"Nema volje za srpsku manjinu u HR"

Predsednik SDF Veljko Džakula rekao je na konferenciji za novinare da je država osigurala zakonski okvir za obrazovanje na manjinskom jeziku i pismu, izdvojila sredstva za štampanje udžbenika, ali da je program zastareo i datira još iz 1996. godine.

Po analizi SDF, deca srpske nacionalnosti uključena su u takav model obrazovanja, po kojem se celokupna nastava izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, ali uglavnom na području Hrvatskog podunavlja, i primetan je pad broja takvih učenika.

U drugim delovima Hrvatske se primenjuje model po kojem se nastava izvodi na hrvatskom jeziku, uz dodatnih dva do pet školskih časova nedeljno za učenje jezika i kulture nacionalne manjine.

Džakula je kazao i da je visokoškolsko obrazovanje srpske manjine na maternjem jeziku potpuno zapostavljeno, što nije slučaj sa drugim manjinama, a primetio je i da su u sklopu Katedre za južnoslovenske jezike na zagrebačkom Filozofskom fakultetu, spojene Katedra za srpsku i crnogorsku književnost.

Učitelji i učenici su veoma slabo opremljeni udžbenicima, a najveći problem je što nadležni nisu odobrili nove udžbenike, pa se i dalje koriste oni iz 1998. godine, kazao je on, a prenela agencija Hina.

Inače, hrvatski i srpski zvaničnici su proteklih dana razvili međusobnu polemiku oko obrazovanja manjina, a povod je bila donacija udžbenika na ćirilici koju je Bunjevcima u Subotici uručio predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Bunjevci se nisu bunili, jer sebe smatraju pripadnicima autohtone nacionalne grupe, ali je kritika došla od predsednika Hrvatske koji smatra da je to, na neki način, politika asimilacije, mada priznaje da je i Hrvatska sama doprinela tome što postoje dve grupe - Bunjevci i bunjevački Hrvati.

I hrvatski premijer Zoran Milanović najavio je da će od vlasti u Srbiji zatražiti da osigura udžbenike za hrvatsku nacionalnu manjinu, a predstavnik te zemlje u Evropskom parlamentu otišao je korak dalje i zatražio na sednici EP zaštitu prava Hrvata u Srbiji, jer se "razvodnjava" hrvatski nacionalni identitet.

Dan kasnije su, međutim, iz Evropske komisije poručili da ne shvataju ozbiljno izjavu hrvatskog poslanika Andreja Plenkovića o ugroženosti hrvatske manjine u Srbiji.

"To je pokušaj samoreklamiranja na koji svaki poslanik ima pravo, ali mi nemamo nameru da ulazimo u političke igre sa njim", rekao je za Tanjug funkcioner EU koji je insistirao na anonimnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.