Argentina, Meksiko i Čile su takođe bili kandidati za domaćinstvo, ali švedski delegati su odlično odradili svoj deo posla u lobiranju. Svetsko prvenstvo u Švedskoj bilo je revolucionarno.

Prvi put je nastupio Sovjetski savez, ali i sve selekcije Ujedinjenog kraljevstva – Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska. Takođe, prvi put je Mundijal prenošen širom sveta na televiziji.



Važno je za priču o ovom Svetskom prvenstvu istaći i da je ponovo promenjen format, pa je tako 16 timova koji su se kvalifikovali raspoređeno u četiri grupe (kao i 1954), ali su, za razliku od Mundijala u Švajcarskoj, ovoga puta sve reprezentacije u grupi igrale jedna protiv druge.

Nije bilo šešira na žrebu, već su sve četiri grupe imale po jedan tim iz zapadne i istočne Evrope, Ujedinjenog kraljevstva i latinske Amerike.

To je bilo, slobodno se može reći, zlatno doba jugoslovenskog reprezentativnog fudbala. Selekcija koju je sa klupe predvodio Aleksandar Tirnanić se u grupi 2 izborila zajedno sa Francuskom za četvrtfinale u kojem je naletela na prvaka sveta Zapadnu Nemačku i izgubila posle velike borbe sa 1:0.

Što se tiče ostalih, selekcija Mađarske nije bila toliko jaka kao u Švajcarskoj četiri godine ranije. Velike zvezde Puškaš i Kočiš napustili su dve godine ranije Mađarsku nakon što su ih Sovjeti okupirali. Sa druge strane, upravo je Sovjetski savez stigao u Švedsku kao jedan od favorite za titulu.

Međutim, ovo Svetsko prvenstvo ostaće upamćeno po jednom čoveku – Edsonu Arantesu do Nasimentu.



Nakon šoka u finalu 1950. i poraza u četvrtfinalu četiri godine kasnije, Brazil je u Švedsku stigao sa mnogo više opreza. Velike zasluge za to imao je i selektor Visente Feola koji je svojim igračima podelio spisak od 40 stvari koje ne smeju da rade. I sad zamislite vi situaciju daleke 1950. godine gde selektor svojim igračima govori kako ne smeju da nose šešire ni kišobrane i ne smeju da puše cigarete dok nose državna obeležja.

Brazil je bio jedini tim koji je imao psihologa jer su sećanja na 1950. godinu negativno uticala na nekolicinu igrača. Mnogi brazilski reprezentativci imali su i problem sa lošim zubima, pa je u Švedsku sa ekipom krenuo i zubar.

I tu nije kraj. Godinu dana pre Svetskog prvenstva Brazilci su u Evropu poslali svog predstavnika u Evropu kako bi što bolje upoznali potencijalne rivale. Ono što je bilo možda i najvaćnije za uspeh Brazila je taktika 4-2-4 koja je bila revolucionarna i koju su mnogi nakon ovog Mundijala prihvatili.

Heroj ove priče, Pele, ostao je na klupi na prve dve utakmice Brazilaca - u pobedi protiv Austrije (3:0) i remiju protiv Engleske bez golova. I ne samo on. Feola je napravio genijalan potez odlučivši da osim Pelea na klupi u prve dve utakmice ostavi Zita i Garinču, jer se plašio duela sa Sovjetskim savezom, odnosno kondicijom.

Utakmicu protiv Sovjetskog saveza počela su sva trojica pomenutih igrača, a već na samom startu Garinča je, nakon što je nanizao trojicu protivničkih fudbalera, pogodio stativu. Brazil je od starta krenuo sa velikim pritiskom i već u trećem minutu Vava je doneo vođstvo.

Kasnije su ta tri minuta opisana kao “najbolja tri minuta u istoriji fudbala”. Brazil je dobio taj meč sa 2:0 i prošao je u četvrtfinale gde je jedini gol na utakmici protiv Velsa postigao 17-godišnji Pele, tada potpuno nepoznati mladić.



Usledila je neviđena rapsodija u polufinalu i finalu. I Brazila i Pelea. U polufinalu je bio red na Francusku koja je imala jednog Žista Fontena koji je sa 13 golova još uvek rekorder po broju golova na jednom Svetskom prvenstvu. Fonten je postigao jedan gol, ali Brazil je slavio sa 5:2 uz het-trik Pelea.

U finalu ‘karioke’ je čekao domaćin Švedska, ali je ishod bio isti kao i u polufinalu – 5:2 uz dva gola Pelea.

I tako, Brazil je definitivno 1958. postao sinonim za fudbal, a Pele sa samo 17 godina fudbalsko božanstvo.

Pokušavam danas da zamislim tako nešto i ne ide mi. Možda je tada bio slabiji fudbal, pa je bilo lakše klincu od 17 godina da radi ono što je Pele radio? Možda, ali teško. Takvi kao Pele rađaju se jednom u sto godina, možda ni tada…

Brazil – Švedska 5:2
Vava 9, 32, Pele 55, 90, Zagalo 68 – Lidholm 4, Simonson 80

Brazil: Žilmar, Belini, Đalma Santoš, Didi, Mario Zagalo, Pele, Garinča, Nilton, Orlando, Zito, Vava. Selektor: Visente Italo Feola.
Švedska: Svenson, Bergmark, Aksbom, Lidholm, Parling, Hamrin, Gren, Simonson, Skoglund, Gustavson, Borjeson. Selektor: Džordž Rajnor.