Tu utakmicu na čuvenoj Marakani pred, kažu podaci, 160.000 ljudi niko nije dobio, bilo je 2:2. Jugoslavija je vodila i uspela da izjednači. Dvojica pomenutih bili su strelci, Džajić za 0:1, Rivelino za 1:1.

Bio je to jedan od 26 golova koje je u dresu Selekaa postigao jedan od retkih Brazilaca čije puno ime ima samo dve reči. Prosto, Roberto Rivelino.

Sin Italijana koje je iz sela na obroncima Apenina kriza poslala u Sao Paulo bio je velika zvezda u svoje vreme. Karakteristični brkovi i lice koje je jasno pokazivalo ‘sveže evropsko poreklo’, savršene duge lopte, razoran udarac i strašan dribling, dovoljno da ga zemljak i savremenik na terenu, Pele, svrsta u svoj izbor 125 najboljih svih vremena.

Možda i zbog toga što su zajedno osvojili Svetsko prvenstvo 1970. godine uz po jedan gol u grupi, četvrtfinalu i polufinalu koje je upisao Rivelino.

Šta su sve posle finala u kojem je Brazil pobedio Italiju napisali novinari iz zemlje Rivelinovog porekla možete da zamislite. Sve se svodilo na jedno, da je Rivelino igrao za Italiju, Brazilu ne bi pomogao Pele…

‘Kralj Parka’rođen je 1946, počeo je u Sao Paulu, kao klinac odlučio da igra mali fudbal i ta strast ga je držala do sedamanaeste. Možda bi i duže da se nije našao kao podrška drugarima iz kraja u juniorskoj ekipi Balespa. Lokalci i autsajderi su stigli do finala prvenstva grada a Rivelino delovao isuviše dobro za lokalni klub.

Usledio je poziv Palmeirasa i proba u klubu za koji je navijao, baš navijao. I on, i otac. ‘Verdao’ je tada vodio Mario Travaljini i procenio je da novajlija nije igrač ‘te klase’.

Naljutio se, prvi put, otišao u Korintijans. U svetu Paulista ostao je do kraja u istom dresu, dresu ‘Timaa’ koji je obukao 471 put i igrao za ljutog rivala svoje dečačke ljubavi, najbolje što je umeo. A umeo je…



“Dočekali su me sjajno, voleli me i pružili mi šansu da uradim nešto veliko u životu. Zbog toga je Korintijans moja druga kuća,” pričao je mnogo kasnije.

Bio je to loš period u istoriji Korintijansa, jedini bez ikakvih trofeja, ostali velikani grada (Palmeiras, Sao Paulo i Santos) bili su bolji, od prvog Rivelinovog dana do finala Kampeonata Paulista 1974. I to finale je Korintijans izgubio, a navijači bili ljuti na najveću, realno i jedinu svoju zvezdu.

‘Kralj Parka’rođen je 1946, počeo je u Sao Paulu, kao klinac odlučio da igra mali fudbal i ta strast ga je držala do sedamanaeste. Možda bi i duže da se nije našao kao podrška drugarima iz kraja u juniorskoj ekipi Balespa. Lokalci i autsajderi su stigli do finala prvenstva grada a Rivelino delovao isuviše dobro za lokalni klub.

Usledio je poziv Palmeirasa i proba u klubu za koji je navijao, baš navijao. I on, i otac. ‘Verdao’ je tada vodio Mario Travaljini i procenio je da novajlija nije igrač ‘te klase’.

Naljutio se, prvi put, otišao u Korintijans. U svetu Paulista ostao je do kraja u istom dresu, dresu ‘Timaa’ koji je obukao 471 put i igrao za ljutog rivala svoje dečačke ljubavi, najbolje što je umeo. A umeo je…



“Dočekali su me sjajno, voleli me i pružili mi šansu da uradim nešto veliko u životu. Zbog toga je Korintijans moja druga kuća,” pričao je mnogo kasnije.

Bio je to loš period u istoriji Korintijansa, jedini bez ikakvih trofeja, ostali velikani grada (Palmeiras, Sao Paulo i Santos) bili su bolji, od prvog Rivelinovog dana do finala Kampeonata Paulista 1974. I to finale je Korintijans izgubio, a navijači bili ljuti na najveću, realno i jedinu svoju zvezdu.

Naljutio se i on na njih i otišao. Legenda kaže da je posle poraza u finalu pokupio stvari iz svlačionice i peške krenuo kući prolazeći pored navijača.

“To je najveće razočaranje mog života,” rekao je nedavno legendarni fudbaler i danas nesrećan što nije uspeo da prekrati pauzu u osvajanju trofeja dužu od dve decenije koju su preživljavali zaljubljenici u Korintijans.

Naljutio se i on na njih i otišao. Legenda kaže da je posle poraza u finalu pokupio stvari iz svlačionice i peške krenuo kući prolazeći pored navijača.

“To je najveće razočaranje mog života,” rekao je nedavno legendarni fudbaler i danas nesrećan što nije uspeo da prekrati pauzu u osvajanju trofeja dužu od dve decenije koju su preživljavali zaljubljenici u Korintijans.

Za brazilske pojmove je otišao sasvim daleko, u drugi svet, u Rio i potpisao za Fluminense. Stigli su trofeji, ‘Flu’ je u četiri Rivelinove godine dva puta bio prvak a sudbina mu je odredila i da prvi meč u dresu novog kluba odigra baš protiv Korintijansa. ‘Drugoj kući’ dao je tri gola na toj utakmici.

U reprezentaciji je igrao dugo, od 1965. godine (ruku na srce, drugi poziv je čekao skoro 1000 dana) sve do 1978. Osvojio je titulu prvaka sveta 1970, stigao do (samo) četvrtog mesta 1974, a još jedna borba za treće mesto, 1978, značila je i da mu je dosta ozbiljnog fudbala.

I Fluminense je tog proleća bio loš, Rivelino ljut na sebe i otišao je iz Brazila. Neko vreme je igrao u Saudijskoj Arabiji, ne dugo, a onda odlučio da se posveti novinarstvu.

Za brazilske pojmove je otišao sasvim daleko, u drugi svet, u Rio i potpisao za Fluminense. Stigli su trofeji, ‘Flu’ je u četiri Rivelinove godine dva puta bio prvak a sudbina mu je odredila i da prvi meč u dresu novog kluba odigra baš protiv Korintijansa. ‘Drugoj kući’ dao je tri gola na toj utakmici.

U reprezentaciji je igrao dugo, od 1965. godine (ruku na srce, drugi poziv je čekao skoro 1000 dana) sve do 1978. Osvojio je titulu prvaka sveta 1970, stigao do (samo) četvrtog mesta 1974, a još jedna borba za treće mesto, 1978, značila je i da mu je dosta ozbiljnog fudbala.

I Fluminense je tog proleća bio loš, Rivelino ljut na sebe i otišao je iz Brazila. Neko vreme je igrao u Saudijskoj Arabiji, ne dugo, a onda odlučio da se posveti novinarstvu.

Nije napisao ništa što bi bilo vredno veće pažnje ali je neko od hroničara fudbala u Brazilu zapisao Maradonine reči.

“Nikada se nisam toliko divio Peleu, bio je fenomenalan igrač, kapa dole... Ali, gledao sam kao klinac Brazil i želeo samo jedno, da budem igrač kakav je bio Rivelino. Dribling mu je bio sjajan, dodavanja savršena a šut nezaustavljiv. A sve je radio samo levom nogom, desna je služila samo da može da stoji. Za mene je to bilo prelepo,” rekao je Dijego.



I tako, za Maradonu najveći, za Pelea jedan od najvećih, 92 utakmice za Brazil, 629 uz 194 gola za Korintijans i Fluminense… I da, 'flip flap' dribling, onaj po kojem je poznat, na primer, Kristijano Ronaldo, Rivelinov je izum.

Dovoljno za jedan život.

Nije napisao ništa što bi bilo vredno veće pažnje ali je neko od hroničara fudbala u Brazilu zapisao Maradonine reči.

“Nikada se nisam toliko divio Peleu, bio je fenomenalan igrač, kapa dole... Ali, gledao sam kao klinac Brazil i želeo samo jedno, da budem igrač kakav je bio Rivelino. Dribling mu je bio sjajan, dodavanja savršena a šut nezaustavljiv. A sve je radio samo levom nogom, desna je služila samo da može da stoji. Za mene je to bilo prelepo,” rekao je Dijego.



I tako, za Maradonu najveći, za Pelea jedan od najvećih, 92 utakmice za Brazil, 629 uz 194 gola za Korintijans i Fluminense… I da, 'flip flap' dribling, onaj po kojem je poznat, na primer, Kristijano Ronaldo, Rivelinov je izum.

Dovoljno za jedan život.