Njegova 14-godišnja karijera bila je burna, puna velike radosti, ali i tuge. Ali krenimo od početka, od 1964.

Sa 11 godina došao je na probu u Internasional i pored 300 klinaca već tada je pokazao da je poseban. Trener koji je bio zadužen za ocenjivanje zvao se Žofre Funčal i bio je veoma rigorozan, čak i kritikovan zbog toga.

Međutim, kada je video malog Falkaa, nije imao dilemu. Priašao je njegovom bratu Pedru i rekao: „'Nemac' je prošao i to sa visokom ocenom“.

„Nemac“ je u Brazilu nadimak za nekoga sa svetlom bojom kože i kose, a u slučaju Falkaa to je bio više nego prikladan nadimak. Upravo taj dan označio je početak karijere jednog od najboljih fudbalskih proizvoda Brazila.

Falkao je bio igrač koji je imao sve – veliki talenat, oko za gol... Jednostavno imao je fudbal ‘u malom prstu’. Iako je igrao ispred odbrane, odnosno na poziciji zadnjeg veznog i nosio broj pet na leđima, nije bio ni nalik današnjim pit bulovima kojima je posao da pretrče mnogo i oduzmu mnogo lopti.



On je igrao ispred odbrane i bukvalno bio plejmejker ekipe. Bio je ključ velikih uspeha Internasionala u kojem je proveo šest godina – od 1973. do 1979. godine. Klub je u tom periodu osvojio pet državnih i tri titule Brazila. Klub je vrhunac doživeo upravo 1979. godine kada nije poražen u celoj sezoni, što do danas niko u Brazilu nije ponovio.

Iako zbog neslaganja sa selektorom Klaudijom Kutinjom nije bio u sastavu Brazila na Svetskom prvenstvu 1978. godine u Argentini, već tada su ga u svojoj zemlji smatrali za najboljeg igrača sredine terena u istoriji. Eto, toliko je bio dobar.

Tele Santana, koji je retko hvalio bilo koga, izrazio je divljenje nakon jednog u nizu briljantnih Falkaovih izdanja 1979. godine. Santana, tada trener Palmeirasa, rekao je: “Video sam igrača koji je odigrao savršen meč. Falkao je sam dobio utakmicu.”

Upravo je Santana ispravio nepravdu tri godine kasnije. On je bio selektor Brazila na Svetskom prvenstvu 1982. u Španiji i Falkao je bio njegov prvi izbor na sredini terena. Na tom Mundijalu Falkao se predstavio svetu i osvojio je Srebrnu loptu adidasa.

Do danas je većini fudbalskih zaljubljenika prva asocijacija na Falkaa gol koji je postigao protiv Italije u drugoj fazi Svetskog prvenstva, gol za izjednačenje na 2:2. Nezaustavljivim udarce, levicom savladao je Dina Zofa, da je ostalo 2:2 Brazil bi prošao u polufinale, ali na žalost ovog velikog majstora nije.

Paolo Rosi je u jednom od najnezaboravnijih mečeva u istoriji Mundijala sedam minuta kasnije kompletirao het-trik i izbacio sa takmičenja najbolji tim u istoriji koji nije postao prvak sveta. Od ekstaze do agonije za sedam minuta, tako se osećao Falkao.

“Žarko sam želeo da osvojim to Svetsko prvenstvo jer nisam bio u timu četiri godine ranije. Želeo sam da dokažem da mogu da budem prvotimac u nacionalnom timu. Zbog toga sam toliko proslavljao taj gol. Kao da sam u isto vreme igrao dva Svetska prvenstva. Kada se meč završio, Bruno Konti mi je prišao i zagrlio me. Iako smo se dogovorili da razmenimo dresove, on nije bio u stanju da to uradi. Bilo mu je toliko žao mene, izgledalo je kao da je on izgubio, a ne ja. Ja sam skinuo moj dres, stavio ga u njegovu ruku i izašao sa stadiona sa italijanskim. To sam uradio zbog velikog prijatelja i zbog zemlje koja me je dočekala raširenih ruku”, rekao je Falkao.



Konti i Falkao bili su u to vreme saigrači u Romi. Falkao je u rimski klub prešao dve godine ranije, odmah nakon što je u italijanskom fudbalu odobreno dovođenje stranaca. Pod legendarnim švedskim trenerom Nilsom Lidholmom osvojio je već u prvoj sezoni Kup Italije, a onda je u sezoni 1982-83 ušao u legendu. Roma je osvojila prvi Skudeto posle 41 godine, a koliki uticaj je na igru imao Falkao dovoljno govori podatak da je zbog toga dobio nadimak “osmi kralj Rima”.

U Romi je ostao pet godina, odigrao je 107 utakmica i postigao 22 gola. Otišao je iz Rima kad i Lidholm, a koliko je poštovao Šveđanina govori i jedan zanimljivi detalj. Preko klupskog mastera Falkao mu je poslao dres sa porukom:

“Šefe, vraćam ti dres koji si mi dao kada sam stigao u Rim. Ne mogu to da uradim ‘oči u oči’ jer bi bilo previše emotivno. Želim da ovaj dres čuvaš kao znak našeg prijateljstva.”

Iako nikada nisu o tome rezgovarali, Falkao je tokom Svetskog prvenstva 1990. sreo Lidholmovog sina i pitao ga je da li je njegov otac dobio taj dres. Dobio je veoma emotivan odgovor.

“Nikome nije bilo dozvoljeno ni da ga dodirne. Čuvao ga je kao da je dragi kamen”.

Znao je Lidholm veoma dobro kakvog je igrača imao u Falkau – u svakom smislu posebnog igrača, kakvih pre i posle njega nije bilo mnogo.