Ovako jeste, stigao je u Južnu Ameriku i sa gospođicom Šarlotom Foks, Brazilkom engleskog porekla, dobio sina, Čarlsa Vilijama.

Čarls Vilijam Miler se školovao u Sautemptonu, zavoleo, kao i sva deca tog doba i na tom prostoru, kriket i fudbal. Mlad se vratio u Brazil. Koje ga je čudo nateralo da u Sao Paulo, posle škole ponese fudbalske lopte i pravila igre Fudbalskog saveza Hempšira, ne zna se.

Mogao je da zapati i, na primer, vikete, bat i loptice za kriket, možda bi danas svet fudbala bio drugačiji a ljubitelji kriketa uživali u duelima Indije i Brazila.

Bolje je što je ispalo ovako iako je početak bio težak. Lokalni živalj je igru zavoleo, Miler zaigrao za Sao Paulo Atletik Klab, ali i upisao najveći poraz tog kluba u istoriji kao igrač, 9:1. Bio je napadač, nema podataka kakav, nema ni dokaza da je ključni razlog bio taj što je lopta bila njegova.

Oženio se lokalnom pijanistkinjom, a njegovi sinovi otišli drugim putem. Fudbal, čedo njihovog oca bar kada je brazilski fudbal u pitanju, nije ih zanimao.

Za vreme u kojem je živeo, često je putovao na svoje Ostrvo. Legenda kaže da je izbegao smrt u eksploziji koju su 1938. izveli pripadnici Irske republikanske armije. Otišao je 15 godina kasnije, 1953. godine, ne dočekavši da Brazil osvoji svoju prvu titulu prvaka sveta.

I da, Škoti su izumitelji penicilina (Fleming) i telefona (Bel), da ne bude nepravde, nije Miler najvažniji. Ili, u godini svetskog prvenstva u fudbalu, možda nije...