Plahoviti Jerži Janović na velikoj sceni pojavio se 2012. godine, kada je igrao u finalu Mastersa u Parizu. Na Vimbldonu iduće godine došao je do polufinala, ali prošle sezone mučile su ga povrede i imao je skor 24-26, pa je nekada 14. teniser planete sada tek na 42. mestu.

Poljak je visok 203 cm, ima bombu od servisa i nije bez osećaja za igru, mada to nekada ne dolazi do izražaja jer ume brzopleto da donosi odluke. Osim servisa, oslanja se najviše na forhend i na drop šot i nikome neće biti lak zalogaj na startu turnira.

Janovič na terenu deluje pomalo arogantno, živčan je i konstatno je u komunikaciji sa samim sobom – dešava mu se da odluta tokom mečeva, da veže nekoliko asova, ali i nekoliko duplih grešaka. U svakom slučaju, nećete biti ravnodušni dok gledate njegove mečeve.

Na startu takmičenja niko od favorita ne bi želeo da sa druge strane mreže vidi ni Bernarda Tomića – ’loš dečko’ današnjeg tenisa nije uspeo da pobegne od svega što novac sa sobom može da donese, a talenat nije dovoljan za uspeh.

Ipak, Tomiću su tek 22 godine i u nekoliko izjava pred početak sezone uveravao je javnost da se uozbiljio i da će biti maksimalno posvećen tenisu. Da vidimo i to čudo...

Bernard je u Melburnu imao lepu seriju 2012. godine, kada je došao do osmine finala izbacivši Verdaska, Kverija i Dolgopolova. Sada je ponovo u situaciji da vreba iz drugog plana, a domaća publika može da ga pogura ka novom proboju.

Nekada deluje kao da ga je neko naterao da izađe na teren, vuče se po terenu i pravi grimase kao da mu je sve to dosadno, ali ume i da zabljesne ponekim genijalnim potezom. Voli da upotrebljava slajs, da traži uglove i da se nadmudruje. Solidno se kreće za visinu od 196 cm, ali trebalo bi više da izdefiniše igru ka agresivnijem pristupu ako želi bolje rezultate.

Na startu takmičenja niko od favorita ne bi želeo da sa druge strane mreže vidi ni Bernarda Tomića – ’loš dečko’ današnjeg tenisa nije uspeo da pobegne od svega što novac sa sobom može da donese, a talenat nije dovoljan za uspeh.

Ipak, Tomiću su tek 22 godine i u nekoliko izjava pred početak sezone uveravao je javnost da se uozbiljio i da će biti maksimalno posvećen tenisu. Da vidimo i to čudo...

Bernard je u Melburnu imao lepu seriju 2012. godine, kada je došao do osmine finala izbacivši Verdaska, Kverija i Dolgopolova. Sada je ponovo u situaciji da vreba iz drugog plana, a domaća publika može da ga pogura ka novom proboju.

Nekada deluje kao da ga je neko naterao da izađe na teren, vuče se po terenu i pravi grimase kao da mu je sve to dosadno, ali ume i da zabljesne ponekim genijalnim potezom. Voli da upotrebljava slajs, da traži uglove i da se nadmudruje. Solidno se kreće za visinu od 196 cm, ali trebalo bi više da izdefiniše igru ka agresivnijem pristupu ako želi bolje rezultate.

Dok gorespomenutu dvojicu ili vole ili mrze, malo je onih koji neće naći toplu reč za Huana Martina del Potra. ’Nežni džin’ iz Tandila ponovo se vraća posle dužeg odsustva i ponovo je teniska javnost svim srcem uz njega.

I Delpo je trenutno na klizavom terenu jer nije siguran kako će mu ručni zglob reagovati na najveće napore. U Sidneju izgleda dobro, a podloga u Melburnu trebalo bi da mu odgovara, iako je to jedini Gren slem turnir na kojem nije igrao barem polufinale (dva četvrtfinala – 2009. i 2012).

Argentinac poseduje snažan i prodoran forhend kojim diktira ritam, ali njime može i da defanzivu očas posla pretvori u svoju inicijativu. Bekhend mu je stabilan, prvi servis razoran, ali pitanje je koliko vremena će mu biti potrebno da nađe sve izgubljene deliće i da opet sklopi mozaik svoje igre.

Rekao je Del Potro da ne očekujemo ništa posebno od njega u Melburnu. Ne očekujemo, ali nadamo se da će ga i zvezde malo pogledati, zaslužio je.

Dok gorespomenutu dvojicu ili vole ili mrze, malo je onih koji neće naći toplu reč za Huana Martina del Potra. ’Nežni džin’ iz Tandila ponovo se vraća posle dužeg odsustva i ponovo je teniska javnost svim srcem uz njega.

I Delpo je trenutno na klizavom terenu jer nije siguran kako će mu ručni zglob reagovati na najveće napore. U Sidneju izgleda dobro, a podloga u Melburnu trebalo bi da mu odgovara, iako je to jedini Gren slem turnir na kojem nije igrao barem polufinale (dva četvrtfinala – 2009. i 2012).

Argentinac poseduje snažan i prodoran forhend kojim diktira ritam, ali njime može i da defanzivu očas posla pretvori u svoju inicijativu. Bekhend mu je stabilan, prvi servis razoran, ali pitanje je koliko vremena će mu biti potrebno da nađe sve izgubljene deliće i da opet sklopi mozaik svoje igre.

Rekao je Del Potro da ne očekujemo ništa posebno od njega u Melburnu. Ne očekujemo, ali nadamo se da će ga i zvezde malo pogledati, zaslužio je.

Među nezgodnima je i australijski, što se kaže, dečko u usponu – Nik Kirjios. Iznenadio je mnoge odlukom da sezonu završi već u septembru zbog “emotivnog premora“.

Pobeda nad Nadalom na Vimbldonu i sve što ona nosi izgleda da mu je oduzela mnogo energije, ali ekstrovertni Nik sada je spreman za nove izazove. Kirjiosu je otac Grk, a majka Malezijka – taj neobični spoj doneo nam je druželjubivog i harizmatičnog momka, lice koje je tenisu bilo potrebno.

Kirjios je trenutno 50. na ATP listi, a od svog agresivnog ’napadam prvi’ stila igre očekuje da ga pogura napred. Slično Monfisu, hrani se pozitivnom energijom sa tribina, pa ćemo na njegovim mečevima sigurno videti pravi spektakl.

Ipak, Kirjios mora da zna da je biti šoumen lepo, ali da ozbiljne rezultate donosi predanost radu i upornost. Talenta ima, ostaje da se vidi šta će uraditi sa njime. Melburn je prva stanica.

Među nezgodnima je i australijski, što se kaže, dečko u usponu – Nik Kirjios. Iznenadio je mnoge odlukom da sezonu završi već u septembru zbog “emotivnog premora“.

Pobeda nad Nadalom na Vimbldonu i sve što ona nosi izgleda da mu je oduzela mnogo energije, ali ekstrovertni Nik sada je spreman za nove izazove. Kirjiosu je otac Grk, a majka Malezijka – taj neobični spoj doneo nam je druželjubivog i harizmatičnog momka, lice koje je tenisu bilo potrebno.

Kirjios je trenutno 50. na ATP listi, a od svog agresivnog ’napadam prvi’ stila igre očekuje da ga pogura napred. Slično Monfisu, hrani se pozitivnom energijom sa tribina, pa ćemo na njegovim mečevima sigurno videti pravi spektakl.

Ipak, Kirjios mora da zna da je biti šoumen lepo, ali da ozbiljne rezultate donosi predanost radu i upornost. Talenta ima, ostaje da se vidi šta će uraditi sa njime. Melburn je prva stanica.

Od još jednog mladića očekuje da napravi dar-mar, to je 21-godišnji Austrijanac Dominik Tim. Trenutno je 37. na svetu, prošle sezone imao je skor 22-23 i stigao je do osmine finala US opena.

Austrijanaca je prijatno gledati – igra bekhend jednom rukom, uvek je agresivan, a ima moćne osnovne udarce kojima lako generiše brzinu i dubinu. Naravno, još se uči balansu, ponekad je nestrpljiv i nedostaje mu osećaja za to kada ’povući obarač’, a kada sačekati bolju šansu za napad. Mogućnosti da čeka svakako ima, pošto se dobro kreće, mada se stiče utisak da na tom polju još ima prostora za poboljšanje.

Ima ’šampionsku’ visinu od 185 cm (svi članovi ’velike četvorke’ visoki su između 185 i 190 cm), ali da bi dostigao takve visine, najpre mora da podigne bazični nivo igre, onaj ispod kojeg ne sme da se pada.

Uzbuđeno čekamo rezultate mladića, ali srce nam kuca i za veterane – ko ne bi voleo da vidi ’labudovu pesmu’ 33-godišnjeg Lejtona Hjuita, finaliste iz 2005. godine? Uz Tomija Hasa, Rasti je čovek koji definiše ljubav prema tenisu – nema povrede koja bi ga naterala da kaže “zbogom“. Ipak, realno je da je ovo Hjuitov poslednji Ozi open...

Od još jednog mladića očekuje da napravi dar-mar, to je 21-godišnji Austrijanac Dominik Tim. Trenutno je 37. na svetu, prošle sezone imao je skor 22-23 i stigao je do osmine finala US opena.

Austrijanaca je prijatno gledati – igra bekhend jednom rukom, uvek je agresivan, a ima moćne osnovne udarce kojima lako generiše brzinu i dubinu. Naravno, još se uči balansu, ponekad je nestrpljiv i nedostaje mu osećaja za to kada ’povući obarač’, a kada sačekati bolju šansu za napad. Mogućnosti da čeka svakako ima, pošto se dobro kreće, mada se stiče utisak da na tom polju još ima prostora za poboljšanje.

Ima ’šampionsku’ visinu od 185 cm (svi članovi ’velike četvorke’ visoki su između 185 i 190 cm), ali da bi dostigao takve visine, najpre mora da podigne bazični nivo igre, onaj ispod kojeg ne sme da se pada.

Uzbuđeno čekamo rezultate mladića, ali srce nam kuca i za veterane – ko ne bi voleo da vidi ’labudovu pesmu’ 33-godišnjeg Lejtona Hjuita, finaliste iz 2005. godine? Uz Tomija Hasa, Rasti je čovek koji definiše ljubav prema tenisu – nema povrede koja bi ga naterala da kaže “zbogom“. Ipak, realno je da je ovo Hjuitov poslednji Ozi open...

Lepo bi bilo i uživati u ludorijama, ali i ponekoj pobedi Markosa Bagdatisa, čoveka koji je osvojio duše svih u Melburnu serijom iz snova i plasmanom u finale 2006. godine. Njegovi nervozni, odsečni pokreti, hvatanje loptice u penjanju, simpatični osmeh i bacanje po terenu, ne bi bilo loše ponovo doživeti sve to. Nedavno je Bagdatis rekao da mu je cilj povratak u Top 10 – pomalo ambiciozno, ali videćemo da li u 30. godini ima snage za novi uspon.

Naravno, spisak potencijalnih iznenađenja tu se ne završava – Ivan Dodig, Andreas Sepi, Stiv Džonson, a možda i neko od naših, Lajović, Troicki ili Krajinović.

Ili nas sve zajedno zapanji neko za koga još nismo ni čuli – tako sam npr. ’otkrio’ Congu 2007, kada je u sumanutom taj brejku prvog seta dobio Rodika sa 20:18. Izgubio je sledeća tri seta, ali dobro sam zapamtio Žo-Vilija. Sledeće godine igrao je finale.

Zato su za zagrižene ljubitelje tenisa prvih nekoliko dana Gren slema jednako uzbudljivi kao završnica turnira. Čekamo nedelju na ponedeljak.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)

Lepo bi bilo i uživati u ludorijama, ali i ponekoj pobedi Markosa Bagdatisa, čoveka koji je osvojio duše svih u Melburnu serijom iz snova i plasmanom u finale 2006. godine. Njegovi nervozni, odsečni pokreti, hvatanje loptice u penjanju, simpatični osmeh i bacanje po terenu, ne bi bilo loše ponovo doživeti sve to. Nedavno je Bagdatis rekao da mu je cilj povratak u Top 10 – pomalo ambiciozno, ali videćemo da li u 30. godini ima snage za novi uspon.

Naravno, spisak potencijalnih iznenađenja tu se ne završava – Ivan Dodig, Andreas Sepi, Stiv Džonson, a možda i neko od naših, Lajović, Troicki ili Krajinović.

Ili nas sve zajedno zapanji neko za koga još nismo ni čuli – tako sam npr. ’otkrio’ Congu 2007, kada je u sumanutom taj brejku prvog seta dobio Rodika sa 20:18. Izgubio je sledeća tri seta, ali dobro sam zapamtio Žo-Vilija. Sledeće godine igrao je finale.

Zato su za zagrižene ljubitelje tenisa prvih nekoliko dana Gren slema jednako uzbudljivi kao završnica turnira. Čekamo nedelju na ponedeljak.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)