Prikrivanje činjenica

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji su Srbija i EU potpisale 29. aprila, pravno je nevažeći, saopštila je narodnjačka koalicija. Takav stav DSS-NS temelji se na tvrdnji da član 135. sadrži garancije da sve ugovorene strane poštuju teritorijalni integritet Srbije, ali da je 20 od ukupno 27 članica priznalo "državu Kosovo" i da taj član sadrži odredbu "sadašnji status Kosova", kao i u decembru 2007, kada je sporazum parafiran. Analitičari narodnjaka zaključuju kako države članice EU, koje su prethodno priznale "državu Kosovo", pod odredbom "sadašnji status Kosova", podrazumevaju Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu.

Jesu li se pravnici DSS-NS prilikom tumačenja ovog člana možda rukovodili onim "šta je pesnik hteo da kaže", ili se njihova ocena zasniva na nekim valjanim pravnim argumentima? Član 135. doslovce glasi: "Ovaj sporazum ne primenjuje se na Kosovo koje je trenutno pod međunarodnom upravom i u skladu s Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji".

Pomenuti član ne mora, a verovatno i neće uticati na sam proces stabilizacije i pridruživanja, niti će igrati ključnu ulogu prilikom određivanja statusa kandidata, ili prijema u članstvo EU. Mnogo opasniji podvodni grebeni kriju se, međutim, u članovima (5, 6, 14 i 17) u kojima se govori o regionalnom miru i stabilnosti, kao i razvoju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Te odredbe se, po pravilu, prećutkuju, jer njihovo moguće dejstvo u nekoj daljoj budućnosti nije u funkciji dnevnopolitičkih potreba, ili se jednostavno ne shvata, a možda i namerno ne želi da shvati način na koji funkcionišu EU i njena zajednička spoljna politika.

Pre svega, potpisani sporazum je formalno-pravno neutralan kad je reč o statusu Kosova. Evropska unija nije priznala, niti je mogla da prizna Kosovo. To su uradile pojedinačne zemlje članice. Na drugoj strani, sve odluke i zajednička spoljna politika počivaju na konsenzusu. One nisu okamenjene kategorije, već su podložne promenama u zavisnosti od trenutka i konstelacije moći političkih snaga. Osim toga, kandidaturu neke zemlje ili prijem u članstvo odobravaju parlamenti svake pojedinačne države članice, ili se odluka donosti na referendumu. Komisija onda dobija mandat da odluku sprovede u delo. Konačno, većina pravnih stručnjaka unutar EU ocenjuje da bi na tom nivou članice koje su priznale Kosovo mogle da uslove kandidaturu Srbije dobrosusedskim odnosima s Kosovom, što podrazumeva i priznanje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.