“Njegova sposobnost da oduzme rivalu loptu bez faula je neverovatna”, pisali su svojevremeno brazilski mediji za Oskara.

Karijeru je počeo u mlađim kategorijama Guaranija, ali je njegov prvi profesionalni klub bio Ponte Preta. Tamo se zadržao šest godina i tamo je postao reprezentativac Brazila. U nekoliko navrata bio je na korak od prelaska u Palmeiras, ali je ostao u Ponte Preti sve do 1979. godine.

Prvi poziv u seniorski tim Brazila dobio je u maju 1977. godine tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Argentini, a debitovao je za nacionalni tim 1. aprila 1978. u prijateljskoj protiv Francuske.

Ubrzo se ustalio u državnom timu i pred šampionat sveta 1978. bio je predstavljen kao jedna od najvećih uzdanica Brazila.

“Kada sam dobio poziv, nisam očekivao mnogo. Put u Argentinu je bio veoma dobar. Ali za igrača iz unutrašnjosti, to je bilo previše. Kao igrač Ponte Prete, ne očekujete poziv da igrate za Selesao”, izjavio je nakon šampionata sveta 1978.

Brazilci su u Argentinu otišli sa velikim nadama, ali su na kraju morali da se zadovolje ‘samo’ sa trećom pozicijom. Brazil se sa domaćinom borio za prvu poziciju i mesto u finalu. U poslednjem duelu u grupi Brazil je pobedio Poljsku sa 3:1 i preuzeo prvu poziciju sa gol razlikom +5. Argentina je imala +2, ali je u kontroverznom duelu pobedila Peru sa 6:0 i prošla u finale u kojem je bila bolja od Holandije. Brazilci i Oskar morali su da se zadovolje trećom pozicijom pobedivši Italiju sa 2:1.

Oskarova karijera dobila je nakon Svetskog prvenstva novi tok. Iako su ga želeli Palmeiras i Korintijans, on je 1979. godine završio u Kosmosu iz Njujorka. Transfer je obavljen kako bi Ponte Preta pokrila finansijske probleme koje je imal u tom periodu.

“Da se ja pitam, ostao bih u Ponte Preti”, rekao je tada Oskar.

I kao da je znao. Nije se dugo zadržao u Njujorku, nije se adaptirao, nije govorio engleski jezik i već se u julu 1980. godine vratio u domovinu, ali ne u Ponte Pretu, već u Sao Paulo.

Postao je jedan od najplaćenijih igrača u brazilskom fudbalu, a debitovao je u velikom stilu. Odmah je dobio kapitensku traku, a u prvoj utakmici Sao Pulo je razbio velikog rivala Korintijans sa 4:0 i već tada najavio da će biti legenda kluba.

U Sao Paulu ostao je do 1987. godine, osvojio je za to vreme pet titula, a sve trofeje je podigao kao kapiten.

Vrhunac karijere doživeo je 1982. na Svetskom prvenstvu u Španiji gde je bio kapiten Selesaa. Ispostaviće se da će to biti gorko iskustvo i za njega i za Brazil.



Jer, to je bio prema opštem utisku najbolji tim u istoriji koji nije osvojio Svetsko prvenstvo. Sokrates, Ziko, Falkao, Eder… i kapiten Oskar. I nisu osvojili titulu. Nisu čak stigli ni do polufinala.

Najveći krivac za to je svakako selektor Tele Santana. Brazil je prvu fazu završio ubedljivo u grupi 6, a u drugoj rundi odlučujući meč za prolaz u polufinale igrao je protiv Italije. ‘Kariokama’ je i bod igrao, Italijani su dva puta vodili, ali je Falkao doneo dovoljnih 2:2 u 68. minutu.

Potpuno neočekivano, Brazil je krenuo u napad u tom trenutku, a Paolo Rosi je u 74. minutu kompletirao het-trik i odveo Italiju u polufinale, a kasnije i do trona.

“Bili smo mnogo bolji od Italije”, govorio je Oskar, koji je mogao da bude i heroj te utakmice. Mogao je, ali je u poslednjem minutu njegov udarac glavom zaustavio Dino Zof na gol liniji.

To je bilo praktično i poslednje Oskarovo iskustvo u dresu reprezentacije, iako je bio član i selekcije koja je nastupila četiri godine kasnije u Meksiku. Bio je član, ali nije igrao.

Posle 294 utakmice u dreus Sao Paula otisnuo se na daleki istok, igrao je tri godine za Nisan Motors, tamo je takođe ostavio ozbiljan trag i povukao se 1990. godine. Gde god da je igrao bio je voljen i bio je legenda i to dovoljno govori kakav je bio igrač, ali i kakav čovek.



Odkar Bernardi se nakon igračke karijere posvetio trenerskom poslu. Oskar Bernardi je bio na korak od božanstva te 1982. ali i ovako će ostati upamćen kao jedan od najboljih odbrambenih igrača u istoriji Brazila.

Najveći krivac za to je svakako selektor Tele Santana. Brazil je prvu fazu završio ubedljivo u grupi 6, a u drugoj rundi odlučujući meč za prolaz u polufinale igrao je protiv Italije. ‘Kariokama’ je i bod igrao, Italijani su dva puta vodili, ali je Falkao doneo dovoljnih 2:2 u 68. minutu.

Potpuno neočekivano, Brazil je krenuo u napad u tom trenutku, a Paolo Rosi je u 74. minutu kompletirao het-trik i odveo Italiju u polufinale, a kasnije i do trona.

“Bili smo mnogo bolji od Italije”, govorio je Oskar, koji je mogao da bude i heroj te utakmice. Mogao je, ali je u poslednjem minutu njegov udarac glavom zaustavio Dino Zof na gol liniji.

To je bilo praktično i poslednje Oskarovo iskustvo u dresu reprezentacije, iako je bio član i selekcije koja je nastupila četiri godine kasnije u Meksiku. Bio je član, ali nije igrao.

Posle 294 utakmice u dreus Sao Paula otisnuo se na daleki istok, igrao je tri godine za Nisan Motors, tamo je takođe ostavio ozbiljan trag i povukao se 1990. godine. Gde god da je igrao bio je voljen i bio je legenda i to dovoljno govori kakav je bio igrač, ali i kakav čovek.



Odkar Bernardi se nakon igračke karijere posvetio trenerskom poslu. Oskar Bernardi je bio na korak od božanstva te 1982. ali i ovako će ostati upamćen kao jedan od najboljih odbrambenih igrača u istoriji Brazila.