Dragojević: Umetnost pripada narodu, a ne eliti

Redovi ispred JDP govore da visoka umetnost može da bude i masovna, da nešto što je masovno ne mora da bude estrada i da je vrlo važno imati uvek u vidu da elitna umetnost pripada narodu, a ne eliti, rekao je Dragojević Tanjugu.

"Naša elita ne zna ni šta bi sa tim. Ovaj red ispred JDP treba da nam bude smernica da i druga pozorišta koja, vidim, imaju ambivalentan odnos prema toj akciji, treba možda da krenu sličnim putem..., svako pozorište bi moglo jedan mesec u godini da proglasi mesecom pozorišta i da spusti cene karata na 100 i 200 dinara", rekao je on.

Govoreći o svom poslu, Dragojević je ukazao da je katastrofalno za srpsku kinematografiju da karte u biokopu koštaju 500 dinara, ali i da je to druga priča, jer je prikazivačka delatnost "data strancima na tanjiru i iz tog razloga su i bioskopi potpuno uništeni" što "država koja se ozbiljno bavi kulutrom i kulturnim potrebama njenih građana ne sme da radi".

Druga stvar koja može da se nauči iz tih redova je da je vrlo važno da jedno pozoriše ima kreativnog i dobrog direkotra, dodao je režiser i pozdravio odluku ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca da u novom zakonu o kulturi ugradi član po kojem će ministar imati daleko veće ingerencije u izboru direktora institucije kulture.

To je obrazložio činjenicom da "stvaralački čin počiva na individualnoj odgovornsoti, talentu i naporu, pa zašto bi stvaranje uslova za stvaralački čin bio drugačiji".

"U umetnosti nema demokratije, u umetnosti je demokratija oružje loših, mediokriteta, da bi istisnuli one dobre i zato je ovo dobra stvar", rekao je Dragojević.

On je ponovio da skoro 70 odsto Srbije nema mogućnosti da učestvuje i vidi savremeno filmsko, pozorišno, likovno stvaralaštvo, istakavši da je nakon 2000. godine izgubljeno 85 odsto domova kulture u zemlji, pa sada postoje gradovi sa 50.000 stanovnika i više, u kojima nema ni bioskopa ni doma kulture.

Stanovnici tih gradova nisu imali mogućnost da više od decenije vide film u bioskopu, pozorišnu predstavu i to je prva i vitalna tema kojom treba da se bavi kultura, Ministarstvo i svi kulturni radnici, uveren je Dragojević.

Zato je, dodao je, nedavno predložio Tasovcu da se počne sa izgadnjom mreže domova kulture u Srbiji, ali je ministar imao drugačiji stav - zalaže se za regionalizaciju i da domovi kulture budu u nadležnosti lokalne samouprave.

Ipak, Dragojević tvrdi da je potrebna mreža institucija koje se bave predstavljenjem savremenog stvaralaštva bez obira da li je reč o filmu, pozorištu, likovnoj umetnosti, književnosti i takva mreža odnosila bi se na plan da se svake godine obnovi pet do deset novih domova kulture, što po njegovoj proceni ne košta više od 30 miliona dinara po domu kulture.

Taj trošak bi trebalo da bude podeljen između Ministarstva kulture, lokalnih samouprava i brojnih međunarodnih fondova i ambasada, svih onih koji već izražavaju želju da pomognu ponovnoj kinofikaciji i opštem vraćanju kutlure u sve veće regionlane centre Srbije, podvukao je on.

"Nastaviću da budem dosadan i da insistiram na tome, jer je to velika tema i mislim da je apsurdna situacija da jedan dobar film danas u Srbiji vidi 900 gledlaca u bioskopima, a država je u njega uložila 300.000 evra. Početkom 2000. svaki srpski film je imao od 100.000 gledalaca pa naviše i ovo danas je deprimirajuća i nedopustiva situacija koja dovodi do toga da čitava jedna grana umetnosti, kao što je kinematografija, postane besmislena i bespredmetna, a ne mora da bude tako", zaključio je Dragojević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.