Hofeš Šehter: Srećne su samo budale

Hofeš Šehter je jedna od onih ličnosti čiju je biografiju besmisleno skraćivati i trpati podatke u nekoliko redova. Jer, od kada je diplomirao na Akademiji za igru i muziku u Jerusalimu, a potom se i usavršavao širom Evrope, projekti na kojima je radio kao i koreografi sa kojima je sarađivao, smenjivali su se kao na traci. A svaki od njih donosio mu je sve veći uspeh i sve brojnija priznanja.

Danas važi za jednog od najzanimljivijih britanskih umetnika, kojeg cene i kao koreografa ali i kao kompozitora. Dovoljno je pomenuti njegov komad „U tvojim sobama“, koji su 2007. zajedno naručile tri najpopularnije londonske scene (Teatar The Place, Southbank centar i Sadlers Vels) pa da poznavaoci sveta igre podignu obrvu i nastave da slušaju šta imate da kažete o ovom umetniku.

Šehter je od tada osnovao i svoju kompaniju, približio se mlađoj publici radeći na popularnim serijama, osvojio zahtevniju publiku radom na najsloženijim komadima, a ovog meseca počeo je sa radom na predstavi „Kraljevski balet“ koja će premijerno biti izvedena na sceni Kraljevske opere u Londonu.

Ovog proleća publika u Srbiji imaće priliku da vidi jednu od njegovih poslednjih kreacija, produkciju „Sunce“ koja će 7. i 8. aprila biti izvedena u Operi i teatru Madlenianum u Zemunu, u okviru ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre. U pitanju je drugo gostovanje Šehtera na Beogradskom festivalu igre, gde je prethodnih godina predstavio hvaljeni komad „Politička majka“.

B92: Na početku nas zanima šta ste uopšte znali o Beogradskom festivalu igre? Kakvu reputaciju ovaj festival ima u u svetu kojim se vi krećete?

Šehter: Veoma se radujem što ću svoj rad da predstavim na Beogradskom festivalu igre, i to po drugi put, i zaista sam počastvovan činjenicom da je moja kompanija deo jednog takvog festivala. Vaš festival ima izuzetnu reputaciju i svi mi koji se bavimo ovim poslom dobro znamo da se u Beogradu odmeravaju i nadmeću najbolji. Program uvek čine kompanije svetske klase.

Kakve su bile vaše reakcije kada ste dobili poziv za učešće po drugi put?

Prvi put je ova kompanija gostovala u Beogradu pre nekoliko godina i naišli smo na sjajan prijem. „Politička majka“ je ljuta predstava, oštrog zvuka, sa mnogo dima karakterističnog za rok koncerte i neobične, ludo energične igre. Pokazalo se da vaša publika dobro poznaje savremenu igru jer su ljudi bez daha pratili izvođenje, ali i sve ono što smo ovim komadom želeli da ispričamo. Nakon tog gostovanja ostali smo u kontaktu, tako da je vaš festival i jedan od koproducenta predstave „Sunce“, koju donosimo u aprilu.

O kakvom je komadu reč?

„Sunce“ je razigran i opasan komad. U njemu postoji jedan sloj zabavnog, čak duhovitog materijala. Međutim, ispod tog zavodljivog omotača, publika će brzo otkriti da je reč o složenom iskustvu. To je delo koje morate probati, jer ono u sebi sadrži elemente sna, onog sna čije delove skoro da čvrsto držite u svojim rukama, pod svetlom Sunca. Ispred sebe ćete imati igrače koji se igraju sa vama. To nije lako.

Da li razmišljate o Suncu kao o udaljenom savršenstvu, nepresušnom izvoru naših ograničenih života, ili kao o inspiraciji i nadi koja se svakog jutra pojavi u našem dvorištu?

Sve je savršeno na površini, ali sasvim iskrivljeno ispod nje. Opasnost ključa...

Da li više volite sunce ili kišu?

To je baš ono što ja želim da kažem u ovom komadu. Iako ja obožavam Sunce i uvek ga prizivam, kiša nikada nije dovoljno daleko.

Koliko je teško da objasnite igračima kako da udahnu život u vašu ideju? Kako izgledaju vaše pripreme?

Znam da bih morao da potrošim milione reči kako bi me oni razumeli, tako da o tome nikada ne govorim. Uvek počinjem sa pokretom i sa mojom energijom. Reči su kao ključevi; ne mogu otključati svaku bravu! Ako upotrebiš jednu reč, otključao si tek vrata jedne sobe. Kombinacija različitih ključeva je svakako bolja. Ili nešto kao pravljenje supe. Supa je ukusnija ako imate mnogo sastojaka, u malim količinama. Kod igrača morate znati šta će ih otključati i šta će izazvati reakciju koja je meni potrebna. Ponekad je to prava nauka, hemija. Kao sa supom. Događa se da i sami igrači donesu malo različitog peršuna i zeleniša i ja samo treba da ugrejem vodu.

Jedan od vaših najpopularnijih komada je „U tvojim sobama“. Nakon izvanrednog uspeha koji je taj komad postigao, da li ste se upitali šta je uopšte sledeće što biste mogli da radite? Da li vas je postignuti uspeh malo uplašio?

Teško mi je da prihvatim tvrdnju da sam uspešan. Činjenica je da moja dela putuju svetom, da me često zovu velike kompanije da kreiram za njih, da u istoj večeri moji komadi igraju na nekoliko svetskih scena, da moja muzika i pokret izazivaju reakciju kod publike. Ali moj život je daleko od toga. Ja skoro nikada ne uspevam da uradim ono što želim u toku dana. Mašta je savršena, ali je u stvarnosti sve u kompromisu. Uvek moram da pokušavam sve iznova. Svaki dan predstavlja novi napor kako bih ostao koncentrisan, kako bih imao neviđene ideje, kako bih uhvatio neki čudesan osećaj koji mogu da prepričam na sceni... kako bih do odlaska u krevet uspeo da ostvarim sve što sam zamislio. Uvek trčim i vreme uvek brzo prolazi i, u stvari, ne postoji sreća, kao ni uspeh. Srećne su samo budale.

U vašoj biografiji jedan od ključnih trenutaka vezan je za 2008. godinu, kada ste najzad osnovali svoju plesnu kompaniju. Kako ste se tada osećali?

Kompaniju sam kreirao na zahtev publike i ljudi koji su do tada radili na mojim komadima, tako da je sve to bilo vrlo uzbudljivo. Sada kompanija raste, iako ja pokušavam da je zaustavim, jer mislim da mora ostati pokretljiva i porodična. Morate raditi sa ljudima koje volite, a takvih nije mnogo. U većim sistemima sve se lako može uništiti i ugušiti. Sve vrste ograničenja, administracije ili tehničkih potreba takođe mi predstavljaju neopisiv teret.

Kakav savet možete dati srpskim koreografima koji se razmišljaju o tome da „plešu za svoj račun“?

Samo napred! Ja sam ušao u igru relativno mlad jer sam je otkrio i doživeo je kao neka mala, tajna vrata, kroz koja bih bežao od običnog, jednostavnog života. Ta vrata su se uvek otvarala i nudila neki svet slobode, istraživanja, putovanja, kreativnog izražavanja.... I bilo je to čudno i prelepo... Rastao sam u jednom malom kvartu starog Jerusalima. Ideja da igra može postati zivot, u to vreme i na tom mestu, delovala je kao nemoguća i pomalo skrenuta situacija. Pa ipak, igra je postala moj zivot. Daleko od očekivanja i daleko od male strme ulice Jerusalima...

Osim rada u pozorištu, publika je imala priliku da vidi ono što radite na najrazličitijim mestima, čak i u televizijskim serijama. Primera radi, radili ste koreografiju za čuvenu plesnu scenu na krovu u seriji „Skins“. Kako vidite ulogu savremenog plesa u popularnoj kulturi i njenim proizvodima kao što su serije, filmovi, muzički spotovi...?

Savremena igra je, kao što joj i ime kaže, u vezi sa savremenim, u vezi sa ovim sada i ovde. Kao takva, ona moze pronaći inspiraciju i u ehu emocija i osećanja nekih davnih vremena, koja samo ljude vraćaju na mesto početka ili povezuju u nekim zajedničkim iskustvima. Ljudi su svesni svog putovanja, oni imaju saznanja i utvrđen pogled na stvari, ali je na nama da im pokažemo sve to što oni znaju, iz nekog drugog i drugačijeg ugla. Nekada običnim pokretom možemo da ispričamo mnogo više nego što u knjigu stane. Smešno je kada koreografi ne shvataju da igra mora da govori i da osluškuje odgovore.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.