Talentovani kompozitor Antonio Karlos Žobim i pevač i gitarista Žoao Žilberto su najzaslužniji za razvitak bosa nove. Najpoznatija pesma ovog pravca je Devojka sa Ipaneme (Girl from Ipanema, Garota de Ipanema) koju je mnogo godina od njenog pojavljivanja obradila legendarna Ejmi Vajnhaus.





Iako je Sao Paulo imao značajnu scenu, rodno tlo bosa nove je najpoznatiji brazilski grad Rio de Žaneiro. Sa jedne strane, mirne plaže, sa druge, džez barovi, najpoznatiji Bottles Bar.

Ako je verovati legendi, upravo u jednom od takvih klubova je i otkrivena bosa nova. Najzaslužniji za to bio je jedan američki lovac na talente koji je čuo Toma Žobima i Žoaa Žilberta kako sviraju. Druga legenda kaže da su američki džezeri u kombinaciji sa lokalnim muzičarima zapravo tvorci bosa nove.

Ludilo zvano bosa nova zahvatilo je Sjedinjene Američke Drževe početkom šezdesetih godina prošlog veka. Prvi koncerti održavani su u Njujorku, snimljena je pesma Devojka sa Ipaneme 1964. godine. Istoimeni album je 96 nedelje bio među najslušanijim na severnoameričkom kontinentu, a pesma druga najslušanija odmah iza Yesterday čuvenih Bitlsa.

Pre pet godina bosa nova je proglašena za kulturnu baštinu Rio de Žaneira po odluci gradonačenika Sezara Majaa. Odluka je doneta godinu uoči proslave 50. godišnjice objavljivanja ploče "Šega đi saudađi" Žoaoa Žilberta.

Kralj bosa nove, mit, maestro. Ogovaran tokom cele karijere. Slavljen kao genije, označavan kao povučeni ekscentrik, verovatno najzagonetniji živi Brazulac. Žoao Žilberto nastavlja da zbunjuje sunarodnike više od 40 godina.

Očev poklon za 14. rođendan promenio mu je život. On je promenio brazilsku muziku. Zauvek.

Od gitare se više nije razdvajao. Godinu kasnije je sa grupom drugara svako veče svirao pod krošnjom drveta u centru rodnog grada u Baiji. Sa 18 godina preselio se u Salvador, sa 19 je bio stanovnik Rio de Žaneira. Da je želeo solo karijeru moglo se naslutiti već na samom početku. Kašnjenje na nastupe, potom i prečesti izostanci primorali su Momke iz Lua da ga otpuste godinu nakon dolaska u Rio, ali su ostali prijatelji čak i cimeri.

Usledile su izgubljene godine, godine depresije. Ostavila ga je devojka, gotovo svi prijatelji, marihuana je bila sastavni deo svakodnevice. Pevač Luiz Teles je pokušao da ga spase odvođenjem u Porto Alegre.

Zabrinut za njegovo psihičko zdravlje, Žoaov otac ga smešta u psihijatrijsku bolnicu.

„Pogledajte vetar kako depilira drveće“, rekao je Žoao.
„Ali drveće nema dlake“, rekao je psiholog.
„Postoje ljudi koji nemaju poeziju“, odgovorio je Žoao.

Nedelju kasnije pušten je iz bolnice.



Naredne godine vratio se u Rio de Žaneiro i stupio u kontakt sa starim poznanicima, pre svih Antonijom Karlosom Žobimom i tako počinje jedna od najvećih muzičkih karijera.

„Svira. Peva. Bez prestanka. Dan i noć. On je veoma, veoma čudan. Ali je i najfascinantnije stvorenje, najfascinantnija osoba koju sam srela na kugli zemaljskoj. Žoao, on je misterija. Hipnotizira“, rekla je Žoaova sestra, mužička zvezda Marija Betanija.

Ljubav prema muzici preneo je i na kćerku Babel Žilberto koju je i publika u Beogradu imala priliku da čuje i koja je sarađivala sa muzičarima sa prostora bivše Jugoslavije.

Žoao Žilberto – tvorac bosa nove

Kralj bosa nove, mit, maestro. Ogovaran tokom cele karijere. Slavljen kao genije, označavan kao povučeni ekscentrik, verovatno najzagonetniji živi Brazulac. Žoao Žilberto nastavlja da zbunjuje sunarodnike više od 40 godina.

Očev poklon za 14. rođendan promenio mu je život. On je promenio brazilsku muziku. Zauvek.

Od gitare se više nije razdvajao. Godinu kasnije je sa grupom drugara svako veče svirao pod krošnjom drveta u centru rodnog grada u Baiji. Sa 18 godina preselio se u Salvador, sa 19 je bio stanovnik Rio de Žaneira. Da je želeo solo karijeru moglo se naslutiti već na samom početku. Kašnjenje na nastupe, potom i prečesti izostanci primorali su Momke iz Lua da ga otpuste godinu nakon dolaska u Rio, ali su ostali prijatelji čak i cimeri.

Usledile su izgubljene godine, godine depresije. Ostavila ga je devojka, gotovo svi prijatelji, marihuana je bila sastavni deo svakodnevice. Pevač Luiz Teles je pokušao da ga spase odvođenjem u Porto Alegre.

Zabrinut za njegovo psihičko zdravlje, Žoaov otac ga smešta u psihijatrijsku bolnicu.

„Pogledajte vetar kako depilira drveće“, rekao je Žoao.
„Ali drveće nema dlake“, rekao je psiholog.
„Postoje ljudi koji nemaju poeziju“, odgovorio je Žoao.

Nedelju kasnije pušten je iz bolnice.



Naredne godine vratio se u Rio de Žaneiro i stupio u kontakt sa starim poznanicima, pre svih Antonijom Karlosom Žobimom i tako počinje jedna od najvećih muzičkih karijera.

„Svira. Peva. Bez prestanka. Dan i noć. On je veoma, veoma čudan. Ali je i najfascinantnije stvorenje, najfascinantnija osoba koju sam srela na kugli zemaljskoj. Žoao, on je misterija. Hipnotizira“, rekla je Žoaova sestra, mužička zvezda Marija Betanija.

Ljubav prema muzici preneo je i na kćerku Babel Žilberto koju je i publika u Beogradu imala priliku da čuje i koja je sarađivala sa muzičarima sa prostora bivše Jugoslavije.