Bivši trener Reala Karlos Keiroš je tim pojačao igračima rođenim u Nemačkoj, Holandiji, Švedskoj i SAD, koji su se sjajno uklupili u njegov defanzivno orijentisan sistem.

Na svom četvrtom Svetskom prvenstvu žele samo da izbegnu katastrofu, ali ovaj tim može mnogo više nego što mnogi od njega očekuju.

Iako su u nezgodnoj grupi sa Argentinom, Bosnom i Hercegovinom i Nigerijom, Iranci bi svojim defanzivno orijentisanim sistemom u za njih ne toliko nezgodnom klimatskom okruženju mogli da stvore glavobolju rivalima.

Keiroš forsira defanzivnu igru sa dosta dugih lopti i kontri, oslanjajući se na igrače sa evropskim iskustvom, a sistem takmičenja ovoj selekciji garantuje bar minimalnu šansu da napravi iznenađenje.

Ipak, Iranci će verovatno biti zadovoljni ukoliko ostvare bar jednu pobedu, ili izbegnu neki veći debakl. U svakom slučaju sve iznad jednog osvojenog poena, što im je bio učinak pre osam godina u Nemačkoj, je svakako napredak.

Kako su došli do Brazila

Put ka Brazilu počeli su ubedljivom pobedom nad Maldivima u dvomeču druge faze azijskih kvalifikacija, dok je u trećoj sa po tri pobede i remija sa Katarom, Bahreinom i Indonezijom rutinski prošao u finalnu.

Sjajna odbrana bila je ključni faktor pet pobeda Irana koji je u osam mečeva dao samo osam, ali i primio tek dva gola. U trećoj fazi takmičenja Iran je posao odradio ubedljivim pobedama nad Indonezijom i Bahreinom, te remijem u Kataru u međuvremenu.

Usledio je mnogo teži posao u četvrtoj fazi i problemi na početku. Nakon startnog slavlja u Uzbekistanu, osvojen je smao bod u narednim duelima sa Katarom i Libanom, ali sve popravlja pobeda nad Južnom Korejom.

Plasman na Mundijal zapečaćen je slavljem nad Katarom i novom pobedom nad Korejom, koja je najverovatnije jasno pokazala koliko ovaj tim zaista može.

Međutim, minimalni porazi od Uzbekistana i Libana su pokazali koliko ovom timu nedostaje pravi golgeter.

Kvalifikacije:

Druga runda:
Iran – Maldivi 4:0
Maldivi – Iran 0:1

Treća runda:
Iran – Indonezija 3:0
Katar – Iran 1:1
Iran – Bahrein 6:0
Bahrain – Iran 1:3
Iran – Katar 2:2

Četvrta runda:
Uzbekistan – Iran 0:1
Iran – Katar 0:0
Liban – Iran 1:0
Iran – Južna Koreja 1:0
Iran – Uzbekistan 0:1
Katar – Iran 0:1
Iran – Liban 4:0
Južna Koreja – Iran 0:1

Ključni igrači

Dolaskom na mesto selektora Keiroš je brzo uvideo manjak kvaliteta domaćih igrača, pa se okrenuo iranskoj dijaspori.

Tako su stigli iranski Nemci Danijel Davari i Aškan Deđegah, iranski Holanđanin Reza Gučanedžad, iranski Šveđanin Omdi Nazari i iranski amerikanac Stiven Beitašur, između ostalih.

Upravo su golovi Deđegaha i Gučanedžada bili među ključnima na putu ka Brazilu, dok su prvi strelci bili Mojtaba Džabari i Džavad Nekunam, duša ovog tima.

S obzirom da se sve vrti oko Nekunama, bez obzira da li je rival slabiji i jači, te da Keiroš forsira defanzivni stil igre, timska disciplina je ključan faktor uspeha ove selekcije.

Zvezda

Prvo ime tima je kapiten Džavad Nekunam koji je tokom vrhunca karijere šest sezona proveo u Primeri, kao član Osasune, potom je igrao u domovini za Esteglal, a od januara je član Kuvajta.

Popularni Neku ima najduži staž u ovoj selekciji Irana i jedini ima iskustvo sa Mundijala, jer je igrao dva meča u Nemačkoj 2006. Zadužen je za prekidanje napada rivala i pokretanje akcija svog tima efektnim pasovima.

Keiroš celu igru u napadu bariza upravo isključivo na Nekunamu, od čijih brzih i dugih pasova zavisi opasnost Irana po gol rivala.

Iako zadnji vezni, bio je prvi strelac kvalifikacija sa četiri pogotka, što svakako znači da je bez njega Iran potpuno drugi tim.

Budući heroji

Povlačenjem Mehdija Mahdavikije Iran je ostao bez kvalitetnog krila koje zna jednim prodorom da reši meč, a njegov naslednik mogao bi da bude Alireza Džanabakš, igrač holandskog NEK-a. Tek mu je 20 godina i iza sebe ima samo jednu sezonu u Evropi, ali je odmah po dolasku iz Irana u Holandiju odigrao većinu utamica za NEK i dao šest golova.

Koliko će vredeti u budućnosti pokazao je u decembru kada je sa dva gola i asistencijom sam srušio AZ Alkmar, a potom sa dva gola Ajaksu spasao tim direktne eliminacije u nižu rang. Drugo ime od kojeg Iranci dosta očekuju u budućnosti je 19-godišnji napadač ruskog Rubina Sardar Azmun.

Sa samo 17 godina je stigao u Kazanj, odbivši ponudu velikog Intrera da bi radio sa Kurbanom Berdajevim. Nakon godinu dana kaljenja u rezervnom timu, eksplodirao je ove sezone sa pet golova u 17 mečeva. Postao je najmlađi iranski fudbaler koji je postigao gol u evrokupu.

Selektor

Keiroš od 2011. godine predvodi Iran koji je preporodio nakon nekoliko loših godina u ovoj tradicionalno jakoj azijskoj fudbalskoj zemlji.

Trenersku karijeru počeo je u mladoj selekciji Portugala, potom radio u Sportingu, Metrostarsima, Nagoji, UAE i JA, ali je ime stekao tek kao pomoćnik Alesku Fergusonu u Mančester Junajtedu u dva mandata.

U međuvremenu se okušao kao trener Real Madrida i Portugala, ali njegov defanzivno orijentisan stil uz kontranapade nisu odgovarali ovim timovima.

U Madridu se nije snašao iako je u timu imao Zinedina Zidana, Luiša Figa i Ronalda, dok je s Portugalom jedva stigao do Svetskog prvenstva gde je ostvario rekordnu pobedu nad Severnom Korejom 7:0, ali je u osmini finala eliminisan od Španije.

Dolaskom u Iran ulazi u najbolji period u svojoj karijeri, uvevši u tim igrače iz dijaspore lagano stiže do svog drugog Mundijala.

Taktički ugao

Keiroš voli da igra defantivno, a najčešće u formaciji 4-2-3-1, gde dominiraju disciplina i mnogo trčanja, posebno u fazi odbrane.

Njegovi bekovi idu u napad samo prilikom kontranapada i auta, dok je prilikom pozicione igre zadnja linija upravo to, ravna linija.
Jedini pritisak na rivala vrši krila i centralni vezni igrači, tako da su protivnički štoperi potpuno slobodni da kreiraju akcije svog tima. Što se tiče napada, Iran često pokušava dugim pasovima da pronađe rupu, i to je sve što Keiroš ima od ideje kada napada.

Iranci su često zbunjeni kada imaju loptu u nogama, a većina lopti ide Nekunamu od koga se očekuje da senzacionalnim pasom kreira gol šansu.

Istorija

Reprezentacija Irana je prvi meč odigrala tek 1941.godine, ali je već 30 godina kasnije postala azijska velesila, sa tri uzastopne kontinentalne titule.

Prvi nastup na Mundijalu Iranci su imali 1978. godine u Arentini, gde su priredili senzaciju odigravši nerešeno sa Škotskom. Fudbal u Iranu je pao na marginale nakon islamske revolucije godinu dana kasnije, a politika je bila umešana u ovaj sport sve do 1989. godine.

Nacionalni tim je propuštao velika takmičenja sve do 1996. kada je osvojio treće mesto na Kupu Azije. Taj selekcija, koji je činilo nekoliko veoma talentovanih igrača, izborila je nastup na Mundijalu u Francuskoj 1998. gde je ostvarila svoju prvu pobedu, i to ravnu finalu SP. Iran je sa 2:1 nadigrao omraženog rivala SAD.

Do danas Iran je igrao važnu ulogu na šampionatu Azije, ali dalje od četvrtfinala nije stigao, dok je na Mundijalima učestvovao još samo 2006. u Nemačkoj, gde je uspeo da remizira u jednom meču.

Svetska prvenstva:
Učešća: 4 od 20 Mundijala
Najbolji rezultat: Prva runda
Ukupno: 9 1 2 6 6:18

Slavni dani:

Svetsko prvenstvo 1998:
Iran – SAD 2:1 (0:1)
Estili 40, Mahdavikija 84 –MekBrajd 87

Amerikanci su bili glavna podrška iranskom Šahu nakon drugog svetskog rata, pa su nakon islamske revolucije 1979. postali najomraženiji narod u Iranu. Zbog toga je Irancima duel sa SAD na SP u Francuskoj bio više od fudbalskog meča. Ipak, u cilju odvajanja sporta od politike oba tima su pre meča razmenila poklone i cveće kako bi smanjili tenziju. Veoma motivisani ‘Persijanci’ su odigrali svoj najbolji meč na Mundijalima i poveli krajem poluvremena preko Estilija. Međutim, šest minuta pre kraja MekBrajd je razočarao višemilionsku naciju iz Azije. Međutim, samo tri minute pre kraja Mehdi Mahdavikija postigao je najvažniji gol u istoriji Irana. Doneo je pobedu nad omraženim rivalom, ali i prvu za Iran u istoriji Mundijala.

Iran: Adedzadeh, Mahdavikija, Kakpur, Bageri, Esili, Dei, Atiti, Mohamadkani, Zarinčeh, Pašazadeh, Minavand;
SAD: Keler, Hejduk, Poup, Duli, Regis, Vegerle, Mur, Džons, Rejna, Mekbrajd.



Svetsko prvenstvo 1879:
Škotska – Iran 1:1
Eskandarijan 43ag – Daneifard 60

Ohrabreni dominacijom u Aziji u prethodnih deset godina (tri titule), Iranci su stigli na svoj prvi Mundijal u Španiju. Upali su u grupu sa Holandijom i Peruom protiv kojih su bili nemoćni, ali su ipak osvetlali obraz naciji osvojivši jedan bod. On je osvojen kada se najmanje očekivalo, posle debakla od Holandije, a u duelu sa Škotskom, koju je predvodio veliki Keni Dalgliš. Meč je tekao u očekivanom ritmu jer je krajem poluvremena Škotska povela autogolom Eskandarijana.Međutim, pola sata pre krajam meča Iradž Daneifard trese mrežu Škota i donosi ogroman bod Persijancima.

Iran: Hejazi, Nazari, Eskandarijan, Kazerani, Danaifar, Parvin, Gasempur, Sadagi, Đahani, Faraki, Abdolahi;
Škotska: Ruh, Džordin, Donahi, Bušan, Burns, Hartford, gemil, Dalgliš, Džordan, Masari, Robertson.