Radonjić: Kakve veze ja imam sa pripremama vašeg ubistva? Stijović: Imate!

Nekadašnji pomoćnik načelnika Centra RDB Beograd Zoran Stijović optužio je Milana Radonjića, bivšeg načelnika ovog centra, da je pripremao njegovo ubistvo. Opisao je i razloge za njegov progon u Službi, revanšizam Milorada Bracanovića, zamenika načelnika RDB, posle pobune Crvenih beretki 2001. godine, kao i pritiske da lažno svedoči.

Marija Vučić, Svetlana Palić i Perica Gunjić Izvor:
Podeli

Stijović, koji je još 2001. godine utvrđivao zloupotrebe u radu Resora državne bezbednosti i u vreme ubistva Slavka Ćuruvije, nastavio je jučerašnje svedočenje pred Specijalnim sudom, rekavši da nije bilo dokaza, ali da je bilo indicija da je RDB logistički učestvovao u organizaciji ubistva Ćuruvije i kasnijem prikrivanju tragova, zbog čega je iz dosijea Ćuruvije, kako kaže, uklonjen deo dokumentacije.

On je istakao da tokom istrage početkom dvehiljaditih nisu došli ni do jednog dokaza ko je naložio i izvršio Ćuruvijino ubistvo, „jer da su došli do tih saznanja, to bi bilo materijalizovano“.

„Ne znam ko je naložio i izvršio, ali znam da je Državna bezbednost logistički učestvovala u organizaciji i u brisanju tragova“, kaže on.

Stijović kaže da je to zaključio iz izjave Cvijetina Milinkovića koji je u vreme ubistva Ćuruvije bio dežurni načelnik Centra RDB Beograd, a koju je dao najpre februara 2001. godine operativcima RDB-a, a dopunio je u julu te godine.

„On je tada naveo da je pričao sa Radonjićem tokom praćenja Ćuruvije, i da mu je Radonjić rekao da će se prema Ćuruviji možda primeniti druga mera“, navodi on.

Stojan Protić, advokat okrivljenog Miroslava Kuraka, pitao je svedoka da li je to ujedno i dokaz da je druga mera ubistvo, na šta je Stijović odgovorio da nije, ali da ima indicija.

„Ono što me je opredelilo da verujem da je Služba umešana jeste atipičan rad na predmetu, kao i paralelna komunikacija između Cvijetina, Radonjića i tadašnjeg načelnika odeljenja tajne pratnje Zorana Pavića, jer neobično je da je Radonjić o svemu bio obaveštavan na 20 minuta ili pola sata i da je imao sve podatke. To nisu bili dokazi, nego indicije. Na kraju krajeva, opredeljenje da se Radonjić privede doneli su tužioci i Institut na Banjici, a ne ja“, kaže Stijović.

Očeščjani "Ćuran"

Stijović je ponovio svoj jučerašnji iskaz da je RDB uništio deo dokumentacije iz skoro svih centara Službe po Srbiji u noći između 6. i 7. oktobra 2000, a da je na isti način verovatno uništen i deo dokumentacije iz beogradskog CRDB-a, među njima i ona o Ćuruviji.

On je, naime, objasnio da je u julu 2001. godine dobio Ćuruvijin dosije, nakon što je došao u beogradski CRDB. Posle analize sadržaja dosijea zaključio je da u njemu nedostaje deo dokumentacije.

„Uvidom u dosije bilo je izvesno da to nije rađeno zakonito. Postoje pravila i do detalja je definisano kako se ta dokumentacija vodi. Ne zna se ni kada ni koliko je prisluškivan, ima izjava da je njegovo praćenje prioritet, da se primenjuju intenzivne mere, a nema izveštaja o praćenju. Dan posle ubistva preuzeta je oprema iz Ćuruvijinog stana, ni tog dokumenta nigde nema unutra“, kaže on.

Uvidom u dosije bilo je izvesno da to nije rađeno zakonito. Postoje pravila i do detalja je definisano kako se ta dokumentacija vodi. Ne zna se ni kada ni koliko je prisluškivan, ima izjava da je njegovo praćenje prioritet, da se primenjuju intenzivne mere, a nema izveštaja o praćenju (Stijović)

Na pitanje Zore Dobričanin Nikodinović, advokata okrivljenih Milana Radonjića i Ratka Romića, kako zna da je ta dokumentacija ikada i postojala u dosijeu, Stijović je odgovorio da je to zaključio na osnovu toga što postoje pravila Službe koja jasno definišu te procedure, „jer to nije privatna agencija“.

U dosijeu, kaže, nije bilo ni izveštaja o tajnom praćenju Ćuruvije, koji se pojavio u medijima.

„To što sam video u medijima, to je bio faksimil izveštaja o tajnom praćenju. Njega nije bilo u omotu koji sam gledao, ali ne znam zašto. Na kraju se ispostavilo da je taj dokument autentičan. Mislim da ga je izradio Ljubojević, a da ga je u rukama imao Stevan Nikčević (tadašnji zamenik načelnika beogradskog CRDB-a) i Zoran Pavić“, kaže Stijović.

Bilo je, prema njegovim rečima, sumnji da je taj dokument iznet iz RDB-a, da se nalazio u sefu Komercijalne banke i da je neko vreme nuđen medijima koji nisu smeli da ga objave, „pa su ga na kraju objavili preko Fonda za humanitarno pravo“.

Slučaj operativca, Stijovićevog prijatelja

Zoran Stijović je na saslušanju ponovio da je neko vreme nakon ubistva Ćuruvije u Blicu pročitao informaciju da je ubica D.Č.C., operativac sa Kosova. Objavljen je i broj njegove službene legitimacije. Bilo je jasno, kaže svedok, da su mislili na Dragana Čedu Cvetkovića, njegovog kolegu i prijatelja.

Nakon teksta se, kaže, video s njim kolegijalno i privatno, skrenuo mu pažnju na taj tekst i upozorio ga da se čuva, jer je znao da on nije ubica.

„On je poturen kao izvršilac, jer je optužen da je izvršio ubistvo, a znali smo da je u to vreme bio na Kosovu i Metohiji, i da je u to vreme čak bio prebačen u Beograd gde se lečio zbog neuroloških problema sa migrenom“, svedoči Stijović.

Sve to ga je, kako navodi, lično zabolelo, jer je to protumačio kao zloupotrebu ljudi sa Kosova, a i kao zloupotrebu Cvetkovića kao njegovog prijatelja, što je bilo „nekorektno, neljudski i nekolegijalno“.

On je na pitanje advokata odgovorio i da nije smatrao da ne treba da bude uključen u istragu rada RDB-a u vreme ubistva Ćuruvije iako je bio lično pogođen.

I danas je ponovio ono što je tokom jučerašnjeg svedočenja rekao, da je u vezi sa ovim razgovarao sa Goranom Svilanovićem, tadašnjim ministrom inostranih poslova, koji je od Veselina Simonovića, tada glavnog urednika Blica, neuspešno pokušao da sazna odakle mu ova informacija. Kasnije su razgovarali i sa Natašom Kandić iz Fonda za humanitarno pravo, koja je takođe dobila ovu informaciju u telefonskom razgovoru sa osobom koja se nije predstavila.

“Dvojica pucača prešla Drinu“

Cvijović je rekao i da je njemu zbog istrage ubistva Ćuruvije prećeno, pa je ponovio i jučerašnju tvrdnju da je pripremano njegovo ubistvo.

Odgovarajući na direktno Radonjićevo pitanje: „Kakve ja veze imam sa pripremama vašeg ubistva?“, vidno iznerviran Zoran Stijović je rekao „Imate!“, a zatim se okrenuo predsednici sudskog veća Snežani Jovanović i detaljno opisao kako je saznao za pripremu njegove likvidacije, ostajući pri tvrdnji da iza toga stoji Radonjić.

Stijović je rekao da je nakon privođenja Radonjića u Okružni sud, kontraobaveštajna služba došla do saznanja da se u kriminogenim strukturama dešava izvesna aktivnost koja ide u tri pravca. Jedan je kontrola telefona grupe koja je radila u Centru RDB, drugi je plasiranje informacije da je potencijalni ubica Stijovića njegov prijatelj Nikola Lončar zvani Bambi, a treća informacija odnosila se na prelazak dvojice, kako se izrazio, pucača iz Bosne u Srbiju preko reke Drine.

Stijović tvrdi da je Cvijetin Milinkovića, dežurni u CRDB Beograd u vreme ubistva Ćuruvije, u izjavi naveo da je razgovarao sa Radonjićem tokom praćenja Ćuruvije i da mu je Radonjić rekao da će se prema Ćuruviji možda primeniti druga mera

„S tim podacima sam otišao na Banjicu (u Načelstvo, op. aut.) kod Zorana Mijatovića, zamenika načelnika RDB-a, i rekao mu: „Bio sam na Kosovu, znam kako se radi, ovo više nije neozbiljno, ajde da završimo s tom pričom“, rekao je Stijović, dodajući da je s njim u društvu bio i njegov neposredni pretpostavljeni Željko Rašeta.

On je na insistiranje sudije i samog Radonjića rekao da se ovde ne radi ni o kakvom njegovom zaključivanju, već o činjenicama. Objasnio je da je Radonjić u presretnutim komunikacijama kriminogenih struktura više puta posredno pomenut, i da zato zna da on stoji iza planiranja njegovog ubistva.

Motiv ubistva je, prema Stijovićevim rečima, privođenje Radonjića, što ne samo da vremenski koincidira nego je povezano i sa uverenjem atentatora da je baš on „mali Crnogorac“, kako su govorili, „u ličnoj režiji privodio Radonjića“.

Revanšizam Milorada Bracanovića

Stijović je, kaže, trpeo revanšizam u Službi, što je dovelo do njegove potpune degradacije i premeštaja na najniže moguće mesto, mesto referenta u Odeljenju za evidenciju Gradskog SUP-a. Konačno je 3. januara 2003. godine, bez pisanog dokumenta otpušten iz MUP-a. Od 2010. godine više nije ni u Srbiji, živi u Podgorici.

Na pitanje ko je prema njemu i zašto sprovodio revanšizam, Stijović je odgovorio:

Milorad Bracanović i Andrija Savić, pri čemu je Savić samo formalno bio načelnik Službe, a u suštini periferna figura. Revanšizam sam trpeo zbog istraga koje sam radio, a to je uništavanje dokumentacije, nestanak CD-a sa 15 dosijea, među kojima i onaj Koštuničin, a za koji se ni sada ne zna gde je, te zbog razgovora koje sam vodio sa Radomirom Markovićem u zatvoru“, rekao je Stijović.

Pritisci da lažno svedoči

Stijović je dodao i da je bilo pritisaka da lažno svedoči i za i protiv Radomira Markovića, u zavisnost od toga ko je vršio pritisak.

„Bilo je pritisaka ljudi bliskih Radomiru Markoviću, s ciljem da se ne pokreće priča o uništavanju dokumentacije, a sa druge strane bilo je i onih u Službi koji su u Markoviću videli đavola“, rekao je Stijović.

On je potvrdio da je „kao priča“ postojala informacija da je vojna služba bezbednosti napravila snimak na kom se vidi ubica Slavka Ćuruvije, ali da ne zna ništa dalje o tome.

Konačno, Stijović je ponovio da je neuobičajeno da RDB nema dokumente i podatke o tome šta je sve iz stana Slavka Ćuruvije izneto dan nakon ubistva, jer je i tada telefon u stanu ubijenog novinara bio pod merama.

„Morala je da postoji beleška o tome, jer je ubijeni bio predmet obrade Službe“, zaključio je Stijović.

Suđenje za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije nastavlja se 12. maja u 9.30 sati, kada bi trebalo da u jednom danu bude saslušano troje svedoka koji su ovog meseca vraćeni. To su Dejan Nikolić, Biljana Pejović, supruga ubijenog Luke Pejovića koga je Branka Prpa označila kao mogućeg ubicu, te Goran Petrović, nekadašnji načelnik Službe države bezbednosti. Suđenje će biti nastavljeno 15. i 16. maja, a prvi dan (12. maj) započeće primedbama na iskaz današnjeg svedoka Zorana Stijovića.

Svađe sa advokaticom okrivljenih

U nekoliko navrata došlo je do varničenja između Stijovića i Zore Dobričanin Nikodinović, advokatice okrivljenih Radonjića i Romića. Ona je tokom unakrsnog ispitivanja optuživala Stijovića da ne govori istinu, što sudija Snežana Jovanović nije dozvoljavala.

Sukob se prvenstveno ticao podatka o privođenju Milana Radonjića. Dok Stijović tvrdi da je on sam došao u prostorije SIV-a, advokatica navodi da je njen klijent priveden u Sarajevskoj ispred kancelarije advokata Dušana Mašića. U jednom trenutku, sudija je povisila ton i zapretila kaznom oboma, pa su se strasti smirile.

Prati B92 na Viberu

Info

I Kosovu potrebna komisija za istraživanje ubistava novinara

Slučajevi trinaest ubijenih novinara na Kosovu od avgusta 1998. do 2005. do danas nisu rasvetljeni. Predstavnici novinarskih udruženja koja okupljaju i srpske i albanske novinare smaraju da bi formiranje komisije za istraživanje ubistava novinara na Kosovu moglo da pomogne da se u tim slučajevima pronađu dokazi i pokrenu procesi.

Pregled stampe sreda 15.02. 08:36 Komentara: 0
strana 1 od 1001 idi na stranu