Izbori 2019 - Velika Britanija: Političari, ljubimci i neobična biračka mesta
BBC će posle 23 sata po srednjeevropskom vremenu objaviti Exit polls - prve preliminarne procene izbornih rezultata.
Izvor: BBC
Glasači u Velikoj Britaniji u četvrtak izlaze na treće opšte izbore u poslednjih pet godina.
Izbori se prvi put posle 100 godina održavaju u decembru, a građani su na birališta izlazili i 2015. i 2017. godine.
Biračka mesta u 650 izbornih jedinica širom Engleske, Velsa, Škotske i Severne Irske otvorena su od sedam ujutru.
- Stvarno jednostavan vodič kroz britanske izbore
- Deset zanimljivosti o Dauning stritu broj 10
- Prevremeni izbori u Velikoj Britaniji 12. decembra
Kada se zatvore u 22 časa, počinje brojanje glasova. Rezultati bi trebalo da budu objavljeni u petak ujutru.
BBC će posle 23 sata po srednjeevropskom vremenu objaviti Exit polls - prve preliminarne procene izbornih rezultata.
Bira se 650 poslanika - u svakoj izbornoj jedinici po jedan. Kandidat koji osvoji najviše glasova u izbornoj jedinici - postaje poslanik.
Na izborima se biraju predstavnici koji će ući u Donji dom britanskog parlamenta. Partija koja osvoji većinu mandata - 326 mesta - obično formira vladu.
Njukasl centar je u 2017. godini bila prva izborna jedinica koja je objavila rezultate sat vremena nakon zatvaranja birališta.
Šta su Exit polls?
To je anketiranje hiljada birača odmah nakon glasanja na osnovu kojih se vrše prve preliminarne procene rezultata izbora.
Pokriva Englesku, Škotsku i Vels, a ne Severnu Irsku, gde drugačije partije dominiraju političkom scenom.
Naručuju ih BBC Njuz, ITV Njuz i Skaj Njuz, a objavljuju se nakon zatvaranja biračkih mesta u 22 sata po lokalnom vremenu.
Kako funkcionišu?
Anketiranje se vrši u 144 izborne jedinice u Engleskoj, Škotskoj i Velsu.
Izbor jedinici vrši se tako da one na najbolji način oslikavaju demografsku situaciju i da u principu postoji ravnoteža između urbanih i ruralnih sredina.
Iste izborne jedinici uzimaju se u više ciklusa glasanja kako bi podaci bili postojani i stabilni.
Postoje, međutim, određeni izuzeci. Ako dođe do promena granice izborne jedinice ili u njoj živi predsednik parlamenta, pa se tradicionalno tu ne nadmeću kandidati drugih partija.
U praksi to izgleda ovako:
Anketari zaustave svakog desetu osobu koja izađe sa biračkog mesta i daju mu praznu kopiju glasačkog listića.
Onda ona ili on, ponovo zaokruži izbor na listiću, tako da niko ne vidi.
Nakon toga, taj listić se odlaže u kutiju koja će kasnije biti otvorena.
Ono što je veoma važno, građani ne moraju naglas da kažu za koga su glasali.
Suština celog procesa je da se dobiju što preciznije rezultate, kaže Stiven Fišer, asistent na katedri za sociologiju Univerziteta u Oksfordu.
Rezultate analizira ekipa stručnjaka na tajnoj lokaciji u Londonu.
Fišer dodaje da su ovakve metode precizne, a računa se da je Exit poll precizan ako greška u proceni nije veća od 15 mandata.
Izbori u Velikoj Britaniji tradicionalno se održavaju svakih četiri ili pet godina. Ali, u oktobru su raspisani vanredni izbori pošto čelnici Vlade i poslanici nisu mogli da usaglase plan izlaska Britanije iz Evropske unije.
To su prvi zimski izbori od 1974, kao i prvi koji se održavaju u decembru od 1923 godine.
Pravo glasa imaju svi britanski državljanin ili kvalifikovani građanin Komonvelta ili Republike Irske stariji od 18 godina ukoliko su registrovani za glasanje.
Registracija je zatvorena 26. novembra.
Detalji o tome gde se glasa mogu da se nađu na veb stranici Izborne komisije, a navedeni su i u pozivima koji su poslati ljudima na kućnu adresu.
Da bi glasali, ljudima nisu potrebni ovi pozivi, ali moraju da daju ime i adresu na lokalnom biračkom mestu.
Mogu da glasaju samo za jednog kandidata ili se njihov glasački listić neće uvažiti kao ispravan.
Posmatrači izbora su podsetili birače da ne fotografišu selfije na biračkom mestu, kao ni bilo šta drugo jer to nije dozvoljeno i može da se tumači kao kršenje zakona.
Mnogi su već stavili krstić kod imena kandidata za koga žele da glasaju i poslali izborni listić poštom. Više od sedam miliona ljudi glasalo je ovako pre dve godine.
Ko je sve glasao?
Većina lidera najvećih partija je već glasala - britanski premijer i lider konzervativaca Boris Džonson, lider laburista Džeremi Korbin, Džo Svinson koja je na čelu Liberalno demokratske stranke, kao i Nikola Sterdžen iz Škotske nacionalne partije.
Glasali su i britanski veterani.
Ko su ljudi koji stoje ispred biračkih mesta?
Ko su ti ljudi i šta oni žele?
Ti ljudi - a nemojte da ih pomešate sa članovima biračkih odbora - nazivaju se brojači.
Obično se radi o volonterima koji rade za stranke i kandidate, a njihov zadatak je da vode evidenciju o tome ko je glasao.
Na ovaj način mogu da imaju uvid u to ko nije glasao i stupe u kontakt sa tim osobama kako bih ih ubedili da ipak dođu na biračko mesto.
Da li su građani dužni da im dostave lične podatke?
Ne. Brojači su aktivisti nisu službenici izborne komisije. Nemaju nikakav pravni status i birači nisu dužni da im daju podatke.
Izborne komisija saopštila je da brojači "ne smeju da vrše pritisak na glasače" ako im ovi ne daju lične podatke.
Ljubimci na biračkim mestima
Uz glasače, na biračka mesta širom zemlje tradicionalno izlaze i - psi. Kao i prethodnih godina, heštag #dogsatpollingstations i danas je popularan na društvenim mrežama gde brojni Britanci objavljuju fotografije `šapolitičnih` prijatelja.
Mnoge su već u pretprazničnom raspoloženju.
Mili, zlatni retriver, Devon
TVM, škotski ovčar (border koli), Vejl of Glamorgan
Alfi, mops, Češir
Moli, kokapu, Bat
Neobična biračka mesta
Širom Britanije, otvoreno je oko 50.000 birališta - neka na poprilično neočekivanim lokacijama.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
