Iza svakog uspešnog Upravnika stoji moćan UO
Pitanje upravnih odbora naših institucija kulture je pitanje od vitalnog značaja za dalje funkcionisanje, ozdravljenje, prestruktuiranje, finansiranje, transparentnost, odgovornost, pa i novi način mišljenja, to jest novo programiranje.
|
Piše: Milena Trobozić Garfild
Sve ovo su pitanja od vitalnog značaja ne samo za preživljavanje institucija, već i za njihovo oživljavanje.
Zašto?
Upravni Odbor je prva tačka oslonca svakog art menadžera i svake institucije u svetu... Ali ne i kod nas. Kod nas se upravni odbori još uvek formiraju na osnovu partijskih predispozicija ili „esnafske” pripadnosti. Ni jedan ni drugi princip ne služe ničemu: ni menadžeru, ni instituciji, ni državi koja kroz UO treba da pronalazi načine da efikasno kontroliše rad institucija, ali i da „umanji“ zahteve za tzv. javnim sredstvima, to jest, za novcem od poreznika kojeg će u budućnosti biti sve manje, ne samo kod nas, već i svuda u svetu usled globalnih ekonomskih promena koje su uticale na smanjivanje subvencija i veliki pritisak sve većeg broja „potraživača“ istih izvora finansiranja.
UO kao UFO
UO kakvi danas kod nas postoje ne vide svoju funkciju u „radu“ za organizaciju u koju su postavljeni da upravljaju, već pre svega sebe doživljavaju kao neku vrstu ukrasnih organa koji sa visine, ni na nebu ni na zemlji, nadgledaju rad institucija bez ikakvog ličnog angažmana u obezbeđivanju podrške za što bolje funkcionisanje institucije i za ostvarivanje umetničkih vizija i strategija svojih upravnika. UO kod nas, dakle, pre svaga funkcionišu kao UFO-koji sa visine „osmatraju i snimaju” zemaljske probleme svojih institucija. Oni često niti razumeju niti mare za funkciju, rast, razvoj i misiju institucije jer nemaju nikakvu ličnu, javnu ili pravnu odgovornost za uspešnost institucije... Njihova funkcija ne zavisi od uspešnosti organizacije niti se njihova uspešnost rukovođenja na bilo koji način procenjuje od strane onih koji su ih postavili. Politički postavljeni članovi uglavnom ili primaju nadoknadu (pa im je to primarni motiv „sedenja” u UO) ili sprovode neku partijsku kontrolu institucije i menadžera. Članovi UO koji su iz krugova umetnika, to jest „esnafski” izabrani, uglavnom sebe vide kao umetničke savetodavce, procenjujući umetničke vrednosti i predlažući „umetničke ideje“ upravnicima. Ali pretpostavka je da upravnici i sami imaju svoje ideje i programe na osnovu kojih su i postavljeni... Oni treba da sprovode svoju viziju i srategiju koju koncipiraju u saradnji sa svojim izabranim timom stručnjaka, a ne na predlog „kreativnih” članova UO koji bi da mikro-menadžuju institucije.
Upravniku nisu potrebni saveti ni partijska kontrola.Upravniku su potrebne pare.
Ako pretpostavimo da UO mora biti zadovoljan ponuđenom vizijom uprave i upravnika koga su prepostavljamo sami izabrali, onda je sledeći glavni zadatak UO-a da obezbedi uslove da se vizije, strategija i program izabranog upravnika ostvaruju. Zadatak pravog UO-a je da pronalazi dodatna sredstva (fundraising) da promoviše instituciju i gradi kanale podrške, kako u javnosti tako i u državnoj administraciji, kao i da preuzme pravnu i fiskalnu odgovornost kroz kontrolisanje ostvarivanja misije institucije i kontrolu sredstava kojima institucija raspolaže.
Daj, Nađi ili Izađi
Jedan od najboljih principa za odabir UO, kao i za motivaciju članova UO da se aktivno angažuju u osnaživanju svojih institucija je princip koji postoji u Americi.
Taj princip glasi: give, get or get out
Daj, nađi. ili izađi. Misli se, naravno, na novac.
Daj (novac)
Zašto je to motivacioni faktor? Zato što davanjem sopstvenog priloga (donacije) članovi UO pokazuju istinsku zainteresovanost za rad institucije.
Zato što niko neće uložiti sopstveni novac u nešto u šta ne veruje.
Zato što ulaganje sopstvenog novca daje primer i garanciju ozbiljnosti i drugim potencijalnim donatorima koji bi mogli da ulože svoja sredstva, podstaknuti primerom članova UO.
Nađi (pare) ili fundraising. Zašto je to motivacioni faktor? Da biste se založili da od drugih tražite novac za instituicju na čijem ste čelu, takođe se podrazumeva da verujete u misiju i funkcionisanje i „zdravlje“ te instuticije i da nećete uložiti svoj ugled tražeći sredstva od drugih ukoliko istinski ne verujete u kvalitet programa institucije i u njeno trajanje, i u dugoročnost i ostvarivost njenih planova (strategiju razvoja).
Izađi je takođe odličan princip jer omogućava upravniku i instituciji, kao i ostalim članovima UO, da na godišnjem nivou procenjuju zalaganje i efekte rada pojedinih članova UO i daju mehanizam da ne-efikasne, nezainteresovane ili naprosto nedovoljno uticajne članove UO zamole da svoje mesto ustupe nekom motivisanijem da pomogne.
UO kao podrška državi
Kroz rad efikasnih, motivisanih, i fiskalno odogovornih UO, država takođe dobija neku vrstu pomoći jer se UO angažuju da obezbede sredstva van fondova (dok u postojećoj situaciji članovi UO samo kontrolišu i eventualno raspoređuju tuđe, to jest, javne pare, te prema tome ne osećaju preteranu odgovornost prema njihovom istinski optimalnom raspoređivanju i trošenju.
I poslednje, ali ne manje važno: članovi UO koji se istinski angažuju i obezbeđuju podršku za svoje institucije, razvijaju neku vrstu ličnog ponosa zbog obavljanja ove važne društvene funkcije i zato su i sami motivisani da o tome u javnosti govore, čime dodatno osnažuju pozitivno prisustvo institucije u javnosti i postaju pravi javni ambasadori programa i misije institucija na čijem su čelu.
Ukratko: prestruktuiranje UO je win win situacija za sve:
-za upravnika koji dobija vrlo konkretnu pomoć za ostvarivanje svoje vizije i planova na osnovu kojih je i postavljen
-za državu jer obezbeđuje aktivno učešće uglednih članova društvene zajednice u jačanju rada, čime se smanjuje pritisak na javne fondove
-za institucije koje se time delimično osamostaljuju od jednostavnog „pružanja ruke“ prema državi
- i za same članove UO koji postaju cenjeni zbog svoje istinski aktivne uloge u oživljavanju institucija na čijem su čelu, jačajući time svoj javni ugled i imidž kao uticajnih i društveno odgovornih članova zajednice.
Dakle, glavno pitanje pri odabiru članova UO institucija kulture treba da glasi: „Šta možete da učinite za dobrobit institucije?”
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
