Sutra potpisivanje gasnog aranžmana

Vlada Srbije prihvatila je na telefonskoj sednici informaciju o potpisivanju ugovora o prodaji NIS-a i potpisivanju memoranduma o razumevanju o izgradnji gasovoda i skladišta za gas u Banatskom Dvoru. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbija u pregovorima o naftno-gasnom aranžmanu sa Rusijom postigla veoma mnogo i odbranila vitalne nacionalne interese.

"To su bili vrlo kompleksni pregovori, u kojima je svaka strana branila svoje interese. Mislim da smo postigli veoma mnogo, imajući u vidu početni papir od kojeg smo krenuli. Naravno, nikada tokom pregovora ne ostvarite sve što ste želeli, ali u celini mislim da možemo da budemo zadovoljni", rekao je Tadić novinarima u Izvršnom veću Vojvodine.

Dodao je da je Srbija obezbedila najveći mogući nivo garancija da će sva tri dela sporazuma biti poštovana.

"Imamo garancije kada je u pitanju NIS jer smo se, štiteći standard naših ljudi koji rade u NIS-u, izborili za socijalni program, koji je takođe bio predmet pregovora. Izborili smo se i za ekološku zaštitu, izborili smo se za garancije vezane za investicije. Tako da će više od 500 miliona evra u narednim godinama biti investirano u NIS. Oko svih tih pitanja bilo je potrebno boriti se", naveo je Tadić.

Precizirao je da su garancije na nivou dokumenta koji će sutra potpisati on i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

"Na taj način će naše države stati iza realizacije ovog sporazuma", objasnio je Tadić.

"Još jedna garancija, koja je možda veća od svih ostalih, jeste da je Evropi potrebno 200 milijardi kubnih metara gasa u narednih pet godina, a da Rusija bazira svoju ekonomiju pre svega na nafti i gasu koje hoće da prodaje onima kojima je on potreban - a to je evropsko tržište", rekao je predsednik Srbije.

Prema njegovim rečima, Srbija je "negde na sredokraći puteva" između ruskog gasa i evropskog tržišta.

"Tu geostratešku poziciju treba da iskoristimo, i to je osnovna ideja, a da istovremeno imamo stabilno snabdevanje gasom u narednih 30 godina, bez čega naši građani ne mogu ni da se greju, naša industrija ne može da raste, a ne može da raste ni životni standard građana", kazao je Tadić.

Naveo je da su se srpski pregovarači konsultovali sa svim političkim strankama u zemlji i da su uvažene sugestije pojedinih partija.

"Neke od sugestija lidera LSV Nenada Čanka pri kraju pregovora bile su vrlo korisne i ugrađene su i u završni dokument", rekao je Tadić.

Cvetković: Političke garancije

Premijer Srbije Mirko Cvetković potvrdio je za B92 da će sutra u Moskvi biti potpisan ugovor sa ruskim partnerima o energetskom aranžmanu.

Gostujući u Kažiprstu B92, Cvetković je rekao da je Srbija dobila političke garancije za sprovođenje sporazuma o gradnji gasovoda Južni tok i podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru.

Među dogovorenim elementima jeste i ugovor o prodaji NIS-a. Prodajna cena tog javnog preduzeća je nepromenjena - 400 miliona evra, a ugovoreno je da izgradnja Južnog toka bude završena do kraja 2015.

Premijer Srbije je rakao da je dogovoreno da Srbija finansijske i pravne garancije dobije u roku od dve godine, a da za sada ima političke garancije da će ta dva sporazuma biti realizovana.

"Vidićemo za dve godine da li će se to realizovati", rekao je on i istakao da Srbija sada ima političke garancije ruskih državnika, predsednika Dimitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina.

Cvetković je naveo da je Srbija u pregovaračkom timu zastupala stav da joj je isplativa samo celina, odnosno realizacija sva tri sporazuma, za šta je tražila finansijske i pravne garancije, ali da "sada više nismo toliko sigurni u to".

Cvetković je naveo da, na osnovu rezultata potpisivanog sporazuma, treba ocenjivati da li su njime zaštićeni interesi Srbije. "Smatram da smo postigli jako dobar sporazum za Srbiju, a pretpostavljam da i druga strana to misli za sebe, ali gotovo na svim kritičnim elementima naš pregovarački tim je uspeo na napravi pomak", kazao je on.

Prema njegovim rečima, nije bilo mnogo mudro ni korisno za srpski pregovarački tim da se na sredini pregovora iznose neki osnovni elementi, kao na primer da nisu sigurne investicije, zaštita životne sredine, radna mesta, jer se o tome još pregovaralo.

"Sada ispada jako zgodno što je to izneto, jer sada se vidi koliki je to korak pregovarači tim postigao u pregovorima, jer sve ono što nije bilo sigurno pre 15-20 dana, sada je u ugovoru", kazao je Cvetković i naveo da je rešeno pitanje dinamike investiranja, monopola NIS-a, ekoloških standarda i socijalnog programa za zaposlene.

Sporazum će biti potpisan sutra u Moskvi, a tom činu će prisustvovati predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dimitrij Medvedev, saopšteno je iz pres službe predsednika Srbije.

I ruska agencija Itar tas piše da je u pregovorima o prodaji NIS-a Gaspromu srpska strana uspela da se izbori za povoljnije uslove sporazuma.

Tako se navodi da će investicije u NIS biti povećane sa 500 na 550 miliona evra, kao i to da Rusi neće moći da računaju na monopol u proizvodnji nafte do 2014, kako su tražili, već samo do kraja 2010. godine. U sporazum će, prema Itar tasu, ući i obaveza Gasproma da do kraja 2012. ne sme da otpušta radnike NIS-a, a da će radnicima koji odluče da napuste kompaniju isplaćivati nadoknadu od 750 evra po godini radnog staža.

Neke od ovih informacija potvrdio je i član pregovaračkog tima Srbije Dušan Bajatović.

“Ono što u ovom momentu mogu da kažem je da će ulaganja biti najmanje 550 miliona. Dakle, u skladu sa predlogom koji je prihvatila ruska strana, na osnovu predloga srpske strane, imaćemo zadovoljavajući nivo ulaganja”, rekao je Bajatović.

“Što se tiče monopola, posle 2010. godine – monopola neće biti. Tako i predviđa uredba kojom je trenutno to regulisano. Ekološki standardi biće poštovani u skladu sa zakonima Republike Srbije”, kazao je on.

Ministri iz G17 plus glasali su protiv prihvatanja informacije o ugovoru jer smatraju da je ugovor o prodaji 51 odsto NIS-a štetan za Srbiju.

Oni su bili uzdržani prilikom izjašnjavanja o sporazumima o gasovodu i skladištu gasa, jer nisu obavezujući i nemaju ugovorni karakter, rečeno je Beti u G17 plus.

"Vlada Srbije je danas, na telefonskoj sednici, potvrdila sporazum koji će sutra biti potpisan, i ovlastila predsednika da to učini", rekao je ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić.

On je rekao i da je Vlada Srbije ovlastila predsednika Republike da potpiše naftno-gasni sporazum.

Šta piše u ugovoru

B92 je imao uvid u ugovor o prodaju NIS-a koji će sutra biti potpisan u Moskvi.

Prema ugovoru, Gasprom neće obezbediti direktne investicije, već će dati kredit za koji će NIS garantovati svojom imovinom i biće isplaćen iz prihoda koje ostvari.

Takođe, Gasprom se ne obavezuje da će izvršiti rekonstrukciju NIS-a, već samo da će obezbediti novac za modernizaciju, i za to ima rok do kraja 2012. godine.

Monopol na uvoz derivata prestaće da važi tek za 2 godine, odnosno godinu kasnije nego što su domaći zvaničnici najavljivali.

U ugovoru je precizirano i da Gasprom ne prihvata obaveze prema državi i državnim preduzećima veće od 10 miliona evra, iako je pregovarački tim objavio da će Gasprom prihvatiti sve dugove NIS-a.

Iako obaveze Gasproma zavise od njihove trenutne procene, ugovor se može raskinuti ako ta kompanija ne ispuni investicione obaveze.

U tom slučaju, Srbija bi vratila 400 miliona evra ruskoj kompaniji i ponovo preuzela vlasništvo nad NIS-om.

Sva tri dela sporazuma u jednom dokumentu?

Iako će prodaja NIS-a biti odvojen sporazum od Južnog toka i Banatskog Dvora, drugi član pregovaračkog tima, Dušan Mrakić, kaže da se već priprema i jedinstveni dokument koji bi zaokružio sva tri.

Mrakić tvrdi i da je već ugovoreno da izgradnja Južnog toka bude završena do kraja 2015. godine.

“Pregovori su uspešno privedeni kraju. Postigli smo saglasnost o tri dokumenta koja su parafirana sa obe strane i koja bi trebalo da prođu neophodnu zakonsku proceduru u skladu sa pozitivnopravnim propisima Republike Srbije”, izjavio je Mrakić.

“Sporazumi će biti parafirani na najvišem državnom nivou od strane predsednika Borisa Tadića i predsednika Medvedeva”, najavljuje on.

“Rok koji se tiče izgradnje Južnog toka je ostao do kraja 2015. godine. Što se tiče potpisa sa naše strane na ugovor, Vlada će verovatno ovlastiti ministra Petra Škundrića, a za Banatski Dvor i za Južni tok, direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića”, rekao je Mrakić.

Dulić: Garancije za ekološke uslove

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je da će od bilo kog kupca Naftne industrije Srbije biti zahtevane garancije za poštovanje strogih ekološkog standarda EU.

"Mi ćemo, kao Ministarstvo, šta god se desi, ko god bude bio vlasnik NIS-a, iz koje god zemlje da dolazi, insistirati na tome da se tamo poštuju strogi ekološki standardi koji će postati i naši standardi kada Srbija bude deo Evropske unije", kazao je Dulić.

On je dodao da od početka pregovora o privatizaciji NIS-a sa ruskom delegacijom nije bilo problema u vezi sa ulaganjima u sisteme za prevenciju budućih zagađenja.

"Suštinski predmet sporova je bio istorijsko zagađenje, odnosno ko je dužan da finansira sanaciju zagađenja koje se ovde faktički taložilo nekoliko decenija", kazao je Dulić, ne precizirajući da li su ti sporovi prevaziđeni.

Sindikati zadovoljni

Sindikati i vladajuća koalicija zadovoljni su postignutim rezultatima pregovora, dok neke političke partije uporno traže da se oceni ustavnost pojedinih tačaka tog ugovora.

Predsednik sindikata NIS-a Goran Takić kaže da je zadovoljan potpisanim ugovorom o prodaji 51 odsto akcija tog preduzeća ruskim partnerima, jer su usvojene sve sugestije koje je sindikat predložio.

On je dodao i da je u socijalnom programu obezbeđeno 750 evra po godini staža za one koji žele da napuste NIS, a da niko od radnika neće biti otpušten do 2012 godine.

“Ruska strana je prvo prihvatila, pa je zatim rekla da ne može da prihvati socijalni program, zato što nije učestvovala u pregovorima sa nama“, kaže Takić.

“S obzirom da smo mi usvojili socijalni program na organima sindikata, da je taj isti program usvojio Upravni odbor NIS-a i Skupština Naftne industrije Srbije, mi nismo hteli da ostupamo ni pedalj od usvojenog teksta, i ruska strana je na kraju prihvatila ceo socijalni program onakav kakav je usvojen na organima NIS-a“, navodi on.

Predstavnici političkih partija u Skupštini zadržali su već poznati stav o potpisivanju tog ugovora - od izjava da je to najbolji ugovor koji je Srbija potpisala u poslednjih 50 godina, pa do toga da se insistira na oceni ustavnosti pojedinih tačaka.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da je iznenađen izjavom potpredsednika Vlade i ministra ekonomije Mlađana Dinkića da je dogovor da Vojvodini pripadne 90 odsto novca od prodaje NIS-a "protivzakonit".

Pregovori o uslovima za privatizaciju NIS-a bili su jedan od najizazovnijih elemenata rusko-srpskog energetskog paketa, koji je postignut nakon nekoliko meseci bezuspešnih pregovora.

Teral: Južni tok vredan ustupaka

Francuski ambasador u Beogradu Žan-Fransoa Teral ocenio je da će Srbija imati najviše koristi od prolaska gasovoda Južni tok i da se zbog toga vredi "žrtvovati" u vezi s prodajom Naftne industrije Srbije (NIS).

"Ono što je veoma pozitivno za Srbiju jeste prolazak gasovoda. Vaše komšije Rumuni bi, recimo, veoma voleli da je gasovod prošao kroz njihovu zemlju. Dakle, to je dobro za Srbiju jer to ojačava njenu geostratešku poziciju, a predstavlja i izvor prihoda“, rekao je Teral.

“Što se prodaje NIS-a tiče, kaže se da cena možda nije najpovoljnija i da je bilo i drugačijih procena. Želim da kažem da, ako Srbija dobije gasovod, onda vredi napraviti žrtvu u ceni NIS-a“, poručio je francuski ambasador.

“Teškoća je u tome što nema apsolutne sigurnosti za izgradnju gasovoda. Sigurno je da Rusi žele da ga izgrade, ali izgradnja zavisi i od objektivnih, tehničkih parametara, od tražnje gasa na svetskom tržištu i cene gasa", ocenio je on.

Gasprom: Studija izvodljivosti do 2010.

Ruski Gasprom objavio je da planira da do druge polovine 2010. godine završi studiju izvodljivosti o izgradnji gasovoda Južni tok, prenosi danas ruski poslovni sajt Oilkapital.

Kako se navodi, Savet direktora Gasproma je na jučerašnjem sastanku odlučio da je potrebno da se utvrde tehničko-ekonomski detalji projekta Južni tok sa partnerima iz inostranstva, u vezi s trasom kojom će ići izvoz gasa u zemlje južne i centralne Evrope.

Južni tok je, kako se podseća, mreža gasovoda koja bi trebalo da poveže Rusiju i Evropu prolazeći po dnu Crnog mora.

Dužina crnomorskog dela tog gasovoda je oko 900 kilometara, maksimalna dubina je preko 2.000 metara, a projektovani kapacitet na izlasku iz mora je 31 milijarda kubnih metara gasa.

Predstavnici Gasproma tokom posete Beogradu početkom decembra ove godine ponovili su da kapacitet kraka gasovoda Južni tok kroz Srbiju ne bi trebalo da bude ispod 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, i da je povećanje njegove snage tehnički izvodljivo.

Predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler je tada najavio da će gasovod Južni tok biti u funkciji do 31. decembra 2015.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.