Vikendice u rezervatima prirode

U Nacionalnom parku Tara bespravno je podignuto čak 267 kuća, vikendica, bungalova, drvenih privremenih objekata, restorana... Ova planinska lepotica na krajnjem zapadu Srbije, koja od 1981. godine predstavlja zaštićenu prirodnu celinu na svojih 19.200 hektara, uništena je divljom gradnjom. Nelegalni objekti poslednjih godina niču kao pečurke posle kiše i u drugim nacionalnim parkovima, na Fruškoj gori, Đerdapu, Kopaoniku, Šar-planini...U Nacionalnom parku Tara bespravno je podignuto čak 267 kuća, vikendica, bungalova, drvenih privremenih objekata, restorana... Ova planinska lepotica na krajnjem zapadu Srbije, koja od 1981. godine predstavlja zaštićenu prirodnu celinu na svojih 19.200 hektara, uništena je divljom gradnjom. Nelegalni objekti poslednjih godina niču kao pečurke posle kiše i u drugim nacionalnim parkovima, na Fruškoj gori, Đerdapu, Kopaoniku, Šar-planini... Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, Ministarstvo za ekologiju izdalo je &bdquo;Belu knjigu&ldquo; sa imenima i adresama vlasnika divljih objekata. - Ministarstvo ekologije se već godinu dana brine o nacionalnim parkovima Srbije. Veliki problem u njima je divlja gradnja. Druga ministarstva, ona u kojima se nalaze građevinske inspekcije, do sada su govorila da ne mogu da ruše bespravnu gradnju jer nemaju podatke o tome gde se ti objekti nalaze. Mi smo te podatke prikupili, tako da sad više nema izgovora - rekao je juče u Pionirskom parku, ministar ekologije Saša Dragin. &bdquo;Bela knjiga&ldquo; divlje gradnje koja je podeljena novinarima sadrži mesto, tačnu adresu, ime vlasnika, broj i ponegde kvadraturu nelegalnog objekta. Na Fruškoj gori, koja predstavlja same obode Panonske nizije uz obalu Dunava i kao takva zaštićena još od 1960. godine, registrovane su 34 nelegalne vikendice. Protiv svih vlasnika u toku je sudski postupak. Na Đerdapu, u severoistočnoj Srbiji na granici sa Rumunijom, nelegalna gradnja prati se od 2003. godine. U početku registrovana je samo jedna bespravno podignuta kuća i, na drugom mestu ograda. Međutim, tokom 2005, a naročito 2007. godine, inspekcijski izveštaji o bespravno sagrađenim barakama, ekonomskim objekltima, kejovima, pontonima, pristupnim putevima, marinama i betonskim konstrukcijama mere se desetinama prijava. U Nacionalnom parku Kopaonik, koji je najviši i do sada najočuvaniji deo ove planine, od 2004. do 2006. godine podignuta su, prema &bdquo;Beloj knjizi&ldquo;, 24 bespravna objekta. Uprkos podnetim krivičnim prijavama, pa i osudama, većina vlasnika nelegalnih objekata nastavila je gradnju kao da se ništa nije desilo.