- Komentari -
B92

Kako i zašto oprostiti

Kad smo zaista povređeni, poslednje što nam pada na pamet jeste da oprostimo. Nešto iznutra traži osvetu. Oko za oko, suza za suzu, zub za zub, ljutnja za ljutnju. Logika emocionalne odmazde: želim da osetiš kako se ja osećam, želim da ti vratim taj paketić emotivnog otrova.

Piše: Tomica Šćavina
Izvor: Sensa, magazin za srećniji zivot

Pošaljite komentar
  1. Da bi covek prestao da bude uvredljiv, treba da pobedi svoju ponositost (opterecenost sopstvenom vrednoscu). Da bi prestao da bude ranjiv, treba prethodno da pobedi svoju sebicnu zavisnost od svojih osecanja. Da bi mogao drugima da pruza oprostenje, on sam mora prethodno da hodi kroz zivot cistog srca, da bi hodio ciste savesti, jer covek koji ima necistu savest nije u stanju da drugima oprasta. To je put, sve drugo su trikovi.
    (Misha, 17. decembar 2008 18:54)

    # Link komentara

  2. Zahvaljujuci svojoj osecajnosti, zena se lakse prilagodjava nego muskarac, pre se identifikuje, ugradjuje se u neciju licnost, pa zajedno prozivljavaju sve radosti i tuge, uspeh i razocarenja, dok muskarcu to teze polazi za rukom. Ali, ako se potrudi, onda i on moze nesto od tih osobina da preuzme u svoje ja i da lakse oprosti. Ipak, zene bi trebale, koliko god bile produhovljene i bogato prefinjene osecanjima, u korist vlastite zivotne srece, da se malo vise prilagode sebi i individualnim interesima, pa makar se to ne svidelo nekom ko stvarnost ne zeli da vidi. Samo altruisticna i socijalna bica mogu prihvatiti tudje zivotne ciljeve i najlicnije motive. Takve pristalice tog osnovnog zakona dijalektike zivota ja prihvatam, druge ne poznajem, stoga nemam razloga bilo sta da im zameram ili prastam!!!
    (Raika, 15. septembar 2008 11:34)

    # Link komentara

  3. ..sve tačno. Još kada bi se svi potrudili da to primenimo i u životnoj praksi. I kada bi malo više živeli sopstvene živote a ne prolazili pored istih..a i ako bi češće izgovarali onu tešku reč - "izvini"..možda do te povredjenosti i još težeg praštanja ne bi ni dolazilo.
    (dzidzoka, 14. septembar 2008 17:55)

    # Link komentara

  4. kao mala, cesto nisam imala dzeparac za obrok, ali za to je keva redovno je pusila godinama. moj muz me ostavio zbog moje sestre od tetke dok sam bila trudna. molim vas, bez obzira na traume, da li treba ih da oprastam? dajte, bre...
    (tut, 1. septembar 2008 22:02)

    # Link komentara

  5. Nisam bas siguran da treba oprostiti roditeljima ako su vas lose tretirali, njihova odgovornost i duznost jeste pruzanje ljubavi i podrske deci, tako da se potpuno slazem sa S. Forward koja u knizi Toxic parents lepo objasnjava da sebicnim i tzv otrovnim roditeljima ne treba oprostiti nikada, vec jednostavno ziveti sa svescu o tome da su vam roditelji losi, nezreli, nesrecni i nadasve zlonamerni, tako da vi ne budete isti prema svojoj deci, ako se ikada odlucite na stvaranje sopstvene porodice.
    (milan, 30. avgust 2008 14:00)

    # Link komentara

  6. Veoma racionalan, objektivan i istovremeno personalno napisan clanak.Sta mislim pod personalnim -> imam utisak da sam imala dialog i monolog dok sam ga citala. Znaci mnogo je niti pokrenulo i zadrzalo svu moju paznju. Preporucila bih nasem narodu da ga procita upravo zbog toga sto smo u vecini slucajeva kulturno "neoprostivi" i sto se sve nesto busamo i "ne damo". Kao sto kinezi rade taichi svako jutro, tako bi i mi trebali da imamo ovo u vidu.
    (Ljiljana, London, 19. avgust 2008 15:23)

    # Link komentara

  7. Jako dobar članak.Uživala sam čitajući ga.
    (ajlin, 19. avgust 2008 06:48)

    # Link komentara

✕