Koeljova životna priča do trenutka kada je postao priznat prvo u Brazilu, a potom i u svetu je veoma zanimljiva. Malo ko bi pomislio da je sada 67-godišnji Brazilac bio veoma nemiran u mladosti, da je bio hipik, i da je proučavao magiju i okultizam. Privlačilo ga je sve što se kosilo sa onim kako su ga njegovi katolički roditelji vaspitavali, koji nisu odobravali njegove izbore.

Još kao tinejdžer znao je da želi da postane pisac, ali su se roditelji tome protivili. Zbog toga su ga poslali u psihijatrijsku bolnicu kada je imao 17 godina, iz koje je tri puta pobegao, pre nego što je konačno pušten tri godine kasnije. Mnogi bi posle toga bili ogorčeni, ali ne i Koeljo, koji je tada shvatio koji je njegov životni put.

“Oprostio sam. Sve se to dešava iz ljubavi, stalno. Kada postoji ljubav koju osećate prema nekome drugom, ali želite da se ta osoba promeni, da bude kao vi. I tada ta ljubav može da bude veoma destruktivna”, rekao je Koeljo o tom iskustvu.

Vrlo brzo kod Koelja je usledila hipi faza, privlačili su ga, kako sam kaže, ‘seks, droga i rokenrol’ i stil života koji se pojavio sedamdesetih godina prošlog veka. Iako je odlučio da studira pravo po izlasku iz psihijatrijske bolnice, vrlo brzo je odustao, i počeo je da piše, ali ne romane, već pesme za brazilske muzičare koji su protestovali protiv vlasti Brazila. Zbog toga je više puta završio u zatvoru, a kada se malo primirio i promenio nekoliko profesija došao je trenutak koji mu je u potpunosti promenio život.

Taj trenutak desio se 1986. godine prilikom posete Španiji, kada je prešao preko 800 hilometara na hodočašću do Santijago de Kompostele. To iskustvo navelo ga je da napiše roman “Dnevnik jednog čarobnjaka”, koji je objavljen na portugalskom jeziku. Posle uspeha te knjige u Brazilu napustio je svoj dotadašnji posao i odlučio da se posveti pisanju, na radost svih koji su pročitali bar jedno od njegovih dela.

Samo godinu dana kasnije ‘rođen’ je “Alhemičar”, kojeg je Koeljo napisao za samo dve nedelje u naletu inspiracije. U tom romanu Koeljo piše o mladom andaluzijskom pastiru Santjagu, koji iz Španije odlazi u egipatsku pustinju kako bi pronašao blago skriveno ispod piramida. Niko ne zna kakvo je to blago, ni da li će Santjago uspeti u svom pohodu, a poruka knjige je da nikada ne treba odustajati od svojih snova i da je važno slušati svoje srce.

“Kada volimo, uvek težimo da budemo bolji nego što smo sada. Kada težimo da postanemo bolji, sve oko nas takođe postalje bolje”, napisao je Koeljo u “Alhemičaru”.

Taj roman u prvom trenutku nije dobio veliku pažnju, ali je sve promenio francuski prevod, pošto je “Alhemičar” postao jedna od najprodavanijih knjiga u Francuskoj. To je samo dovelo do toga da knjiga bude prevedena i na ostale najpoznatije jezike, a knjiga je postala svetski fenomen. “Alhemičar” je bez sumnje knjiga koja je prevedena na najviše jezika, a da ju je napisao autor koji je među živima.

Prema Koelju, “Alhemičar” je u poslednjih 20 godina prodat u oko 35 miliona kopija širom sveta, a knjiga je uvrštena u jedno od najomiljenijih dela svih vremena u brojnim anketama. Od objavljivanja tog dela, Koeljo je počeo ređe da piše knjige, pa tako objavljuje jednu na svake dve godine.

Razlog za to je što ima zanimljiv ritual, pošto sebi dozvoljava da počne sa pisanjem nove knjige tek pošto pronađe belo pero u januaru neparne godine. Nekima će to biti svakako čudno, ali je Brazilac od “Alhemičara” objavio veliki broj dela među kojima se izdvajaju “Veštica iz Portobela” i “Rukopis iz Akre”, koji se prošle godine pojavio i na srpskom jeziku.

“Kada pišem knjigu, pišem je za sebe. Reakcija je na čitaocu. Nije moja stvar da li se ona nekome sviđa ili ne”, jasan je Koeljo.

Koeljo je definitivno pisac kojeg najviše ljudi pravi na društvenim mrežama. Dobitnik je brojnih prestižnih međunarodnih nagrada, izabran je za člana Brazilske književne akademije, a od 2007. godine je ambasador mira Ujedinjenih nacija. Pre pet godina je dobio priznanje Ginisove knjige rekorda za autora čiji je roman preveden na najviše svetskih jezika. Naravno, u pitanju je “Alhemičar”.

“Kada se najmanje nadamo, život nam donese izazov kojim testira našu hrabrost i volju za promenom. U takvom trenutku nema smisla pretvarati se da se ništa nije desilo ili reći da nismo spremni. Izazov neće čekati, a život ne gleda u prošlost. Jedna nedelja je dovoljno vremena da svako od nas odluči da li će ili neće prihvatiti svoju sudbinu”, poručuje Koeljo.

Samo godinu dana kasnije ‘rođen’ je “Alhemičar”, kojeg je Koeljo napisao za samo dve nedelje u naletu inspiracije. U tom romanu Koeljo piše o mladom andaluzijskom pastiru Santjagu, koji iz Španije odlazi u egipatsku pustinju kako bi pronašao blago skriveno ispod piramida. Niko ne zna kakvo je to blago, ni da li će Santjago uspeti u svom pohodu, a poruka knjige je da nikada ne treba odustajati od svojih snova i da je važno slušati svoje srce.

“Kada volimo, uvek težimo da budemo bolji nego što smo sada. Kada težimo da postanemo bolji, sve oko nas takođe postalje bolje”, napisao je Koeljo u “Alhemičaru”.

Taj roman u prvom trenutku nije dobio veliku pažnju, ali je sve promenio francuski prevod, pošto je “Alhemičar” postao jedna od najprodavanijih knjiga u Francuskoj. To je samo dovelo do toga da knjiga bude prevedena i na ostale najpoznatije jezike, a knjiga je postala svetski fenomen. “Alhemičar” je bez sumnje knjiga koja je prevedena na najviše jezika, a da ju je napisao autor koji je među živima.

Prema Koelju, “Alhemičar” je u poslednjih 20 godina prodat u oko 35 miliona kopija širom sveta, a knjiga je uvrštena u jedno od najomiljenijih dela svih vremena u brojnim anketama. Od objavljivanja tog dela, Koeljo je počeo ređe da piše knjige, pa tako objavljuje jednu na svake dve godine.

Razlog za to je što ima zanimljiv ritual, pošto sebi dozvoljava da počne sa pisanjem nove knjige tek pošto pronađe belo pero u januaru neparne godine. Nekima će to biti svakako čudno, ali je Brazilac od “Alhemičara” objavio veliki broj dela među kojima se izdvajaju “Veštica iz Portobela” i “Rukopis iz Akre”, koji se prošle godine pojavio i na srpskom jeziku.

“Kada pišem knjigu, pišem je za sebe. Reakcija je na čitaocu. Nije moja stvar da li se ona nekome sviđa ili ne”, jasan je Koeljo.

Koeljo je definitivno pisac kojeg najviše ljudi pravi na društvenim mrežama. Dobitnik je brojnih prestižnih međunarodnih nagrada, izabran je za člana Brazilske književne akademije, a od 2007. godine je ambasador mira Ujedinjenih nacija. Pre pet godina je dobio priznanje Ginisove knjige rekorda za autora čiji je roman preveden na najviše svetskih jezika. Naravno, u pitanju je “Alhemičar”.

“Kada se najmanje nadamo, život nam donese izazov kojim testira našu hrabrost i volju za promenom. U takvom trenutku nema smisla pretvarati se da se ništa nije desilo ili reći da nismo spremni. Izazov neće čekati, a život ne gleda u prošlost. Jedna nedelja je dovoljno vremena da svako od nas odluči da li će ili neće prihvatiti svoju sudbinu”, poručuje Koeljo.