Rođena je 1947. godine u Belo Horizonteu, ćerka nastavnice i Petra Ruseva, političkog imigranta iz Bugarske, koji je dvadesetih godina bio član Komunističke partije.

U mirnom detinjstvu roditelji su je štitili od svakodnevnih briga, želela je da postane balerina ili vatrogasac, ali sve se menja njenim odlaskom u državnu srednju školu. Tada počinje Dilmino političko osvešćivanje, velikim delom uzrokovano okolnostima koje vladaju u zemlji – godine 1964. dogodio se vojni udar kojim je skinuta levičarska vlada Žoaa Gulara.

U Dilmi je tada proradila levičarska krv nasleđena od oca, koji je preminuo dve godine ranije, i brzo joj postaju privlačna načela marksizma. Njen tadašnji tutor postaće joj saborac u borbi protiv diktature, a Rusefova je bila član nekoliko radikalnih grupacija, uključujući i Kolinu (Comando de Libertação Nacional).

Iako tvrdi da lično nikada nije aktivno učestvovala u nasilnim akcijama, pripadnici Koline krali su kola, pljačkali su banke i izveli su nekoliko bombaških napada. Dvojica policajaca poginuli su prilikom upada u sedište Koline, pa je Dilma bila prinuđena da zajedno s mužem Klaudiom Galenom Linaresom izbegne u Rio de Žaneiro.

U Riju je upoznala advokata Karlosa Arauža, koji je delio njeno uverenje da je gerilska borba neophodna.

“Bila je to ljubav na prvi pogled. Ona je bila prelepa, inteligentna i posvećena političkoj borbi“, rekao je Araužo.

Rastanak sa Galenom bio je prijateljski, ali ni idila sa Araužom nije dugo potrajala, pošto je Dilma uhapšena 1970. godine u Sao Paulu, sada kao članica grupe VAR Palmares.

Nazvana je “Jovankom Orleankom subverzivnog delovanja“ i mučena je 22 dana električnim šokovima i posebnom spravom poznatom kao “pau de arara“, koja je stvarala teško izdrživ bol u nervima i mišićima, kao i glavobolje.

Provela je tri godine u zatvoru, što je ostavilo neizbrisive posledice. Skoro četiri decenije kasnije, kao predsednica Brazila, oštro se zalaže za otkrivanje istine o svim grozotama tokom diktature.

“Brazil zaslužuje istinu, nove generacije zaslužuju istinu i, iznad svega, istinu zaslužuju oni koji su izgubili prijatelje i rođake i nastavljaju da pate i umiru svakoga dana i uvek“, kaže Rusefova.

Po izlasku iz zatvora Dilma nastoji da svoj život dovede u red – sa 29 godina dobija ćerku Paulu, a u Porto Alegreu diplomira na Ekonomskom fakultetu.

I drugi brak joj se raspao (saznala je da Araužo ima dete sa drugom ženom) uprkos kratkotrajnom pomirenju, a kako vojna diktatura gubi svoj zamah i dolazi kraju, Rusefova ponovo postaje politički aktivna u okviru Demokratske radničke partije (Partido Democrático Trabalhista).

U Riju je upoznala advokata Karlosa Arauža, koji je delio njeno uverenje da je gerilska borba neophodna.

“Bila je to ljubav na prvi pogled. Ona je bila prelepa, inteligentna i posvećena političkoj borbi“, rekao je Araužo.

Rastanak sa Galenom bio je prijateljski, ali ni idila sa Araužom nije dugo potrajala, pošto je Dilma uhapšena 1970. godine u Sao Paulu, sada kao članica grupe VAR Palmares.

Nazvana je “Jovankom Orleankom subverzivnog delovanja“ i mučena je 22 dana električnim šokovima i posebnom spravom poznatom kao “pau de arara“, koja je stvarala teško izdrživ bol u nervima i mišićima, kao i glavobolje.

Provela je tri godine u zatvoru, što je ostavilo neizbrisive posledice. Skoro četiri decenije kasnije, kao predsednica Brazila, oštro se zalaže za otkrivanje istine o svim grozotama tokom diktature.

“Brazil zaslužuje istinu, nove generacije zaslužuju istinu i, iznad svega, istinu zaslužuju oni koji su izgubili prijatelje i rođake i nastavljaju da pate i umiru svakoga dana i uvek“, kaže Rusefova.

Po izlasku iz zatvora Dilma nastoji da svoj život dovede u red – sa 29 godina dobija ćerku Paulu, a u Porto Alegreu diplomira na Ekonomskom fakultetu.

I drugi brak joj se raspao (saznala je da Araužo ima dete sa drugom ženom) uprkos kratkotrajnom pomirenju, a kako vojna diktatura gubi svoj zamah i dolazi kraju, Rusefova ponovo postaje politički aktivna u okviru Demokratske radničke partije (Partido Democrático Trabalhista).

Nakon što je bila na nekoliko savetničkih i birokratskih funkcija na lokalnom i državnom nivou, godine 2001. prelazi u Radničku partiju (Partido dos Trabalhadores) i tada počinje njen munjeviti uspon.

Dve godine kasnije u vladi Lule da Silve postaje ministarka energetike i rudarstva. U tom periodu u Brazilu su restrikcije struje i dalje česte, a Rusefova postaje poznata po sprovođenju politike “Struja za sve“, čiji je krajni cilj da se struja donese i u najslabije razvijene oblasti.

Posle korupcionaškog skandala unutar Lulinih redova 2005. godine, Rusefova dolazi na mesto njegovog šefa kabineta. Nakon što se izborila sa rakom limfnog sistema, Lula je promoviše u svog naslednika na predsedničkim izborima 2010. godine.

Igrala je na kartu Luline popularnosti govoreći da će nastaviti njegovim putem, a mnogo harizmatičniji Lula skoro uvek je bio uz nju tokom kampanje i slikao je Dilmu kao “majku nacije“, imidž koji će gajiti i u predizbornim spotovima.

Dobila je izbore u drugom krugu i prvog januara 2011. inaugurisana je u predsednicu Brazila.

“Istorija Brazila pokazuje da nivo odanosti između tvorca i njegovog političkog deteta ima tendenciju da se smanji na prvi znak krize“, kazao je politički analitičar Augusto de Kastro Neves nakon što je Rusefova izabrana za predsednicu i dodao da Dilma neće biti “Lulin Medvedev“.

Nakon što je bila na nekoliko savetničkih i birokratskih funkcija na lokalnom i državnom nivou, godine 2001. prelazi u Radničku partiju (Partido dos Trabalhadores) i tada počinje njen munjeviti uspon.

Dve godine kasnije u vladi Lule da Silve postaje ministarka energetike i rudarstva. U tom periodu u Brazilu su restrikcije struje i dalje česte, a Rusefova postaje poznata po sprovođenju politike “Struja za sve“, čiji je krajni cilj da se struja donese i u najslabije razvijene oblasti.

Posle korupcionaškog skandala unutar Lulinih redova 2005. godine, Rusefova dolazi na mesto njegovog šefa kabineta. Nakon što se izborila sa rakom limfnog sistema, Lula je promoviše u svog naslednika na predsedničkim izborima 2010. godine.

Igrala je na kartu Luline popularnosti govoreći da će nastaviti njegovim putem, a mnogo harizmatičniji Lula skoro uvek je bio uz nju tokom kampanje i slikao je Dilmu kao “majku nacije“, imidž koji će gajiti i u predizbornim spotovima.

Dobila je izbore u drugom krugu i prvog januara 2011. inaugurisana je u predsednicu Brazila.

“Istorija Brazila pokazuje da nivo odanosti između tvorca i njegovog političkog deteta ima tendenciju da se smanji na prvi znak krize“, kazao je politički analitičar Augusto de Kastro Neves nakon što je Rusefova izabrana za predsednicu i dodao da Dilma neće biti “Lulin Medvedev“.

Ispostavilo se da nije bio u pravu. Iako nastoji da ostavi sopstveni pečat kao predsednica, Dilmin odnos sa Lulom i dalje je dobar i ona je jednom naglasila da Lula nikada nije ni napustio vladu i da je uvek tu kao njen savetnik.

U skladu sa levičarskom ideologijom, Dilma se zalaže za snažan državni intervencionizam u strateškim oblastima kao što su nafta i energetika. Zato nije baš omiljena kod poslovnog sektora.

“Najveći broj ekonomista ima više kritika nego pohvala za njenu vladavinu. Mislim da je visok nivo intervencionizma narušio poverenje koje je Brazil imao kod stranih investitora i to je ono što stvara znatnu nesigurnost u pogledu bliže budućnosti ekonomije Brazila“, kaže za B92 diplomirani ekonomista Marselo Dominges.

Najveću krizu tokom mandata Rusefova je imala sredinom prošle godine – protesti su počeli zbog povećanja cena javnog prevoza, a potom su prerasli u demonstracije širom zemlje u kojima su se građani bunili zbog korupcije, lošeg sistema zdravstva, obrazovanja itd.

Ipak, Dilma se nekako izborila sa tom krizom kazavši da će uložiti u javni prevoz, zdravstvo i obrazovanje, a garantovala je i da troškovi organizacije Mundijala neće ići na uštrb javnih službi.

Ispostavilo se da nije bio u pravu. Iako nastoji da ostavi sopstveni pečat kao predsednica, Dilmin odnos sa Lulom i dalje je dobar i ona je jednom naglasila da Lula nikada nije ni napustio vladu i da je uvek tu kao njen savetnik.

U skladu sa levičarskom ideologijom, Dilma se zalaže za snažan državni intervencionizam u strateškim oblastima kao što su nafta i energetika. Zato nije baš omiljena kod poslovnog sektora.

“Najveći broj ekonomista ima više kritika nego pohvala za njenu vladavinu. Mislim da je visok nivo intervencionizma narušio poverenje koje je Brazil imao kod stranih investitora i to je ono što stvara znatnu nesigurnost u pogledu bliže budućnosti ekonomije Brazila“, kaže za B92 diplomirani ekonomista Marselo Dominges.

Najveću krizu tokom mandata Rusefova je imala sredinom prošle godine – protesti su počeli zbog povećanja cena javnog prevoza, a potom su prerasli u demonstracije širom zemlje u kojima su se građani bunili zbog korupcije, lošeg sistema zdravstva, obrazovanja itd.

Ipak, Dilma se nekako izborila sa tom krizom kazavši da će uložiti u javni prevoz, zdravstvo i obrazovanje, a garantovala je i da troškovi organizacije Mundijala neće ići na uštrb javnih službi.

Od tada se njen rejting ponovo postepeno povećava među građanima i podrška njenoj politici trenutno se procenjuje na oko 40%.

“Možda je ljudi ne vole kao Lulu, ali brojni je poštuju jer je zadržala socijalne politike njegove vlade. Ipak, mislim da su za njenu popularnost ključne dve stavke – to što je uspela stopu nezaposlenosti da drži na niskom nivou i to što pokušava da spreči rast inflacije“, naglašava za B92 ekonomista Felipe Baljestero de Asis.

Dilma je imala težak zadatak da nasledi harizmatičnog Lulu, najpopularnijeg predsednika u istoriji Brazila. Različite su ocene koliko je u tome uspela.

Mnogi je opisuju kao “tehnokratu“ i ističu da nije “čovek iz naroda“ kao što je Lula bio. Takođe, važi za veoma strogu i plahovitu osobu kada je reč o odnosima sa političkim partnerima, mada je u javnosti često rezervisana. Iako nema auru koju je posedovao Lula, za Dilmu kažu da je snalažljiva u komunikaciji sa ljudima, a na profilu na Tviteru ima 2,2 miliona pratilaca.

Kako sada stvari stoje, veoma je verovatno da će na oktobarskim izborima Rusefova osvojiti još četiri godine na najvažnijoj poziciji u zemlji.

Jovanka Orleanka. Majka nacije. Predsednica. Dilma Rusef.

Od tada se njen rejting ponovo postepeno povećava među građanima i podrška njenoj politici trenutno se procenjuje na oko 40%.

“Možda je ljudi ne vole kao Lulu, ali brojni je poštuju jer je zadržala socijalne politike njegove vlade. Ipak, mislim da su za njenu popularnost ključne dve stavke – to što je uspela stopu nezaposlenosti da drži na niskom nivou i to što pokušava da spreči rast inflacije“, naglašava za B92 ekonomista Felipe Baljestero de Asis.

Dilma je imala težak zadatak da nasledi harizmatičnog Lulu, najpopularnijeg predsednika u istoriji Brazila. Različite su ocene koliko je u tome uspela.

Mnogi je opisuju kao “tehnokratu“ i ističu da nije “čovek iz naroda“ kao što je Lula bio. Takođe, važi za veoma strogu i plahovitu osobu kada je reč o odnosima sa političkim partnerima, mada je u javnosti često rezervisana. Iako nema auru koju je posedovao Lula, za Dilmu kažu da je snalažljiva u komunikaciji sa ljudima, a na profilu na Tviteru ima 2,2 miliona pratilaca.

Kako sada stvari stoje, veoma je verovatno da će na oktobarskim izborima Rusefova osvojiti još četiri godine na najvažnijoj poziciji u zemlji.

Jovanka Orleanka. Majka nacije. Predsednica. Dilma Rusef.