Formirane su kolonije, a svaka zemlja donela je svoju kulturu i tradiciju. U Paranu su pristigli Nemci, Poljaci, Ukrajinci, Italijani, Arapi, Španci, Japanci, Holanđani i drugi narodi koji su učestvovali u razvoju ove kosmopolitske države.

Parana je država u kojoj svako može da pronađe ono što mu odgovara. Od prirodnih lepota, preko istorijskih znamenitosti, dobre hrane i fudbala. To je i industrijski i poljoprivredni centar Brazila, preovladava gajenje kafe, pamuka, soje i pšenice. Na reci Parani zajedno sa Paragvajem izgrađena je druga najveća hidroelektrana na svetu – Itaipu (kamenje koje peva), koja je proglašena jednim od Sedam čuda modernog sveta.

Glavni i najveći grad je Kuritiba. To je moderan grad u kojem se vidi evropski uticaj, posebno u pogledu arhitekture i gastronomije. Poznat je i po zelenim površinama, a možda je i nepravedno u senci Rio de Žaneira i Sao Paula.

Kuritiba će biti jedan od gradova-domaćina Mundijala, a utakmice će se igrati na stadionu Žoakim Ameriko Gimaraeš, poznat i kao Arena da Baišada. Stadion postoji od 1914. godine, više puta je renoviran, a najveća rekonstrukcija završena je 1999. godine. Tokom priprema za predstojeći Mundijal bilo je dosta problema, što je uslovilo kašnjenje radova, ali će ipak sve biti gotovo na vreme. Vlasnik stadiona je Atletiko Paranense, ujedno i najuspešniji fudbalski klub u Parani.

Poznati fudbaleri rođeni u Parani su: Alešandre Pato, Rafinja, Fernandinjo, Kleo, Naldo, Nilmar...



Za one koji vole istoriju pravo mesto su gradovi Paranagua i Antonina. Paranagua je najstariji grad u Parani u kojem i danas postoje neke kolonijalne zgrade. S obzirom da se nalazi na moru, glavna je luka odakle se izvoze žitarice do svih krajeva sveta. Antonina je miran, šarmanatan, primorski gradić koji oživi tokom uličnog karnevala i Zimskog festivala.

Tamo se nalazi čuvena Fonte da Karioka. Izgradili su je robovi, a danas, kao i pre više od 200 godina, služi za snabdevanje pijaćom vodom, koja se prečišćava peščanim filterima. Verovalo se i da je ova voda afrodizijak.

Odakle krenuti kada je priroda u pitanju? Svakako najpoznatija atrakcija su vodopadi Iguasu, brojni nacionalni parkovi i tropske šume koji kriju na stotine retkih biljnih i životinjskih vrsta.

Glavni i najveći grad je Kuritiba. To je moderan grad u kojem se vidi evropski uticaj, posebno u pogledu arhitekture i gastronomije. Poznat je i po zelenim površinama, a možda je i nepravedno u senci Rio de Žaneira i Sao Paula.

Kuritiba će biti jedan od gradova-domaćina Mundijala, a utakmice će se igrati na stadionu Žoakim Ameriko Gimaraeš, poznat i kao Arena da Baišada. Stadion postoji od 1914. godine, više puta je renoviran, a najveća rekonstrukcija završena je 1999. godine. Tokom priprema za predstojeći Mundijal bilo je dosta problema, što je uslovilo kašnjenje radova, ali će ipak sve biti gotovo na vreme. Vlasnik stadiona je Atletiko Paranense, ujedno i najuspešniji fudbalski klub u Parani.

Poznati fudbaleri rođeni u Parani su: Alešandre Pato, Rafinja, Fernandinjo, Kleo, Naldo, Nilmar...



Za one koji vole istoriju pravo mesto su gradovi Paranagua i Antonina. Paranagua je najstariji grad u Parani u kojem i danas postoje neke kolonijalne zgrade. S obzirom da se nalazi na moru, glavna je luka odakle se izvoze žitarice do svih krajeva sveta. Antonina je miran, šarmanatan, primorski gradić koji oživi tokom uličnog karnevala i Zimskog festivala.

Tamo se nalazi čuvena Fonte da Karioka. Izgradili su je robovi, a danas, kao i pre više od 200 godina, služi za snabdevanje pijaćom vodom, koja se prečišćava peščanim filterima. Verovalo se i da je ova voda afrodizijak.

Odakle krenuti kada je priroda u pitanju? Svakako najpoznatija atrakcija su vodopadi Iguasu, brojni nacionalni parkovi i tropske šume koji kriju na stotine retkih biljnih i životinjskih vrsta.

Marko das Tres Fronteiras je turistička atrakcija i mesto gde se reka Iguasu pod pravim uglom uliva u Paranu i stvara prirodnu granicu tri države – Brazila, Argentine i Paragvaja.

Obala Atlantika pruža bezbroj sadržaja, ali nikako se ne sme preskočiti ostrvo Ilja do Mel, pravi mali raj na zemlji. Tamo nema puteva, automobila, već samo dva sela, u kojima stanuje manje od pet hiljada ljudi i peščane plaže i more pogodno za ljubitelje surfovanja. Na jugu je i pećina Enkantadas. Prema legendi, tamo je živela prelepa sirena koja je privlačila muškarce i oni se iz pećine više nikad nisu vratili.

Svako ko poseti Paranu mora da proba i najpoznatiji specijalitet – bareadu. To je jelo napravljeno od govedine, slanine, paradajza, luka, kima i drugih začina, peče se 12 do 18 sati u poklopljenoj zemljanoj posudi koja je "zapečaćena“ smesom napravljenom od pšeničnog brašna. Iako dosta ukusno, bareado je veoma kalorično jelo, prikladno da se jede zimi, iako se prvobitno pravilo u vreme karnevala.

Marko das Tres Fronteiras je turistička atrakcija i mesto gde se reka Iguasu pod pravim uglom uliva u Paranu i stvara prirodnu granicu tri države – Brazila, Argentine i Paragvaja.

Obala Atlantika pruža bezbroj sadržaja, ali nikako se ne sme preskočiti ostrvo Ilja do Mel, pravi mali raj na zemlji. Tamo nema puteva, automobila, već samo dva sela, u kojima stanuje manje od pet hiljada ljudi i peščane plaže i more pogodno za ljubitelje surfovanja. Na jugu je i pećina Enkantadas. Prema legendi, tamo je živela prelepa sirena koja je privlačila muškarce i oni se iz pećine više nikad nisu vratili.

Svako ko poseti Paranu mora da proba i najpoznatiji specijalitet – bareadu. To je jelo napravljeno od govedine, slanine, paradajza, luka, kima i drugih začina, peče se 12 do 18 sati u poklopljenoj zemljanoj posudi koja je "zapečaćena“ smesom napravljenom od pšeničnog brašna. Iako dosta ukusno, bareado je veoma kalorično jelo, prikladno da se jede zimi, iako se prvobitno pravilo u vreme karnevala.