Dame biraju: Zašto žene oblikuju američku politiku

Odgovorni urednik Nedeljnika Marko Prelević pozvan je da uživo prati predstojeće američke izbore koji se održavaju u utorak 4.novembra. Zašto su predstojeći izbori značajni za američku javnost, kako zaista izgledaju američke kampanje, kako se oragnizuju mitinzi i kako izgleda vožnja u čuvenom izbornom autobusu kandidata Prelević objavljuje u svakodnevnim izveštajima na www.nedeljnik.co.rsDobra vest glasi ovako: Amerika već praktično ima ženu za predsednika. Loša vest je ovo: ta žena se zove Bijonse. Zaista, ako je u zemlji koja se diči jednakošću jedna pevačica - ma šta ko mislio o njenoj muzici i karijeri, a Amerikanci uglavnom misle lepo - najveći glas feminizma i osvešćenosti, to daje jasnu sliku o položaju i značaju žena na visokim pozicijama u Sjedinjenim Američkim Državama. Amerikanci vole sebe da smatraju pionirima promena, lučonošama i trejlblejzerima, no po &quot;ženskom pitanju&quot;, što se socijalne i ine politike tiče, nisu ni blizu evropskim demokratijama. Američkim ženama je teže da glasaju, one nemaju plaćeno trudničko ni porodiljsko odsustvo, a u nekim saveznim državama nemaju čak ni pravo da odlučuju šta da rade sa svojim telom. A nikada sve ovo nije bilo očiglednije nego ovog poznog oktobra, uoči izbora za Senat i Kongres.U SAD se pojavio ogroman jaz među polovima, i to tamo gde biste se najmanje nadali - u političkoj sferi. Taj &quot;gender gap&quot; je i lako objašnjiv i potpuno konfuzan, u isto vreme. Žene, kaže istraživanje National Journala, ubedljivom većinom glasaju za demokrate. Muškarci se natpolovično opredeljuju za republikance. I partije se ponašaju slično: od 20 dama u Senatu, čak 16 je iz redova Demokratske stranke. Problem demokrata, ipak, kako za Nedeljnik kaže Džes Mekintos iz prodemokratske organizacije Emily's List, koja pronalazi podobne kandidatkinje za borbu za prava žena i novčano pomaže njihove kampanje, jeste da li će žene uopšte izaći na izbore u dovoljnom broju. Učinile su to 2008. i 2012, glasajući za Baraka Obamu, i ne bi svi Afroamerikanci i Latinosi uspeli da čekiraju Obami ulaznicu za Belu kuću da lepši pol nije masovno izašao na izbore. No 2010, na proslim &quot;Midterm elections&quot;, &quot;feministički faktor&quot; je ostao kući, i republikanci su preuzeli kontrolu nad Predstavničkim domom. Poslednji podaci koje je Džes dobila kažu da je čak 18 &quot;trka&quot; diljem zemlje neizvesno do te mere da se više niko ne usuđuje ni da prognozira ishod. Ako žene izađu na birališta, demokrate bi mogle da sačuvaju većinu u Senatu. Stvari su ovde, kao malo šta u američkoj politici, prilično jasne: demokrate se zalažu da žene budu jednako plaćene za isti posao kao muškarci (sada to nije slučaj), republikanci bi sve to ostavili tržištu; demokrate su sve veći levičari, republikanci su sve konzervativniji; demokrate se bore protiv nasilja u porodici, republikanci bi sve to ostavili u četiri zida; demokrate kažu da kontracepcija, abortus i zdravlje svake žene treba da bude njena i samo njena stvar, republikanci u pomoć zovu crkvu, Boga, tradicionalizam i kletve... Zamenite u prethodnom pasusu reč &quot;demokrate&quot; sa &quot;žene&quot;, a &quot;republikanci&quot; sa &quot;muškarci&quot; i shvatićete zašto je u finišu kampanje feminističko pitanje u centru pažnje, posebno tamo gde demokrate imaju ženske kandidate, i još posebnije tamo gde je ishod na ivici novčića od četvrt centa... Najbolji primeri su Kentaki, gde je mlada, perspektivna, uspešna Elison Grajms izazvala vašingtonskog dinosaurusa Miča Mekonela - tip je juče napisao sam sebi ček na skoro dva miliona dolara, kako bi dao dodatni impetus svojoj kampanji - Džordžija, gde demokrate polažu nade u Mišel Nan, ženu iz porodice sa sjajnim političkim pedigreom, i Severna Karolina, čija je senatorka Kej Hejgan. No najveća zvezda je ipak Elizabet Voren, senatorka iz Masačusetsa, prevejana profesorka prava sa Harvarda i najprogresivniji američki političar bilo kojeg pola.Džes Mekintos i njene kolege iz Emily's List, organizacije koja zauzima ceo sprat veoma luksuzne poslovne zgrade nadomak Bele kuće, imaju razloga da budu optimisti: njihov novac, a on dolazi od preko tri miliona dolara, neće biti uludo potrošen. &quot;Svi su govorili da nemamo šanse, ali pojavilo se mnogo sjajnih kandidata, među kojima prednjače žene. I to ne samo u trkama za Kongres, već i za sudske i sve druge javne funkcije&quot;, kaže Džes i podseća da su i najveće američke kompanije, o čemu je i Nedeljnik nedavno pisao, uvidele kolika je vrednost žena na pozicijama moći. Kao i sve ostalo u vezi sa ovim &quot;izborima na pola mandata&quot;, i žensko se pitanje odmah posmatra kroz vizuru predsedničkih izbora 2016. Iznad svake dame stoji veliki znak pitanja: da li je ona ta? Može li žena najzad da se useli u onu gajbu šljašteće spoljašnjosti na Pensilvanija aveniji? Uprkos onome u šta su me samo dan ranije uveravali profesori Lihtman i Gutman, u &quot;Emilinoj listi&quot; su uvereni da je Hilari Rodam Klinton sjajan kandidat za predsednika. &quot;Možda će Hilari biti prva, ali ne sme da bude jedina. Ženama je u ovoj zemlji dosta svega. Ne želimo nikada više predsedničke izbore na kojima neće biti ženskog imena na listiću&quot;, zaključuje Džes. Elison, Hilari, Mišel, Elizabet, Kej - jedna od njih pet mogla bi, najzad, da Ameriku uvede u 21. vek. I da, u isto vreme, pošalje Bijonse u zasluženu političku penziju. Ovaj tekst je originalno objavljen na www.nedeljnik.co.rs