a često se dešava da Inler dijagonalnim dodavanjima pronalazi Šaćirija i Štokera na krilu. Tu su i vrhunski bekovi Lihštajner i Rodriges, koji su za ovakav stil igre takođe neophodni.

Švajcarska u svakom slučaju igra brz i moderan fudbal, a pravo mesto da se pokažu u najboljem svetlu je upravo Mundijal u Brazilu.

Istorija švajcarske fudbalske reprezentacije mogla bi da se podeli na dva perioda. Do 1966. i od te godine. Švajcarci su učestvovali na šest od prvih osam Mundijala i u tom periodu su ostvarili najveće uspehe – tri četvrtfinala.

Sve je počelo 1924. godine kada su Švajcarci na Olimpijskim igrama u Parizu osvojili srebrnu medalju pošto su u finalu poraženi od Urugvaja sa 3:0. Deset godina kasnije prvi put su nastupili i na Svetkom prvenstvu. Stigli su do četvrtfinala gde ih je savladala Čehoslovačka. To je bio zlatan period za Švajcarsku što se tiče fudbala, pošto su i četiri godine kasnije na Mundijalu u Francuskoj ponovo stigli do četvrtfinala.

Treće četvrtinale igrali su 1954. godine kada su bili i domaćini turnira i kada ih je u neverovatnom duelu pobedila Austrija sa 7:5. Nema dileme da su u tom periodu Švajcarci bili ozbiljna fudbalska sila pošto su bili Učesnici Mundijala i 1950, 1962. i 1966. godine kada su ispadali u prvoj fazi.

Usledio je period bez ozbiljnih fudbalskih uspeha, a onda je 26 godina kasnije selekciju preuzeo Roj Hodžson, pa se posle 28 godina ponovo plasirala na Svetsko prvenstvo. 1994. godine u SAD Švajcarci su prošli prvu fazu, ali su u osmini finala izgubili od Španije sa 3:0. Dve godine kasnije selekciju je preuzeo Artur Žorž i odveo je na EURO koji su Švajcarci završili u prvoj fazi.

U poslednjoj deceniji Švajcarska je ponovo postala ozbiljna fudbalska selekcija. Od prethodnih pet velikih takmičenja, Švajcarci su propustili samo Evropsko prvenstvo 2012. godine i to pokazuje kontinuitet koji ima ova reprezentacja. Sada im nedostaje neki veliki rezultat, a s obzirom na kvalitet ekipe i na kvalitet selektora lako bi mogli nešto veliko da urade upravo u Brazilu.

Najuspešniji klubovi: Grashoper (27 titula prvaka), Servet (17), Bazel (17), Cirih (12), Jang Bojs (11).

Istorija

Istorija švajcarske fudbalske reprezentacije mogla bi da se podeli na dva perioda. Do 1966. i od te godine. Švajcarci su učestvovali na šest od prvih osam Mundijala i u tom periodu su ostvarili najveće uspehe – tri četvrtfinala.

Sve je počelo 1924. godine kada su Švajcarci na Olimpijskim igrama u Parizu osvojili srebrnu medalju pošto su u finalu poraženi od Urugvaja sa 3:0. Deset godina kasnije prvi put su nastupili i na Svetkom prvenstvu. Stigli su do četvrtfinala gde ih je savladala Čehoslovačka. To je bio zlatan period za Švajcarsku što se tiče fudbala, pošto su i četiri godine kasnije na Mundijalu u Francuskoj ponovo stigli do četvrtfinala.

Treće četvrtinale igrali su 1954. godine kada su bili i domaćini turnira i kada ih je u neverovatnom duelu pobedila Austrija sa 7:5. Nema dileme da su u tom periodu Švajcarci bili ozbiljna fudbalska sila pošto su bili Učesnici Mundijala i 1950, 1962. i 1966. godine kada su ispadali u prvoj fazi.

Usledio je period bez ozbiljnih fudbalskih uspeha, a onda je 26 godina kasnije selekciju preuzeo Roj Hodžson, pa se posle 28 godina ponovo plasirala na Svetsko prvenstvo. 1994. godine u SAD Švajcarci su prošli prvu fazu, ali su u osmini finala izgubili od Španije sa 3:0. Dve godine kasnije selekciju je preuzeo Artur Žorž i odveo je na EURO koji su Švajcarci završili u prvoj fazi.

U poslednjoj deceniji Švajcarska je ponovo postala ozbiljna fudbalska selekcija. Od prethodnih pet velikih takmičenja, Švajcarci su propustili samo Evropsko prvenstvo 2012. godine i to pokazuje kontinuitet koji ima ova reprezentacja. Sada im nedostaje neki veliki rezultat, a s obzirom na kvalitet ekipe i na kvalitet selektora lako bi mogli nešto veliko da urade upravo u Brazilu.

Najuspešniji klubovi: Grashoper (27 titula prvaka), Servet (17), Bazel (17), Cirih (12), Jang Bojs (11).